ПРИКАЗ КЊИГЕ :
У В О Д У П С И Х О А Н А Л И ЗУ,
С. ФРОЈДА
ДЕО II: С А Н
Садржај
Садржај књиге
Тешкоће и прва приступања .....................................................1
Претпоставке и техника тумачења...........................................3
Очигледна садржина сна и латентне мисли сна.....................4
Дечји снови ....................................................................................5
Цензура сна.....................................................................................5
Симболика у сну............................................................................6
Рад сна..............................................................................................7
Архајске црте и инфантилизам сна............................................8
Испуњење жеља..............................................................................8
Сигмунд Фројд и психоанализа..................................................9
Закључак о делу............................................................................10
Литература....................................................................................11
1
Снови могу бити веома кратки, само једна слика, мисао или реч, а могу бити
и дуги необично испуњени садржајем и изгледа нам као да трају веома дуго. Неки
снови су веома јасни, тако јасни да их ни неко време после буђења не распознајемо
као снове, а неки су слаби, расплинути, апсурдни, нејасни.Неке снове памтимо
кратко време после буђења, неке целог дана или пар дана, а неки се снови памте
јако дуго, такав је случај са неким сновима које смо сањали као деца. Некад се сан
може јавити само једном, а понеки снови се могу понављати, непромењени, или са
малим променама.
Основна ауторова идеја је да путем онога што је сновима заједничко дође до
бољег разумевања снова.
Аутор као илустрацију утуцаја спољашњих надражаја на сневање, наводи
експериментална истраживања сна, Мори Волда. Мори је такве експерименте
спроводио на самом себи, једном су му док је спавао дали да мирише колоњску
воду и он је сањао да је у Каиру у неком дућану са парфемима.Из овог и осталих
примера може се увидети да је спољашњи надражај постао елемент сна, али да се у
сну јавља као део ситуације која није директно повезана са тим надражајем.
Занимљиви су и наводи истраживања која је спровео Шернер (Scherner, 1861,
према Фројд, 1984). Овај испитивач снова посебан је нагласак стављао на извођење
снова из органских надражаја и дао је за то неколико лепих примера. (пример
плавих дечака светлог тена који се боре, где су извор надражаја зуби, или дугих
вијугавих ходника, где надражај долази од црева..)
Сан не понавља верно надражај, већ га прерађује, замењује нечим другим и
смешта у једну повезану целину.
Неочекивано се као могућа смерница за потпуније одређење сна и сневања
јавља паралела која постоји у језику, наиме свима је позната синтагма ''сневање
отворених очију'', сневање по дану, фантазија, где се нама пред очима одигравају
слике које нису одраз надражаја који долазе из наше околине, већ имају неки други
унутрашњи извор. Сневање отворених очију, фантазија, нема карактеристике сна,
када фантазирамо ми смо будни и за разлику од сна где гледамо и не знамо да то
није стварно док се не пробудимо, док фантазирамо ми замишљамо и свесни смо да
то није стварно. Аутор се овде пита зашто је у језику, који је наслага старих знања,
ова појава названа ''сан по дану'' и да ли ту треба трагати за карактеристиком која је
заједничка правом сну и сневању отворених очију, да би нашли још елемената за
одређење појма сна.
Важно је напоменути да су фантазије сировине од којих настају многи
песнички производи.
Да би се могли озбиљно бавити проблем потребно је да имамо за то
потребну методологију.
3
