Prijevoz tereta

Voza

č

 motornog vozila – Prijevoz tereta 

      1 

Željezni

č

ka tehni

č

ka škola Moravice 

SADRŽAJ 

Stranica 

 
1.

Pojam, sadržaj i uloga cestovnog teretnog prijevoza …………………………………….1 

2.

Vrste cestovnog teretnog prijevoza ………………………………………………………1 

3.

Integralni prijevoz tereta …………………………………………………………………2 

4.

Pojam i podjela tereta ……………………………………………………………………2 

5.

Prijevozna i manipulacijska sposobnost …………………………………………………3 

6.

Ambalaža …………………………………………………………………………………3 

7.

Obujam prijevoza tereta ………………………………………………………………….3 

8.

Radna snaga ………………………………………………………………………………4 

9.

Uvjeti za primjenu mehanizacije …………………………………………………………4 

10.

Razvrstavanje prijevozno – pretovarnih sredstava ………………………………………4 

11.

Vrste utovarno – pretovarne – istovarne mehanizacije ………………………………….4 

12.

Podjela cesta ……………………………………………………………………………..5 

13.

Konstruktivni elementi ceste …………………………………………………………….5 

14.

Obilježja cestovnih motornih vozila …………………………………………………….6 

15.

Vrste cestovnih vozila za prijevoz tereta ………………………………………………..6 

16.

Motorna vozila …………………………………………………………………………..6 

17.

Priklju

č

na cestovna vozila ………………………………………………………………7 

18.

Na

č

in ustrojavanja prijevoznih djelatnosti ………………………………………………7 

19.

Ustroj prijevoznog procesa ………………………………………………………………7 

20.

Prijevozna dokumentacija ……………………………………………………………….8 

21.

Rad na utovaru i istovaru ………………………………………………………………..8 

22.

Slaganje, zaštita i 

č

uvanje tereta …………………………………………………………9 

23.

Istovar tereta i predaja primatelju ………………………………………………………..9 

24.

Vrste prijevoza tereta prema organizaciji ………………………………………………10 

25.

Linijski prijevoz …………………………………………………………………………10 

26.

Slobodni ili prigodni prijevoz …………………………………………………………..10 

27.

Prijevoz opasnih tereta ………………………………………………………………….10 

28.

Prijevoz specijalnih tereta ………………………………………………………………11 

29.

Prijevoz lakopokvarljive robe …………………………………………………………..11 

30.

Me

ñ

unarodni prijevoz tereta ……………………………………………………………12 

31.

Objekti u službi prijevoza ………………………………………………………………13 

32.

Tahograf …………………………………………………………………………………13 

33.

Posada vozila ……………………………………………………………………………13 

34.

Temeljni uvjeti racionalizacije prijevoza ……………………………………………….14 

35.

Stupanj iskorištenja voznog parka ………………………………………………………15 

36.

Koeficijent iskorištenja prije

ñ

enog puta …………………………………………………15 

37.

Pokazatelji gospodarstvenog u

č

inka …………………………………………………….16 

38.

Rad i proizvodnost voznog parka ……………………………………………………….16 

39.

Pitanja za ponavljanje ……………………………………………………………………16 

Voza

č

 motornog vozila – Prijevoz tereta 

      2 

Željezni

č

ka tehni

č

ka škola Moravice 

POJAM, SADRŽAJ I ULOGA CESTOVNOG TERETNOG PRIJEVOZA 
 
-

prijevoz tereta datira od najranijih vremena: od prenošenja tereta na le

ñ

ima robova, na 

le

ñ

ima stoke, tegljenja, voženja splavima, 

č

amcima, kolima 

-

prijevoz tereta u cestovnom prometu novijeg je datuma odnosno po

č

inje pronalaskom Otto 

motora, što je preduvijet naglijem razvoju suvremenih prijevoznih sredstava i izgradnjom 
modernih prometnica 

-

teret treba premjestiti s jednog mjesta na drugo, a prema udaljenosti može biti na male i 
velike udaljenosti 

-     na male udaljenosti naziva se unutarnjim prijevozom i pri tom se radi o sredstvima prijenosa 
-

na velike udaljenosti naziva se vanjskim prijevozom i pri tom se koriste sredstva prijevoza 

-

pojam prijevoza tereta obuhva

ć

a dva osnovna elementa prijevoznog procesa: organizaciju 

prijevoza i tehniku prijevoza 

-

ulogu prijevoza tereta možemo promatrati s raznih gledišta kao: 
-

utjecaj na razvoj privrede - razmještaj proizvo

ñ

a

č

kih i potroša

č

kih centara 

-

prometne potrebe i mogu

ć

nosti zadovoljavanja 

-

odnos cestovnog prometa prema drugim granama prometa 

-

me

ñ

usobni promet roba 

-

pove

ć

anje obrambene sposobnosti zemlje 

-

potreba da se teret preveze predstavlja zahtjev, zbroj zahtjeva naziva se opseg prijevoza koji            
može biti: a) stati

č

ki – ukupna koli

č

ina tereta koju treba prevesti izražena u tonama 

b) dinami

č

ki – to je stati

č

ki opseg pomnožen sa kilometrima koje prijevozna 

sredstva   moraju prevaliti, iskazuje se u kilometrima 

 
VRSTE CESTOVNOG TERETNOG PRIJEVOZA 
 
- podjela prema kriterijima: 

1.

Prema teritorijalnoj zoni djelovanja dijeli se na: 
a)

prijevoz tereta unutar zemlje: 
a1) prijevoz tereta na kra

ć

e udaljenosti 

a2) prijevoz tereta na duže udaljenosti 

b)

me

ñ

unarodni prijevoz tereta: 

b1) pograni

č

ni 

b2) na duže udaljenosti 
b3) tranzitni 

2.

Prema na

č

inu organiziranja: 

a)

linijski – odvija se na odre

ñ

enoj relaciji, po odre

ñ

enom voznom redu i utvr

ñ

enoj tarifi 

- može biti: a1) stalni 
 

      a2) sezonski 

       a3) privremeni 

- može se odvijati na sljede

ć

i na

č

in:   a11) direktni linijski prijevoz 

a12) dioni

č

ki ili relacijski prijevoz 

b)

slobodni – obavlja se na osnovu slu

č

ajnih potreba a pravci i tarifa nisu unaprijed 

utvr

ñ

eni 

 - s obzirom na izvršitelja može biti: a) slobodni javni – obavlja ga 
organizacija 

č

ija je djelatnost prijevoz tereta 

 – obavljaju ga organizacije samo za svoje potrebe 

3.

Prema namjeni može biti: 
a)

cestovni teretni prijevoz kojeg obavljaju specijalizirane prometne radne organizacije, 
naziva se javni prijevoz 

b)

cestovni teretni prijevoz koji obavljaju organizacije za svoje osobne potrebe, naziva 
se prijevoz za vlastite potrebe 

Voza

č

 motornog vozila – Prijevoz tereta 

      4 

Željezni

č

ka tehni

č

ka škola Moravice 

c)

teški tereti 

      2.    Tereti prema vrijednosti 

a)

manje vrijedni 

b)

srednje vrijedni 

c)

skupi ili visokovrijedni 

d)

specijalni 

3.

Tereti s obzirom na pakiranje 
a)

s ambalažom 

b)

bez ambalaže 

       4.   Tereti s obzirom na uvjete prijevoza 

a)

svakodnevni 

b)

specifi

č

ni 

c)

opasni 

       5.   Tereti s obzirom na dimenzije 

a)

gabaritni 

b)

negabaritni 

c)

dugi 

6.

Tereti prema koli

č

ini i jednovrsnosti 

a)

u rasutom ( rinfuza ) stanju 

b)

nepakirani tereti koji se slobodno bacaju 

c)

u teku

ć

em stanju 

7.

Tereti prema težini i veli

č

ini pošiljke 

a)

paketi ( do 20 kg ) 

b)

komadne pošiljke 

c)

kolske pošiljke 

PRIJEVOZNA I MANIPULACIJSKA SPOSOBNOST 
 
-

svi tereti nisu jednako podobni za prevoženje što ovisi o prirodnim i ekonomskim svojstvima 
tereta 

-

prirodna svojstva ( fizi

č

ka, kemijska, biološka ) utje

č

u na ponašanje tereta za vrijeme 

prijevoza      ( da bi se lakopokvarljivi teret mogao prevoziti na ve

ć

e udaljenosti potrebno je 

primjeniti posebnu tehniku konzerviranja i pakiranja ) 

-

ekonomska svojstva govore o odnosu cijena prijevoza i vrijednosti robe ( teret male 
vrijednosti ne isplati se prevoziti na velike udaljenosti jer bi cijena prijevoza mogla biti ve

ć

a 

od vrijednosti robe ) 

-

manipulacijska podobnost je osobina tereta koja se o

č

ituje kod utovara, pretovara, istovara, 

skladištenja što se zajedni

č

ki naziva manipulacijski radovi 

-

manipulacijska podobnost o

č

ituje se: 

-

u pokretljivosti tereta 

-

obujmu manipulacijskih operacija 

-

osjetljivosti tereta 

-

nužnosti primjene ambalaže 

-

primjene pretovarne mehanizacije 

-

na manipulacijsku podobnost utje

č

e i veli

č

ina, oblik, dimenzija i težina tereta 

 
AMBALAŽA 
 
-

materijal koji služi za omatanje i pakiranje robe s ciljem: 

-

da se zaštiti teret 

-

da se olakšaju prijevozno – manipulacijski radovi ( ukrcaj i iskrcaj tereta ) 

Voza

č

 motornog vozila – Prijevoz tereta 

      5 

Željezni

č

ka tehni

č

ka škola Moravice 

-

da se snize troškovi prijevoza 

-

da se smanje nesretni slu

č

ajevi pri utovaru i istovaru 

-

vrste ambalaže: 

-

odvojiva i neodvojiva ambalaža 

-

komercijalna i prijevozna 

-

klasi

č

na i suvremena 

-

limena, staklena, drvena, papirnata, plasti

č

na 

-

standardna, rasklopiva, nerasklopiva 

-

prizmati

č

nog oblika, cilindri

č

nog, nepravilnog i teški tereti 

 
 
OBUJAM PRIJEVOZA TERETA 
 
-

pod prijevozom podrazumijevamo koli

č

inu tereta koja prevozi u toku odre

ñ

enog vremenskog 

perioda 

-

mjesta otpreme – zbirna mjesta, mjesta dostave – prijemna mjesta 

-

koli

č

ina otpremljenog, primljenog ili tereta koji 

č

eka na prijevoz zove se obujam tereta 

-

obujam možemo promatrati sa stati

č

kog ili dinami

č

kog stanovišta 

-

stati

č

ki obujam prijevoza je koli

č

ina tereta koja 

č

eka na prijevoz, a iskazana je u tonama 

-

dinami

č

ki obujam prijevoza je ona koli

č

ina tereta koja je u prijevoznom procesu, a iskazuje 

se u neto tona kilometrima 

-

na obujam prijevoza utje

č

e:   -      koli

č

ina tereta 

-

potreba tereta za prijevozom 

-

zahtjev centara za otpremom tereta 

-

zahtjev potroša

č

kih centara za dopremom 

-

udaljenost pošiljatelja i primatelja 

-

udvojeni prijevoz tereta je prijevoz iste koli

č

ine tereta koji se do krajnjeg potroša

č

a prevozi u 

fazama 

-

razvrstavanje tereta po vrsti odre

ñ

uju strukturu prijevoza 

-

strujanje teretnog prijevoza je prijevoz cjelokupne koli

č

ine tereta u odre

ñ

enom pravcu 

-

strujanje može biti u jednom ili u oba pravca 

-

pravac kojim se prevozi ve

ć

a koli

č

ina tereta naziva se glavni pravac prijevoza 

-

prijevozni tokovi se dijele na: 

-

jednosmjerne – vozilo odlazi puno, vra

ć

a se prazno 

-

dvosmjerne – vozilo odlazi puno, vra

ć

a se puno 

-

kružne – vozilo u jednom pravcu ide puno, obavlja istovar, ide na drugi utovar 
prazno, vrši utovar i u polazište dolazi puno 

 
RADNA SNAGA 
 
-

radna snaga predstavlja u strukturi troškova manipulacije tereta visoku stavku 

-

u skladištima ta stavka još je ve

ć

a 

-

odnos radne snage i mehanizacije: 
-

1870. god. 

65% 

- 

25% u korist fizi

č

kog rada 

-

1970. god. 

3% 

- 

97% u korist mehaniziranog rada 

 
UVJETI ZA PRIMJENU MEHANIZACIJE 
 
-

uvjeti za primjenu mehanizacije: 
-

prisutnost stru

č

ne radne snage 

-

kriti

č

na težina tereta 

-

mogu

ć

nost zahva

ć

anja tereta 

Voza

č

 motornog vozila – Prijevoz tereta 

      7 

Željezni

č

ka tehni

č

ka škola Moravice 

-     lako – pokretne 
-

linijski pokretne 

-

zra

č

na 

-

lan

č

ana 

-

kotura

č

a ( obi

č

na i složena ) 

-

ru

č

no vitlo 

-

dizalo – lift 

-

kranske dizalice 

-

dizalo kosina 

 
3.)

Prijenosnici – su strojevi i postrojenja pomo

ć

u kojih se prenose tereti na kra

ć

e udaljenosti u 

neprekidnom nizu 

-

vrste: trakasti, plo

č

asti, valjkasti, elevatori, ovjesni, struga

č

i ili grabljari, pužni i zavojni, 

pneumatski i hidrauli

č

ni, gravitacijski 

 
 
PODJELA CESTA 
 
-

mrežu javnih cesta 

č

ine: - magistralne i me

ñ

unarodne 

-

regionalne 

-

lokalne 

-

prema vrsti prometa dijele se na: - ceste namijenjene za promet motornih vozila – autoceste i 
ostale ceste namijenjene isklju

č

ivo za promet motornih vozila 

                                                            - ceste namijenjene za mješoviti promet 
-

magistralna cesta – me

ñ

unarodna i javna cesta koja povezuje glavne gradove i važnija 

privredna podru

č

ja 

-

regionalna cesta – javna cesta koja povezuje sela i naselja na podru

č

ju op

ć

ine 

-

ceste namijenjene isklju

č

ivo za motorni promet 

č

ine: auto—putevi i ostale ceste za motorni 

promet sa suvremenim kolni

č

kim zastorom ( brzine ve

ć

e od 40 km/h ) 

-

ceste namijenjene za mješoviti promet služe za kretanje svih vrsta cestovnih vozila kao što su 
motorna vozila, zaprežna vozila, biciklisti, pješaci 

 
 
KONSTRUKTIVNI ELEMENTI CESTE 
 
-

tehni

č

ki elementi ceste: 

-

brzina 

-

minimalni radijusi zavoja 

-

uzdužni nagib 

-

popre

č

ni nagib 

-

preglednost 

-

širina prometnih traka 

-

broj prometnih traka 

-

širina rubnih traka 

-

širina dodatnih traka za spora vozila 

-

širina i ure

ñ

enost bankina 

-

biciklisti

č

ke i pješa

č

ke staze 

-

proširenje kolnika u zavoju zbog duga

č

kih vozila 

-

pravilno zaobljenje kolnika 

-

pravilno postavljanje signalizacije 

-

konstruktivni elementi ceste: 
1.)

Uzdužni profil ceste – je uzdužna vertikalna projekcija presjeka ceste u odnosu na teren