Садржај
Увод.
......................................................................................................................2
1.
Појам ликовне културе
......................................................................................4
1.1. Ликовна подручја у настави ликовне културe.........................................5
2.
Наставни план и програм
.................................................................................7
2.1. Наставни програм ликовне културе у првом и другом разреду основне
школе................................................................................................................8
2.2. Наставни програм матерњег језика у првом и другом разреду основне
школе..............................................................................................................12
2.3. Наставни програм света око нас у првом и другом разреду основне
школе...........................................................................................................15
3.
Циљеви и задаци ликовне културe
................................................................20
4.
Законитости психофизичког развоја детета
................................................22
5.
Развој дечијег ликовног израза
......................................................................26
5.1. Фаза шкрабања..........................................................................................28
5.2. Фаза симболичког цртања........................................................................28
5.3. Визуелни реализам...................................................................................29
5.4. Реалистички цртежи.................................................................................30
6.
Појам простора
....................................................................................................31
6.1. Простор као изражајни елемент у дечијем ликовном изразу...............32
6.2. Дечији доживљај простора.......................................................................34
6.2.1. Обликовање и организација простора........................................36
6.2.2. Оријентација и приказивање простора.......................................36
6.3. Схватање простора ученика првог и другог разреда.............................37
6.4. Дечија игра у простору.............................................................................38
7.
Читанка.
................................................................................................................41
7.1. Прикази простора у читанкама ...............................................................42
7.2. Приказивање простора у музичком смислу...........................................49
7.3. Дечије илустрације простора на основу прочитаног.............................50
8
. Еколошка свест и очување простора
..............................................................52
Закључак
.............................................................................................................53
Литература
..........................................................................................................55
1
Увод
Простор представљен деци на сваком листу уџбеника, вежбанке,
сликовнице, па чак и његове свеске, често је погрешно протумачен. Он није
само празна површина коју треба испунити гомилом знакова, било словног,
бројног, или симболичког типа. Свака празна страница, сваки милиметар
слободног простора својеврсна је tabula rosa коју треба испунити знањем, а
како ће деца узраста првог и другог разреда боље апсорбовати информацију
него преко слике.
Кажу да једна слика говори хиљаду речи, с тога је лако докучити зашто
дете радије слика него што покушава својим још неформулисаним
речником да објасни своја осећања. Зато је простор који је у уџбенику
предвиђен за илустрације тако битан. Ако не пазимо на који начин, шта и
помоћу чега илуструјемо оно што деци желимо да ближе појаснимо, или
пак да им привучемо пажњу, може се испоставити као контрапродуктивно.
Данас је тешко допрети до дечије пажње. Живимо у технолошком добу
где се информације сервирају визуелним путем, и то свима. Од седме до сто
седме године.
Дечију машту најлакше је побудити сликом која ће их подстаћи на
размишљање. Ако су већ покретне слике неизоставан део дечијег
одрастања, закључак се сам намеће, знање је најлакше уградити у визуелни
приказ који ће деци најпре бити центар пажње. Усмерене поруке унутар тих
илустрација биће основ за развијање маште и интересовања за комплексније
размишљање. Оно што је предност илустрација је чињеница да поред
образовне имају и забавну црту. Дете ће увек лакше прихватити извођење
закључка из пропратне илустрације него из текста, па би у том смеру
илустрације и требале да буду усмерене, као допунско пропратне и лако
усвојиво градиво, а не само цртеж који попуњава празан простор.
Простор који је предат издавачима на вoљу, најбитнији је елемент у
садржају уџбеника. По чему памтимо уџбенике из првог разреда? По
песми? По причи? По умотворинама? Не. Памтимо га по слици са корица, и
сваком њеном наставку унутар њих.
2
1.ПОЈАМ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
Књижевност се изражава помоћу речи, музика помоћу звука, ликовна
уметност се изражава облицима (цртом, бојом и волуменом). Облик - лик,
одатле тој уметности и име. Ова уметност има и других назива - пластична
уметност (наглашава опипљивост), просторна уметност (наглашава да се
ликовна уметност изражава у простору).
Ликовна култура проистиче из ликовне уметности, човекове урођене
способности да се ликовно изрази и потврди своје постојање и трајање кроз
цивилизацијски развој и историјски континуитет. Ликовна култура је део
естетског васпитања, па је и она део васпитања. Деца прво проходају,
проговоре (исказују се физичким покретима и говором), а затим почињу кроз
игру да се музички и ликовно исказују. Ликовни израз је у суштини ликовни
говор - урођен сваком детету без обзира на степен његове интелигенције,
наследне факторе, средину и окружење где је рођен и где живи. Ликовна
култура се остварује кроз ликовно васпитање и има могућност да оствари
различите васпитне утицаје на ученике.
Ликовна култура је значајна наставна област јeр се кроз њу могу
остварити значајни васпитни резултати, зато је важно да се она у пракси
остварује. У пракси реализацију ликовне култура треба усмерити у правцу
развоја опште и ликовне креативности. Увођењем креативних процеса у
наставу ликовне културе доприноси ефикасности ове наставне области.
Ликовни облици имају свој смисао који се може прочитати познавањем
ликовног језика. Ликовним језиком се распознаје делом рационално (умно), а
делом интуицијом. Структуру ликовног језика не чине слова, речи као у
конвенционалном језику, него ликовни елементи: линија, боја, облик - форма,
структура, контраст, ритам, валер, однос сенке и светла..., и сви заједно чине
ликовну целину.
4
Игра ликовним елементима подразумева и максимално ангажовање
доживљајних и мисаоних процеса који као мотивација покрећу дете на ликовну
акцију.
Настава ликовне културе на специфичан начин доприноси свестраном
развоју личности детета. Она развија естетски укус, оспособљава ученика да
уочава лепо у природи и производима људског рада и да лепоту уносе у
свакодневни живот. Ликовна култура доприноси успостављању унутрашње
(психичке) равнотеже и складном, хармонијском развоју свих ученичких
способности.
Ликовна култура подстиче развој способности ученика за опажање
облика величине и боја у природи као и ликовно доживљавање света и појава
око себе.
Често се говори о улози ликовног васпитања у припремању младих за
будуће позиве. Скоро сваки позив тражи познавање технике цртања или
известан ниво познавања ликовне културе.
1.1. Ликовна подручја у настави ликовне културе
У ликовној култури разликујемо шест основних ликовних подручја
рада: цртање, сликање, графика, вајање и грађење, примењена уметност,
естетско процењивање.
Цртање
настаје повлачењем трага од неког материјала, дакле, цртамо
линијом. Линија може бити права, кружна, краћа или дужа. Цртеж је углавном
у једној боји. Као и уметник, и ученик користи линије да би олакшао рад
бојама. У овом случају цртеж је припрема за сликање. Ученици цртањем
обликују простор на часовима ликовне културе. То раде када цртају кућу,
учионицу, школу, градски трг, парк...
Сликање
је дечији рад који настаје када се на подлогу наносе обојене
површине разних облика и површина. Коначан утисак о слици зависи од
5
2. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ
Наставни план
је основни школски документ којим се одређују
наставни предмети који ће се изучавати у поједином типу школе, којим
редоследом и по резредима, бројем часова (недељним и годишњим), за сваки
предмет посебно.
У наставном плану предмети се распоређују на три начина: линеарно,
концентрично, комбиновано. У линеарном распореду предмети се током
школовања изучавају један за другим. Код концентричног распореда часова,
ученици истог разреда истовремено савлађују више наставних предмета, а у
сваком следећем разреду садржаји тих предмета су сложенији и обимнији.
Комбинацијом линеарног и концентричног распореда користе се њихове
предности а избегавају њихове слабости.
Наставни програм
је документ којим се одређују садржаји, знања,
вештине и навике које ученици из појединих предмета треба да усвоје.
Програм утврђује ширину и дубину наставног градива. Програми готово увек
садрже и основна методичка упутства за реализацију наставних садржаја.
Наставни програм је школски документ којим се одређују образовно-васпитни
садржаји и дају општа методичка упутства како ће се ти садржаји реализовати
у појединим разредима и предметима у школи.
У Закону о основној школи о Наставном плану и програму стоји
следеће:
Члан 20.
Наставне планове и програме доноси министар просвете.Наставни план и
програм верске наставе споразумно доноси министар просвете и министар
7
