Криминалистичко – полицијска академија, Београд
ШКОЛСКА 2012/2013. ГОДИНА
Семинарски рад из предмета
ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА ПОЛИЦИЈЕ
Тема:
Примена хеликоптера у полицији
Предметни наставник: Студент:
Проф. др Радован Радовановић Наташа Манојловић 394/12
Криминалистичко – полицијска академија, Београд
2
Садржај:
1. Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Појам и врсте хеликоптера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
3. Основне аеродинамичке карактеристике хеликоптера . .. . . . . . . . .5
3.1.
Полетање хеликоптера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
3.2.
Пењање хеликоптера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3.3.
Врхунци лета хеликоптера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3.4.
Хоризонтални лет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
3.5.
Спуштање хеликоптера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 6
3.6.
Слетање хеликоптера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . 6
4. Конструкција хеликоптера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
5. Наоружање хеликоптера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .7
6. Хеликоптери у полицији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 9
6.1.
Историјат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10
6.2.
Организација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
6.3.
Делатност рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .12
7. Закључак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
8. Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . 17
Криминалистичко – полицијска академија, Београд
4
2. Појам и врсте хеликоптера
Хеликоптер је летелица ванредних могућности способна за вертикално
полетање, пењање, спуштање и лебдење. Креће се унапред, уназад и у страну уз
могућност ротације око све три осе.
Подела хеликоптера према намени може се извршити исто као и код авиона – на
цивилне и војне хеликоптере.
Цивилни хеликоптери користе се у различите сврхе, на пример; у саобраћају, у
нафтној индустрији или при пословима који се другим транспортним средствима не
могу извршити.
Хеликоптер има:
-
Носећи и репни ротор
-
Трансмисију
-
Труп
-
Репне површине
-
Резервоар за гориво
-
Погонску групу агрегата
-
Стајни трап
-
Кабину
Прва употреба хеликоптера у војне сврхе била је слична као и код авиона –
извиђање непријатељских снага на копну и мору визуелним путем.
Хеликоптери прве генерације наоружани су као вишенаменски хеликоптери
који су, поред борбених могли да извршавају и друге заједничке задатке.
Хеликоптер има и низ недостатака, од којих су најбитнији:
- знатно мање максималне брзине лета у односу на авион
- потребна снага за исту укупну масу код хеликоптера је већа
- конструкција и одржавање ротора и команди лета су компликованији него носеће
површине и команде лета код авиона.
Хеликоптер је масовније ушао у употребу тек после 1950. Године и његово
усавршавање је врло актуелно и данас. Најновија генерација борбених хеликоптера су
крилати хеликоптери који поред ротора као узгонску површину користе и крило.
Наиме, достизањем одређене хоризонталне брзине на крилу се јавља аеродинамичка
сила узгона која растерећује ротор, тј. смањује нападни угао лопатице ротора са
вишеструким позитивним последицама.
1
Крила хеликоптера служе и за ношење оружја.
1
Владимир Милошевић, Наоружање и опрема полиције и војске, први део, Београд, 1999.
Криминалистичко – полицијска академија, Београд
5
3. Основне аеродинамичке карактеристике хеликоптера
:
Аеродинамичка сила на ротору може се одредити помоћу израза:
R= ( D
2 x
π ) / 4 x V x p x W daN,
где је :
D – пречник ротора, м;
V – брзина лета хеликоптера ( прогресивна) , м/с ;
p – густина ваздуха
W – индукована брзина одлазеће струје на ротору
3.1. Полетање хеликоптера:
Хеликоптером се по правилу полеће без залета, тј. одмах почиње вертикални
узлет. Уколико је хеликоптер преоптерећен или полеће са аеродрома који је на великој
висини, онда он полеће као и авион: у фази залета убрзава до брзине 50 – 60 км/х,
затим следи узлет.
На полетање хеликоптера утичу:
- надморска висина хелиодрома
- маса хеликоптера
3.2. Пењање хелкоптера
Хеликоптер може да се пење на два начина:
- вертикално
- по путањи нагнутној према хоризонту ( косо пењање )
Косо пењање је много ефикасније и економичније, јер се постижу 2 – 2,5 пута
веће брзине уздизања него при вертикалном пењању.
Брзина уздизања V
uzd
је вертикална компонента брзине пењања. Код вертикалног
пењања брзина уздизања једнака је брзини пењања. V
uzd = Vp
Време пењања је време потребно да се хеликоптер попне до захтевне висине.
Најмање време пењања постиже се највећом брзином уздизања.
3.3. Врхунци лета хеликоптера
Код хеликоптера разликујемо следеће врхунце лета:
- статички врхунац лета
- динамички врхунац лета
- теоријски врхунац лета
- статички врхунац са утицајем земље
