Srdačno se zahvaljujem uvaženom i cenjenom prof. dr Nenadu
Markoviću na savetima i pomoći tokom izrade ovog rada.
2
S A D R Ž A J
1.
Uvod
5
2.
Pojam, elementi i faktori preduzetništva
8
2.1.
Pretpostavke i uslovi za razvoj preduzetništva
11
2.2.
Teorije o preduzetništvu
12
2.3.
Inovacije i preduzetništvo
16
2.4.
Karakteristike savremenog preduzetništva
17
2.5.
Zakonske i naučne odlike savremenog preduzetništva
21
2.6.
Preduzetničke aktivnosti u biznisu
24
2.7.
Značaj i prednosti preduzetništva
26
3.
Pojam bar koda
27
3.1.
Vrste bar kodova
29
3.2.
Ekonomski uticaj primene barkodova u savremenom preduzetništvu
34
3.3.
Strategija kodiranja robe s promenljivim sadržajem i cenom
35
4.
Primena savremene identifikacione tehnologije za obeležavanje proizvoda
38
4.1.
Osnovne komponente sistema radio frekventne identifikacije RFID
39
4.2.
RFID i BAR KOD
40
4.3.
Primene RFID tehnologije
41
4.4.
Perspektiva RFID tehnologije
42
4.5.
Uticaj RFID-A na operativne troškove
43
4.6.
Bar kod štampači
43
5.
Zaključak
45
Literatura
50
4
1. Uvod
Kako napred, u uslovima globalne neizvesnosti, relativnosti i kompromisa?
Rizik, koji je uglavnom bio, sve donedavno, osnovna karakteristika uslova
privređivanja, danas obeležava sve aspekte civilizacije. U takvom vremenu ozbiljnog
preispitivanja o vlastitoj veličini ili ograničenim sposobnostima za takmičenje u svetu
koji nas okružuje, prvenstveno je potreban odgovor na pitanje: kako napred? Oni koji
nemaju odgovor na ovo pitanje skloni su begu u prošlost, u privredno sigurniji i
benigniji društveni sistem, zanemarujući činjenicu da su za propast sistema, društvenog
i privrednog, moguća samo dva objašnjenja: slabo rukovođenje ili pogrešan odabir
sistema, a kad je reč o privredi: loš menadžment i pogrešno odabrana delatnost.
Jadikovati nad sudbinom privredne stvarnosti, dok kod drugih razvojni "voz"
tutnji, ostavljajući nas na zapuštenoj periferijskoj stanici, može biti dirljivo, ali ne daje
odgovor na pitanje: kako ćemo mi dalje? Do velikih i pravih prekretnica, stiže se vrlo
teško, a neki to nikad i ne uspeju. A zašto ne uspeju? Zato jer ne shvataju da je, danas,
snaga u promenama, a ne u posedovanju samo materijalnog bogatstva i da globalnu igru
dobijaju oni koji su bogati informacijama. Tako, savremeni globalni odnosi postaju sve
složeniji i uključuju sve veći broj pitanja na koje se moraju dati odgovori.
Šta je i kakvo je preduzetništvo, jedno je od značajnijih privrednih pitanja od
kojeg zavisi razumna podudarnost između poslovanja i društva koje ga okružuje. Jer,
preduzetništvo ne funkcioniše u praznom prostoru. Zato se svet najbrže okreće u pravcu
u kojem je, do juče, najupornije mirovao - preduzetništvu - koje postaje žarište,
"žeravica" i pokretač razvoja.
Slobodno tržište, za koje smo se opredelili, kao osnov uslova za razvoj
preduzetništva, nije ni čudotvoran lek za naše probleme kako ga neki prikazuju, niti
katastrofa po mišljenju drugih. Preduzetništvo više nije stvar rutine jer je razvoj
tehnologije otvorio nove, ogromne, prostore u kojima se pojedinci, spremni na rizik,
mogu oprobati i dokazati.
Preduzetnik, kao stvaralačka osoba, vidi dalje od površnog
utiska prosečnosti.
Domišljatost, prilagodljivost i ljubav prema preduzetničkim
5
neoklasična ekonomska teorija
koja polazi od toga da je ljudska delatnost
prvenstveno usmerena na korišćenje proizvodnih resursa uz maksimiziranje
profita, i;
socio-kulturni pristup
koji sklonost preduzetništvu tretira kao ekonomsku
delatnost kojom se efektivno koriste svi društveni i privredni potencijali.
Još se i danas vode rasprave o mestu i ulozi preduzetništva u privredi i pri tom se
često sukobljuju stavovi o ulozi preduzetnika i menadžera. Jedni ta dva pojma i funkcije
smatraju sinonimima, a drugi prave vrlo značajnu razliku među njima. Moje je
opredeljenje da je menadžer pojedinac koji osigurava opštu efikasnost tekućeg procesa
poslovanja, a preduzetnikova je funkcija da primenjuje nove ideje. Preduzetnik menja
sadašnjost. On je i više od toga. Preduzetnik je u procesima lider koji angažuje i
mobiliše kreativne snage
.
Menadžer je osoba koja organizuje proizvodnju, koja se brine da se inputi
iskoriste tako da kroz outpute daju najveći profit. On upravlja organizacijom i
koordinacijom. Preduzetnik "razara" postojeću organizaciju, postojeći proizvodni
program i u svemu tome vidi "radost stvaranja novog". On je vizionar i realizator
preduzetničkih, odnosno privrednih poduhvata. Menadžer te poduhvate "dovodi u
poslovni red" i osigurava efikasnost poslovnih funkcija.
Ipak treba istaći kako se danas tako kruta podela na preduzetnika i menadžera
sve manje pojavljuje. Oni izmenjuju ili čak i sjedinjuju uloge i tako se jedna i druga
funkcija mogu sjediniti u jednoj ulozi. Samo ekonomističko promatranje preduzetništva
pokazuje defektnost u sagledavanju kompleksnosti ovog fenomena. Logično je da je
njegova primarna funkcija u privredi, ali savremena kretanja ukazuju da mu se otvara
put i u, do sada, nezamislivim relacijama i sferama aktivnosti. Preduzetništvo je i
intelektualna i moralna vrlina. Intelektualni činilac
sastoji se u otkrivanju do tada
zanemarenih i u izvesnom smislu originalnih rešenja koja se odnose na neku novu
društvenu ili privrednu potrebu ili nove metode
kojima se to postiže. Moralni činilac
sastoji se u naporu, iskrenosti i upornosti potrebnim da se to, novo, i ostvari
.
To,
mogućnost ostvarenja novoga, ne može svako zapaziti, a još manje imati znanja i
sposobnosti potrebnih da se novo sprovede i u delo. To mogu oni koji imaju još jednu
sposobnost , a zove se kreativna vrlina. U preduzetništvu kreativnost treba shvatiti kao
7
