ДС
МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
АРХИТЕКТОНСКОГ И УРБАНИСТИЧКОГ
ПРОЈЕКТОВАЊА
П 03
Мр Марија Милинковић
ПРИКАЗ МАГИСТАРСКОГ РАДА:
КРИТИЧКА ПРАКСА
АРХИТЕКТА НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА:
ДУБРОВАЧКИ ПЕРИОД (1934-1943)
ПРЕДМЕТ РАДА,
ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА,
ТЕМА И ХИПОТЕЗА ИСТРАЖИВАЊА,
ЦИЉЕВИ И (ОЧЕКИВАНИ) РЕЗУЛТАТИ,
МЕТОДИ ИСТРАЖИВАЊА
ОСНОВНА СТРУКТУРА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА
I
УВОД
[
ПРИЈАВА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ]
Назив магистарске тезе
Претходна анализа информација о предмету истраживања (теоријски оквир)
Проблем и предмет истраживања
Циљ и задаци истраживања
Радна (полазна) хипотеза(е) истраживања
Научне методе истраживања
Генерана структура магистарске тезе
Научна оправданост, очекивани резултати и практична примена резултата
II
ПРИКАЗ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
[
ИСТРАЖИВАЧКИ РАД]
III
ЗАКЉУЧАК
[
ЗАКЉУЧНЕ НАПОМЕНЕ / ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ]
ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА
Предмет рада je
архитектура Николе Добровића настала у периоду од 1934. до 1943. године,
у време његовог боравка у Дубровнику
.
У ширем смислу, предмет рада обухвата све видове
Добровићеве стручне делатности на овом подручју, изведене и нереализоване пројекте, учешћа
на конкурсима, као и текстове и публикације који се посредно или непосредно односе на ову фазу
његовог рада. У стручној литератури ова фаза је најчешће означена као
дубровачки период
,
с
обзиром да представаља заокружен циклус архитектонског деловања и да се може јасно
издвојити и разликовати од претходне,
прашке фазе
(1923-1934),
и следећег,
београдског
раздобља
(1945-1967).
ТЕОРИЈСКИ ОКВИР
[
Преглед литературе о предмету истраживања / академски контекст / претходно истраживање]
ПРЕДГОВОР:
Овај магистарски рад је настао као резултат истраживања у оквиру постдипломског курса
Историја и развој теорија архитектуре на Архитектонском факултету у Београду. Истраживању
критичке праксе Николе Добровића у дубровачком периоду, претходила је студија фокусирана на
структуралну анализу два Добровићева објекта настала у овом периоду, виле Весна на Лопуду и
виле Свид у Затону, код Дубровника. Рад је публикован у стручном часопису
Arhitektura i
urbanizam
под насловом "'Духовни модул' архитекте Николе Добровића: анализа модуларне
координације на примеру два пројекта из дубровачког периода". Са извесним изменама, овај текст
је, као друго поглавље друге главе, постао интегрални део магистарске тезе.
(...)
ОСНОВНЕ НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ
Основна теза
рада је да је дубровачки период у стручној делатности Николе Добровића
период
остварења модернистичког архитектонског концепта аутора и, у исто време, период
преиспитивања и критике модернистичких принципа усвојених у формативном периоду.
Ова критика се манифестује кроз низ концептуалних помака у којима су проблематизована три
основна предмета истраживања: 1) проблем односа према традиционалним принципима грађења,
2)
проблем односа архитектуре према физичком контексту, 3) проблем односа архитектонске
функције и форме.
Из овога произилазе следеће
полазне хипотезе
:
-
Модерна архитектура Николе Добровића на овом подручју успоставља поливалентне
односе са класичним језиком архитектуре, и на тај начин истовремено говори о континуитету
градитељске традиције, и радикално новим концептима организације простора
.
-
Идеји релативне аутономије модернистичког објекта у односу на просторни контекст
у Добровићевој архитектури претпостављена је идеја "континуитета просторне реалности",
органске повезаности архитектуре и природног/урбаног контекста.
-
Модернистичко јединство функције и форме је у Добровићевој архитектури
дубровачког периода проблематизовано увођењем временске променљиве и манифестује се кроз
нестабилност модела и отвореност за промене
.
