Приказ монографије „Кооперативна настава природе и друштва и квалитет знања
ученика“ Гордане Мишчевић – Кадијевић
Монографија Гордане Мишчевић Кадијевић доцента на Учитељском факултету у
Београду, која је изашла у издању Едиција монографија 2011. године, резултат је
обимног и темељног истраживања које је ауторка спровела у циљу израде
докторске дисертације на Универзитету у Београду на тему „ Утицај кооперативне
наставе природе и друштва на квалитет знања ученика“ и као резултат рада на
пројекту „Промене у основношколском образовању : проблеми, циљеви и
стратегије.“
У раду је у оквиру три модалитета истражен утицај кооперативне наставе природе
и друштва на квалитет постигнутих знања ученика. Квалитет знања ученика у
оквиру наставе природе и друштва посматра преко усвојености два типа знања и то
декларативног и процедуралног , трајности ових типова знања као и њихове
међусобне усклађености. Истраживање је реализовано током 2006. године на
узорку од 259 ученика из 13 одељења, четвртог разреда основне школе.
Монографија је састоји из 3 глава. Прва глава носи назив Теоријске основе
истраживања и састоји се из три поглавља и то : Кооперативна настава природе и
друштва, Квалитет знања ученика и Квалитет ученичких знања у кооперативној
настави природе и друштва. Друга глава носи назив Методолошки оквири
истраживања, а трећа глава носи назив Резултати истраживања и интерпретација.
На крају се налазе закључци и литература.
Прва глава Теоријске основе рада
У првом поглављу ауторка говори о томе да је ученичка кооперација била присутна
још у далекој прошлости – почевши од идеје Сократа, Платона и Аристотела.
Током прошлог века елементи који су везани за кооперативно учење били су
заступљени у различитим васпитно-образовним моделима у којима су учитељи рад
реализовали кроз ученичке задруге, радне бригаде, групне пројекте и другим
врстама заједничких активности које садрже неке од поставки кооперативне
наставе природе и друштва , а то су пројект метода и опсервационо учење.
Кооперација представља црту личности која се огледа у склоности у раду у групи,
спремности за успостављање равноправних односа, толеранције према другачијим
мишљењима. Термин кооперативно учење генерално описује наставне технике или
структуре група приликом којих су ученици подељени у хетерогене групе у којима
се остварују предвиђене активности. Неопходни елементи кооперативног учења
су : позитивна међузависност ученика у групи, унапређујућа интеракција лицем у
лице, индивидуална одговорност, учење и непрекидно усавршавање социјалних
вештина и групно процесовање.Такође у овом поглављу ауторка наводи да су разни
аутори давали разне класификације модела и метода кооперативне наставе.
Приликом груписања ученика у групе ученици се могу груписати у хомогене групе
(ученици са приближним знањем и способностима), хетерогене групе (ученици са
различитим знањима и способностима) као и насумично формирање група
(најлакше за учитеље јер нема рангирања). Недостаци кооперативне наставе су:
интеракција без наставног усмеравања и вођења, зависност мање успешних од оних
од оних који су најуспешнији као и ризик везан за емоције ученика.
У другом поглављу које носи назив кбалитет знања ученика централно питање
којим се ауторка бави је знање. Појам „знање“ размотрићемо у три групе и то:
филозофска (истинито оправдано веровање) , психолошка (резултат процеса
сазнања и представља систематизовано, логички организовано, проверено и
прерађено искуство), и педагошка ,дидактичка и методичка група (свесно усвојене
чињенице, појмови, закључци и генерализације повезане у јединствену логичку
целину). Врсте знања у настави природе и друштва су: деклатаривно знање ( знање
терминологије, знање специфичних детаља и елемената, знање класификација и
категорија, знање принципа и генерализација и знање теорија модела и структура),
и процедурално знање ( знање специфичних вештина и алгоритама у настави
природе и друштва, знање техника и метода специфичних за природу и друштво,
знање критеријума за одређивања коришћења одговарајуће процедуре). Квалитет
знања тј. усвојеност знања може се утврдити на основу две одреднице и то
усвојености знања и трајности и усклађености знања.
У трећем поглављу које носи назив квалитет ученичких знања у кооперативној
настави природе и друштва ауторка наводи да је већина истраживања кооперативне
наставе реализована у правцу испитивања утицаја на варијабле афективног домена,
а да је мало истраживања у којима је мерен њен утицај на квалитет знања.
Кооперативна настава је посматрана као једна наставна стратегија и њени исходи
су најчешће поређени с исходима фронталне наставе. Квалитет знања је дефинисан
разним дефиницијама од стране разних аутора. Можемо запазити да се у већини
истраживања о квалитету знања закључци изводе на основу заступљености знања
базираних на Блумовој таксономији. Постоје две врсте тестова којима се мозе
испитати знање ученика а то су критеријумски и нормативни тестови.
