Primena benchmarkinga i posledice

Sadržaj

Uvod................................................................................................................................................2

1. Definicija benčmarkinga...........................................................................................................3

2. Značaj Benčmarkinga...............................................................................................................5

3. Područja primene benčmarkinga.............................................................................................6

4 .Vrste benčmarkinga.................................................................................................................7

5. Predmet i koncept Benčmarkinga...........................................................................................9

6. Proces Benčmarkinga ( Harington)......................................................................................11

7.Proces poređenja Benčmarkinga............................................................................................12

7.1 Prva faza: Određivanje predmeta Benčmarkinga..........................................................15

7.2. Druga faza: Formiranje benčmarking tima.................................................................16

7.3. Treća faza: Identifikacija benčmarking partnera.........................................................19

7.4. Četvrta faza: Prikupljanje i analiza benčmarking informacija....................................22

7.5. Peta faza: Preduzimanje akcije......................................................................................28

8. Nedostaci etički aspekti benčmarkinga...............................................................................32

8.1.Nedostaci benčmarkinga..................................................................................................34

8.2.Etički aspekti benčmarkinga...........................................................................................34

Zaključak................................................................................................................................38

Literatura...............................................................................................................................40

Uvod

    Strukturne promene predstavljaju trend današnjice. Benčmarking, kao tehnika učenja na tuđim
iskustvima,   predstavlja   moćno   sredstvo   za   unapređenje   konkurentske   sposobnosti   domaćih
preduzeća i uključivanje u tokove globalne ekonomije. Kao rešenje za unapređenje poslovanja
naših preduzeća može se smatrati implementacija inostranih iskustava i unapređivanje znanja u
funkciji   unapređivanja   kvaliteta   poslovanja   i   postizanje   konkurentske   prednosti.   Koncept
benčmarkinga   ima   izuzetno   važno   mesto,   jer   predstavlja   najjednostavniji   put   do   postizanja
najbolje   prakse,   kao   preduslov   poslovnog   uspeha.   Ostvariti   efikasno   poslovanje   visokim
kvalitetom proizvoda u uslovima enormne konkurencije i svetske ekonomske krize jeste izazov,
veština,   umeće   i   vrlina.   Kako   prevazići   pretnje   i   iskoristiti   šanse   uvažavajući   promene   u
okruženju i specifičnosti interne klime preduzeća? Korišćenjem benčmarkinga velike su šanse da
izazov   sprovedemo   u   realnost!   Zato   se   u   procesu   upravljanja   koriste   različite   mere,   alati   i
instrumenti koji mogu da poslovanje ubrzaju i pospeše!

Pojam benchmark iz kojeg je nastala reč benčmarketing potiče iz građevinske tehnologije, a
označava spravu za određivanje odnosnih visina različitih tačaka zemaljske površine.

   Bench na engleskom  znači klupa, sedište a mark predstavlja znak, potrebni nivo, oznaku. Ovaj
pojam bi se u engleskom jeziku kao tip reči označio kao buzzword- nova reč koja se uvodi u
savremenu teoriju i praksu menadžmenta za opisivanje jednog moćnog oruđa za unapredjenje
poslovanja preduzeća i koja se može prevesti kao standard   za poređenje,oznaka za merenje,
referentna tačka i slično.

   Istorija benčmarkinga je relativno kratka. Prvi put se takav termin pojavljuje 1982. Na skupu
koju je kompanija Xerox organizovala u cilju obuke zaposlenih u Njujorku. Tom prilikom je
upotrebljen termin  „ kompetetivni benčmarking“  je bio uglavnom nepoznat izraz u poslovnim i
stručnim  krugovima. Na samom početku se izdvojila  jedna značajna osobina benčmarkinga ,
mogućnost i potreba poređenja ne samo sa direktnim prirodnim konkurentima na tržištu već sa
bilo

kojom kompanijom,bez obzira na to da li jeste konkurent ili nije, da li je velika ili mala.

Suština je bila u tome da odrede uobičajne karakteristike željene funkcije i te da se sopstvena
poslovna praksa uporedi sa praksom one kompanije koja se smatra liderom ili inovatorom u
pogledu određene poslovne funkcije.

Nametanje cilja da se bude „najbolji od najboljih“ je osnovna suština benčmarkinga.

Grupa autora benčmarking vidi kao proces iznalaženja najboljeg proizvoda, proizvodnog procesa
i usluge i njihove upotrebe kao standarda za poboljšanje sopstvenih proizvoda, procesa i usluga.

Benčmarking kao pojam ima brojne definicije, ali uglavnom se odnosio na sticanje

znanja, usvajanje najboljih primera iz prakse i raspodelu informacija. Dakle, najjednostavnije bi
se moglo reći da benčmarking predstavlja:

„Usavršavanje samog sebe učenjem od drugih.“

Većina organizacija sklona je da prekraja definicije kako bi odgovarale njihovim sopstvenim
ciljevima i strategiji. Data su dva primera:

„

Benčmarking je jednostavno upoređivanje sa drugim organizacijama, a zatim izvlačenje

pouka iz onog što to poredjenje pokaže

.“

Izvor:“Evropski benčmarking kodeks ponašanja“

„

Benčmarking je neprekidan proces procene proizvoda, usluga i prakse, najžešćih

suparnika ili onih kompanija koje se predstavljaju kao vodeće (najbolje u klasi).“

Izvor: Korporacija Ziroks

Pojam benčmarkinga se još može definisati kao: predstavla kontinuiranih sistematičnih
procesa za evaluaciju proizvoda, usluga i radnih procesa u organizaciji koje su prepoznate kao
najbolja praksa (benčmarking partneri), zarad cilja unapređenja u kompaniji.

Pri čemu termin kontinuirani upućuje na to da benčmarking traje u vremenu. To nije trenutna,
niti aktivnost koja se odvija u kratkom vremenskom periodu, jer se u tom slučaju svakako ne bi
mogle dobiti precizne i stoga značajne informacije.

Sistematični - ili strukturirani, formalizovani, analitički, organizovani, podrazumevaju primenu
određenog metoda benčmarkinga. Za većinu kompanija ova činjenica podrazumeva postojanje
određene   vrste   modela   procesa   benčmarkinga   koji   preporučuje   aktivnosti   po   određenom
redosledu.   Prednost   primene   određenog   strukturiranog   modela   najbolje   se   može   uočiti   kod
kompanija koje upošljavaju veliki broj radnika, od kojih većina nije, niti treba da bude posebno
edukovana u ovoj oblasti.  Najkraće rečeno,  benčmarking se može na određeni način definisati
kao“učenje od drugih“.

2.Značaj Benčmarkinga

Nedostaci premošćeni usavršavanjem u uspešnom benčmarkingu daje značajne i opipljive
rezultate potrebne u javnom sektoru, a to su:



postepene promene u izvođenju i inovacije,



poboljšanje kvaliteta i produktivnosti i



poboljšanje određivanja učinka.

Benčmarking takođe ima blagotvoran učinak na aspekte koji su potrebni kao podrška

stalnom usavršavanju, kao što su:



povećana svest o izvođenju i veća otvorenost vezana za relativne slabosti i dobre strane;



učenje od drugih i veće pouzdanje u razvoj i primenu novih pristupa;



veće učešće i motivacija zaposlenih za promene u programu;



povećanje spremnosti za razmenu rešenja uobičajenih problema i stvaranje konsenzusa
vezanog za ono što je neophodno da bi se primenile promene;



bolje razumevanje „cele slike“ i sticanje šire perspektive učešća faktora (ili učesnika) koji
omogućavaju uvođenje dobre prakse i



povećanje saradnje i razumevanja učesnika u okviru i između organizacija.

Od posebne koristi kada je u pitanju prikupljanje podataka potrebnih za strateško

planiranje je benčmarking, jer pruža mnogo realističniju sliku o okruženju, ukazuje na
potencijalne rizike, uči na tuđim iskustvima i na kraju posledično smanjuje mogućnost greške.

Često se koriste benčmarking informacije za definisanje stanja na tržištu i za predviđanje daljih
tržišnih kretanja. Osim toga, benčmarking informacije ukazuju na buduće namere ključnih igrača
na tržištu, trendove u razvoju proizvoda i usluga, oblike ponašanja potrošača i drugo.

Benčmarking je izuzetan izvor novih ideja. Jedna od prvih koristi na dugačkoj skali
benčmarking prednosti jeste upoznavanje pojedinaca sa novim proizvodima, radnim procesima,
te putevima za upravljanje kompanijskim resursima. Benčmarking takođe omogućava priliku
zaposlenima da razmišljaju van okvira svog radnog mesta, kao i da tokom razmišljanja stalno
sebi postavljaju pitanje "šta bi bilo ako...?".

Uobičajeni tip benčmarking aktivnosti podrazumeva čitavu kolekciju informacija o
proizvodima i procesima koji se obavljaju kod konkurentskih kompanija ili kompanija koje se
smatraju izvrsnim. Ove informacije su najčešće prikupljene i upotrebljene kao standardi za
poređenje sličnih proizvoda ili usluga.

4.Vrste benčmarkinga

Benčmarking

je proces kontinuiranog merenja i upoređivanja poslovnih procesa jedne

organizacije u odnosu na poslovne procese najuspešnijih organizacija iz celog sveta radi
dobijanja informacija koje će pomoći organizaciji da poboljša sopstvene rezultate. Cilj je ne
samo da se dostignu najbolje organizacije, već i da se prevaziđu koristeći njihovo iskustvo.
Najčešća podela benčmarkinga jeste u zavisnosti od načina i organizacije koja se komparira, pa
se benčmarking deli na interni i eksterni odnosno na: kombinovani i strategijski benčmarking.

Tabela 1. Vrsta benčmarking procesa i njihova konparacija

Vrste benčmarkinga

Saradnja
između
učesnika

Važnost
informacija

Stepen
poboljšanja

Interni

Dobra

Velika

Nizak

Eksterni konkurentski

Slaba

Velika