UVOD
:
Javnim prihodima smatramo prihode drzave koji sluze za podmirivanje javnih potreba.
Finansijska teorija poklanja izuzetno veliku paznju ovoj instituciji javnih finansija zato sto
izvrsavanje mnogobrojnih i obimnih funkcija koje ima savremena drzava nalaze postojanje
odgovarajucih sredstava.
Prvi oblici javnih prihoda, koji su se prvi put pojavili u vreme prvobitne zajednice, bili su
pokloni plemenskim I rodovskim staresinama. Takodje karekteristike javnih prihoda imale su
tada nepokretnost i pokretne stvari sticane pljackom ili kao ratni plen.
U srednjem veku, izdiferencirala su se cetri oblika drzavnih prihoda:
1. Porezi na imanje
2. Carine
3. Takse
4. Regali
1 Porezi na imanje, Prvi oblik drzavnih dazbina bio je porez na imanje, njega su placali
porobljeni i nizi zavisni slojevi domaceg stanovnista.
2. Carine. Carine su jedan od najstarijih oblika javnih prihoda. Pojavile su se u finansijskim
sistemima srednjovekovnih drzava kada su trgovci zapoceli karavanima i brodovima da
dopremaju stranu robu.
3. Takse. Sa razvojem trgovine I zanatstva I napredovanjem gradova u kasnom srednjem veku,
pojavile su se, pored carina, I razlicite vrste taksa: pijacne takSE, putarine, mostarine, pristaniste
takse I drugi oblici dazbina vezanih za promet robe I putnika.
4. Regali. Regali su bili prihodi drzave u liku feudalnog gospodara koji su skupljani na osnovu
iskljucivog prava ekspoloatacije nekog ekonomskog dobra:rudnika.
POJAM I KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA
Javne prihode cine novcana sredstva koja drzava prikuplja za finansiranje javnih rashoda,
odnosno za podmirenje javnih potreba. Javni prihodi se pojavljuju u razlicitim oblicima, kao sto
su porezi, takse, doprinosi i slicno.
U teoriji i praksi javnih finansija postoje brojne klasifikacije javnih prihoda, a kao najznacajniji
kriterijum podele javnih prihoda jeste:
-Obaveznost naplate i
- ucestalost naplate
*Obaveznost naplate. Po ovom kriterijumu svi javni prihodi se dele na: fiskalne (dazbinkse) I
nefiskalne (nedazbinske) javne prihode.
Fiskalni (dazbinski) javni prihodi. Ovi prihodi predstavljaju obavezna davanja drzavi i oni
proisticu iz suverenog prava drzave da, na prinudan nacin, prikuplja sredstva od fizickih i
pravnih lica za pokrice javnih rashoda. Najizdasniji fiskalni javni prihod jesu porezi, a tu spadaju
I takse, carine i slicno.
Nefiskalni (nedazbinski) javni prihodi. Do ovih prihoda drzava ne dolazi na prinudan nacin na
bazi svoga poreskog suveriniteta, nego Na dobrovoljnoj osnovi, odnosno na bazi sopstvene
aktivnosti. U nefiskalne prihode spadaju prihodi od drzavne imovine i drzavnih preduzeca,od
usluga drzavnih organa I ustanova I slicno.
*Ucestalost naplate. Zavisno od ucestalosti naplate svi javni prihodi se dele na: redovne I
neredovne.
Redovni javni prihodi. Ovu vrstu javnih prihoda drzava prikuplja kontinuirano, svake godine, iz
izvora koji se ekonomski redovno I neprekidno obnavljaju. Po pravilu, ovi javni prihodi sluze za
finansiranje redovnih javnih rashoda. U redovne javne prihode spadaju porezi, carine, takse I
slicno.
Neredovni javni prihodi. Javne prihode koje drzava ubire povremeno (samo u odredjenim
momentima) i, po pravilu, iz izvora koji se ekonomski ne obnavljaju iz godine u godinu,
nazivamo neredovnim javnim prihodima. U neredovne javne prihode ubrajamo vanredne poreze,
javne zajmove i slicno.
POREZ KAO OSNOVNI OBLIK JAVNIH PRIHODA
Udeo javnih prihoda u bruto domacem proizvodu (BDP) savremenih drzava krece se izmedju ½ I
1/3, a medju javnim prihodima su najizdasniji porezi, koji u budzetima mnogih zemalja cine vise
od 90% ukupnih javnih prihoda. Porez je dominantan oblik javnih prihoda u savremenim
drzavama.
Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim drzava od subjekta pod svojom poreskom
vlascu prinudno uzima novcana sredstva,bez nesposredne protiv-usluge, u svrhu pokrivanja
svojih finansijkih potreba I postizanja drugih,prvenstveno ekonomskih I socijalnih pitanja.
Porez je najznacajniji oblik javnih prihoda savremenim drzavama . Kroz kanale oporezivanja
obezbezdjuje se najveci deo sredstava za finansiranje javnih potreba.Otuda ne iznenadjuje sto se
izvrsenju prvnih, ekonomsih, socioloskih, psiholoskih, I drugih aspekata poreza u finansijskoj
literature posvecuje daleko vise paznje nego bilo kojoj drugoj instituciji javnih finansija.
Porez spadaju u javnopravne javne prihode I to u one koji su neposredno nametnuti fizickim ili
pravnim licima potcinjenim fiskalnom suverinitetu odredjene drzave.
