Мастер студије
Никола Ф. Павковић,
Студије и огледи из правне етнологије
,
Српски генеалошки центар, Београд, 2013.
- приказ монографије са становишта академског писања -
Београд,
фебруар, 2017. године.
2
Садржај
Увод……………………………………………………………………………………………...3
О аутору........................................................................................................................................4
Приказ књиге................................................................................................................................5
Садржина књиге...........................................................................................................................5
Изглед књиге и техничко уређење..............................................................................................8
Документарна подлога…………………………………………………………………………10
Анализа стила и правописа.........................................................................................................12
Закључак…………………………………………………………………………………….......13
Литература………………………………………………………………………………………14
4
О аутору
Никола Ф. Павковић рођен је 19. децембра 1931. године у Гају код Ковина. У Гају
је завршио основну школу, у Белој Цркви гимназију и на Филозофском факултету
Универзитета у Београду је 1954. године завршио студије етнологије. Најпре је радио као
кустос Музеја источне Босне у Тузли и Земаљског музеја у Сарајеву у периоду од 1955. до
1961. године. Од школске 1961/62. године до 1965. године био је асистент етнологије на
факултету који је завршио. Наставља своје школовање као стипендиста француске владе
на специјалистичким студијама из етнологије и социјалне антропологије на Сорбони у
Паризу у периоду од 1965. до 1967. године. Три године касније, односно 1970. у Београду
на Филозофком факултету одбранио је докторат из етнологије са темом
Право прече
куповине у обичајном праву Срба и Хрвата
. Затим је радио као професор на Филозофском
факултету у Београду и предавао је следеће предмете: Увод у етнолошке и антрополошке
студије, Социјалну културу народа Југославије и Методологију етнолошких истраживања
све до 1. октобра 1997. године када је пензионисан као редовни професор.
Из правне и социјалне етнологије код Јужних Словена држао је бројна предавања
на универзитетима на Балкану и на универзитетима у Бриселу, Паризу, Варшави,
Љубљани, Торуњу и Познању. Члан је Европског друштва социјалних антрополога
(European Association of Social Anthropologists) и међународног научног друштва за
компаративну историју институција Жан Боден (Société pour l' historie comparative des
institutions Jean Baudin, од 1976, Bruxelles).
Протагониста је правне етнологије у нашем региону који се труди и залаже да
својим анализама и закључцима прикаже вредност, значај и благодети које нам пружа
бављење правном етнологијом. Због свега тога, ова монографија је само још једно дело
које је др Павковићу омогућило место међу најзначајнијим именима европске правне
антропологије.
5
Приказ књиге
Садржина књиге
Монографија
Студије и огледи из правне етнологије
има укупно триста деведесет
осам страна. Почиње уводом (стр. 5 – 11) у коме аутор појашњава термин правна
етнологија и даје краћи историјат њеног настанка. Потом, нам аутор спомиње прихватање
правне етнологије у светским научним круговима и говори нам о научницима који су томе
допринели својим радовима. Посебну пажњу аутор посвећује појављивању правне
етнологије на нашим просторима, односно, радовима из обичајног права у југословенској
етнологији права, што је уједно и главна тема писања ове монографије. Одређена је и
временска димензија коју ове студије обухватaју, а то је период од средњег века до ХХ
века. У самом уводу аутор нам даје неколико смерница у којима нас упућује на дела
аутора које спомиње или нам појашњава своје ставове и на самом крају уводних
разматрања, прилаже краћи списак посебних студија и зборника радова са прилозима
страних и домаћих аутора са темом обичајно право код Срба и других балканских народа.
Прво поглавље је названо „I О појмовима обичајно право и правна етнологија-
антропологија“ (стр. 13 – 98) и чине га шест потпоглавља.
У првом потпоглављу „Обичајно право“ (стр. 15 ‒ 25) дата је детаљнија
дефиниција и одређење обичајног права и његов историјат са законима на простору
Балкана из 1272. године, 1288. године, 1308. године, чувеног Душановог законика из 1354.
године, других закона из 1818. године и 1888. године са посебним освртањем на њихове
делове који се односе на обичајно право.
У другом потпоглављу „Из савремене методологије и правне етнологије“
(стр. 27 ‒ 33) говори се о проблематици савременог проучавања правних обичаја у
појединим деловима света. Наведена су имена значајнијих аутора и изнети су неки
њихови ставови и представљени су поједини радови.
Треће потпоглавље се назива „Теоријски оквири проучавања обичајног права у
југословенској етнологији права“ (стр. 35 ‒ 54). Састоји се из увода и поднаслова „Појам и
дефиниција обичајног права“, а у њему су дати основни елементи и карактеристике,
преглед и оцене теоријске проблематике проучавања обичајног права у нашем региону.
