Činjenica je da su rezultati srpske poljoprivrede iskazani na svetskom tržištu ispod onih koji su realno
mogući na osnovu poljoprivrednih resursa koji postoje. Stalno poboljšanje kvaliteta osnova je
poslovnog uspeha kompanija i njihovog opstanka na tržištu hrane. Unapređenje sistema kvaliteta
predstavlja ključni uslov za uspešnu saradnju Srbije sa svetom, pre svega sa zemljama Evropske unije.
Kvalitet je osnova jačanja konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu, jer reprezentuje
sposobnost preduzeća da smanji troškove poslovanja, poveća produktivnost i koristi inovativnu
tehnologiju u cilju zadovoljenja potreba kupaca čije se dugoročno poverenje očekuje.

Kontrola kvaliteta prolazi kroz organizaciono prilagođavanje novim uslovima. Stalna provera kvaliteta
se sprovodi kroz planske i sistematske aktivnosti preduzeća. Obezbeđenje kvaliteta podrazumeva
usaglašenost ne samo u sferi proizvodnje veći razvoja, pakovanja, reciklaže proizvoda i sl.
Permanentno poboljšanje kvaliteta obezbeđuje dugoročnije rezultate u smislu povećanja stepena
efikasnosti sistema upravljanja i omogućava predviđanje budućeg razvoja u agrobiznisu.

Politikom upravljanja kvalitetom određuju se akcije vezane za kvalitet proizvoda, kvalitet rada,
kvalitet organizovanja, kvalitet odlučivanja, kvalitet usluga i kvalitet uslova rada. Ulaganje u kvalitet
proizvoda koji tržište zahteva je ustvari najunosnije. Međutim, sistem kvaliteta mora biti definisan i
dokumentovan, mora posedovati mehanizme objektivnog vrednovanja ostvarenjaciljeva, mora
izdržati povremenu proveru, a takođe mora obezbeđivati stvaran proces stalnih poboljšanja kvaliteta.

Sve je veći broj izvora zagađivanja i zagađujućih materija, ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u
proizvodnji hrane – primena novih tehnologija, izmenjeni životni stilovi i sve manja otpornost ljudi.
Prednosti primene ovog sistema su:

Redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom;

Obezbeđuje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima;

Omogućuje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski nadzor;

Omogućuje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduzeća;

Povećava konkurentnost preduzeća na svetskom tržištu;

Uklanja barijere internacionalne trgovine;

Omogućuje efikasno uvođenje novih tehnologija i proizvoda;

Povećava profit.

Svi proizvođači hrane u Srbiji su imali obavezu da do 11. juna 2014. uvedu HACCP sistem u svoje
pogone. To se pre svega odnosi na objekte za produkciju prehrambenih proizvoda biljnog i mešovitog
porekla, jer je kada je reč o proizvodima animalnog porekla, ta odrednica na snazi još od 2009.
Obaveza uvođenja sistema dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP odnosi se na pekare,
proizvođače biljnih ulja i šećera, prerađivače voća i povrća, uključujući i hladnjače, proizvođače vina,
piva, konditorskih proizvoda itd.

Srbija se nalazi na jako povoljnom klimatskom podneblju, na kom uspevaju mnogobrojne
poljoprivredne kulture. Jedna od takvih kultura jeste i grožđe, koje u određenim regionima daje
izuzetne prinose, pa tako su poznati vinarski krajevi oko Topole (Oplenac) i Lazarevca u Šumadiji,
Aleksandrovca u Župi, Negotina u Istočnoj Srbiji, Kruševca i Trstenika u centralnom delu Republike,
Valjeva na zapadu, Smedereva, Fruške Gore, Sremskih Karlovaca, Vršca, Čoke, Iriga, Novog Sada,
Palića na severu zemlje odnosno Vojvodini...Mnogi proizvođači su uveli HACCP u svoje pogone, a neki
su na putu da završe taj proces.

PROCES PROIZVODNJE VINA

5.1

Sirovine koje se koriste u proizvodnji vina

Grožđe je osnovna sirovina u proizvodnji vina. Dobija se od sorti plemenite vinove loze

Vitis vinifera

U proizvodnji vina koriste se pomoćne sirovine neorganskog porekla:
-sumpordioksid (gas),
-bentonit – vrsta gline (aktivna zemlja, koloidna glina) za smanjivanje oksidacionih procesa u vinu i širi
-kalijum-ferocijanid uklanja pojedine teške metale prisutne u vinu (gvožđe, bakar i cink).
i organskog porekla:
-želatin,
-tanin i
-kiseline - vinska i limunska.
ali i
-sumporasta kiselina,
-vinobran,
-saharoza i
-2/3 vinske i 1/3 limunske kiseline.

5.2

Faze, procesi i operacije u toksikološkom procesu proizvodnje vina

Faze su:

-grožđe,
-muljanje,
-presovanje,
-vrenje,
-doziranje i nega vina,
-razlivanje vina u boce.