Primena inteligentnih transportnih sistema na putevima

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

Studijski program: Drumski saobraćaj
Predmet: Inteligentni sistemi u saobraćaju

PRIMENA INTELIGENTNIH TRANSPORTNIH SISTEMA NA

PUTEVIMA

- seminarski rad -

Autor:
Živorad Milanović br. indeksa 234/2018

Predmetni nastavnik:

Dr Tatjana Miladinović

Mart 2019

Sadržaj

1. UVOD........................................................................................................................3

2. INTELIGENTNI TRANSPORTNI SISTEMI...........................................................4

2.1. Geografski informacioni sistemi GIS..................................................................5

2.1.1. Primena GIS-a u saobraćaju.........................................................................6

2.1.2. Primena GIS sistema u oblasti bezbednosti saobraćaja...............................7

3. PRIMENA SAVREMENIH INFORMACIONIH SISTEMA U DRUMSKOM

SAOBRAĆAJU..........................................................................................................................8

3.1. ITS sistem informisanja......................................................................................9

3.1.1. Sistem nadzora saobraćaja na autoputevima i u tunelima..........................10

3.1.2. Promenljiva saobraćajna signalizacija VMS..............................................12

3.1.3. Povezivanje između sistema ADS, NVS, VNS i SNVS............................19

3.1.4. Rad operatera.............................................................................................19

4. ZAKLJUČAK..........................................................................................................20

5. LITERATURA.........................................................................................................22

Pod transportnim sistemom podrazumeva se integrisana celina interaktivnih

elemenata, koji zajedno izvršavaju funkciju transportnog procesa (transportnih zadataka).
Elemente transportnog sistema čine [1]:



transportna sredstva,



saobraćajnice,



tehnički uređaji i oprema,



objekti za smeštaj, prijem i otpremu putnika,



oprema i objekti za održavanje transportnih sredstava,



informacioni sistemi;

Oblast transporta se posmatra kao složen sistem u okviru privrede kao jedan od

sistema višeg reda, koji se nalazi u okviru društveno-ekonomskog sistema kao jednog
kompletnog sistema za čitavu zemlju.

2. INTELIGENTNI TRANSPORTNI SISTEMI

Informacija je osnovni činilac svakog procesa upravljanja. Kvalitetna informacija je

preduslov   kvalitetnog   upravljanja,   onog   koje   kao   rezultat   ima   povoljne   efekte   ili   stanja
upravljanja   sistema.   Savremene   informacione   tehnologije   su   tokom   poslednje   decenije
transportnom   sistemu   ponudile   niz   rešenja   koja   su   podržavala   ideju   o   dinamičkom
informisanju i upravljanju saobraćajem u realnom vremenu.

Organizacija transportnog sistema postavljen je na dobrom sagledavanju saobraćajne

situacije   i   izbegavanju   njenih   nepovoljnih   realizacija.   Prevoznici   u   drumskom   transportu
upravljaju voznim parkom (flotom) svojih vozila u cilju optimizacije njihove eksploatacije,
boljeg   odgovora   na   transportnu   potražnju   i   efikasnijeg   kretanja   u   saobraćaju.   Mobilne
komunikacije,  satelitski  sistemi,  GPS (Global Positioning  System)  su  tehnologije  koje su
omogućile efikasno upravljanje transportom u okvirima prevoznih kompanija ili njihovih širih
asocijacija. Tehnologija takozvanog mobilnog Interneta mnudi neposrednu i stalnu on-line
vezu vozila sa svojom bazom, standardnu komunikaciju i razmenu podataka, integrisanje ili
korišćenje podataka iz baza višeg nivoa, a sve to uz standardnu računarsku tehnologiju i
jednostavne protokole Interneta [1].

Navedene tehnologij, njihov razvoj i primena u procesu upravljanja i kontrole

saobraćaja,   opšte   su   poznate   kao   Inteligentni   transportni   sistemi   (ITS   –   Intelligent
Transportation system) koji stvaraju noove mogućnosti za racionalno, ekonomično i bezbedno
odvijanje saobraćaja. Intenzivna primena ovih tehnologija je počela početkom '90-ih godina.
Inteligentni transportni sistem predstavlja skup hardvarda i softvera za visoku automatizaciju
sistema   informisanja   i   navigacije,   koji   pored   statičkih   daje   i   dinamičke   informacije,
obezbeđuje   visok   nivo   bezbednosti   i   koordinirano   kretanje   vozila.   Smatra   se   da   ITS
predstavlja najveću inovaciju u saobraćaju od postanka automobila.

Svi inteligentni sistemi omogućuju [1]:



Poboljšanje bezbednosti saobraćaja;



Efikasnije korišćenje transportnih resursa;



Povećanje kapaciteta i propusne moći puta kroz upravljanje i regulisanje saobraćaja,
umesto kroz proširenje puta;



Produktivnije korišćenje puteva;



Upravljanje putovanjima i saobraćajem;



Unapređenje navigacionih performansi;



Kontrolu i smanjenje gužvi, zagušenja i gubitaka zbog zastoja;



Smanjenje vremena putovanja i troškova transporta;



Poboljšanje uslova saobraćaja;



Smanjenje potrošnje goriva, zagađivanja okoline i štete zbog saobraćajnih nezgoda.

Informacije danas predstavljaju veoma značajan ekonomski resurs. U eri savremenih

informacionih tehnologija i informacionih društava, koja se zasnivaju na „ekonomiji znanja“,
centralno mesto zauzimaju informacione tehnologije koje direktno utiču na proizvodnju a
samim tim i na transport. Iz toga nastaju informacioni sistemi čiji je osnovni zadatak
sakupljanje, snimanje, čuvanje, obrada i prenošenje informacija. Informacioni sistemi ubrzali
su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmenili načine
ponude i potražnje proizvoda na tržištum kao i načine rada.

2.1.Geografski informacioni sistem (GIS)

Geografski informacioni sistem (GIS) je sistem za upravljanje prostornim podacima i

njima pridruženim osobinama. U najužem smislu to je računarski sistem sposoban za
integrisanje, skladištenje, uređivanje, analizu i prikaz geografskih informacija. U najširem
smislu GIS je alat koji ostavlja mogućnost korisnicima da postavljaju interaktivne upite
(istraživanja koja stvara korisnik analiziraju prostorne informacije i uređuju podatke [3].

Tehnologija geografskog informacionog sistema može se koristiti za naučna

istraživanjam upravljanje resursima, imovinsko upravljanje, planiranje razvoja, kartografiju i
planiranje infrastrukture. GIS bi na primer mogao pomagati planerima u slučaju opasnosti da
lako izračunaju vreme potrebno za odgovor u slučaju prirodne katastrofe ili bi se mogao
koristiti za pronalaženje močvara koje treba zaštititi od zagađenja. GIS se često koristi i za
potrebe marketinškog istraživanja, geologijiali i u svim oblastima koje koriste podatke vezane
za karte.

Geografski informacioni sistemi (GIS) u osnovi omogućavaju unos, skladištenje,

manipulaciju, analizu, upravljanje, prezentovanje prostornih podataka i sl. Osnovni element
GIS-a predstavljaju (geoprostorne) baze podataka kojima GIS msnipuliše. U prvi plan kod
GIS-a ističe se prezentovanje podataka u smislu generisanja karti sa prikazanim prostornim
podacima, što predstavlja mogućnost obavljanja različitih analiza sa prostornim podacima kao
značajnu mogućnost GIS alata. Naime, poseban značaj GIS-a se ogleda u mogućnosti spajanja

analizu preglednosti na prelasku puta preko pruge uvlačenjem jednog takvog crteža u neki od
GIS softvera. U tom slučaju, lako se može odrediti vidljivost u odnosu na prostorni položaj
ostalih objekata (ograde, kuće, zelenilo i dr.) [3].

Najveći značaj podataka koje prikuplja JP „Putevi Srbije“ ogleda se u podacima u

putnoj mreži (mreži državnih puteva). Pored samih puteva, veliki značaj se ogleda i u
georeferenciranim podacima o deonicama koje čine te puteve, čvorovima i svim ostalim
značajnim parametrima puta. JP „Putevi Srbije“ u ovom trenutku poseduju podatke o mreži
puteva iz dva referentna sisftema. Međutim, najznačajniji napori u budućnosti se usmeravaju
na definisanje jedinstvenog referentnog sistema za putni mrežu i digitalizovane mreža svih
puteva i deonica.

2.1.2. Primena GIS sistema u Bezbednosti saobraćaja

Jedna od osnovnih analiza kod analize saobraćajnih nezgoda jeste prostorna i

vremenska distribucija saobraćajnih nezgoda. Za kvalitetno i potpuno sagledavanje trenutnog
stanja bezbednosti saobraćaja, i primenu odgovarajućih mera, ne samo da je neophodno
poznavati kada se u vremenu događaju saobraćajne nezgode, već i gde se u prostoru događaju.
U oblasti bezbednosti saobraćaja GIS se primarno vezuje sa problem pozicioniranja
saobraćajnih nezgoda, ili drugih analiza koje se vrše na osnovu podataka o saobraćajnim
nezgodama. Saobraćajne nezgode koji su događaji koji se u prostoru mogu predstaviti tačkom
[3].

GIS u pogledu saobraćajnih nezgoda u Srbiji ima ograničenu primenu. Osnovni razlog

za ograničenu primenu predstavlja činjenica da se još uvek „u potpunosti“ ne evidentiraju
koordinate mesta na kojima se saobraćajne nezgode događaju na nivou čitave države. Naime,
koordinate se u određenim policijskim ispostavama ne evidentiraju, dok se u određenim
evidentiraju, a postoje i primeri evidentiranja koordinata u različitim referentnim sistemima.
Dosadašnja istraživanja koja su se ticala pozicioniranja saobraćajnih nezgoda korišćenjem
GIS alata su uglavnom realizovana tako što su podaci o koordinatama saobraćajnih nezgoda
prikupljani retroaktivno, na osnovu ulice i broja ili stacionaže puta na kome se saobraćajna
nezgoda dogodila Takvim pristupom, je ponekad nemoguće odrediti tačnu poziciju za sve
saobraćajne nezgode, a posao je značajno teži u odnosu na količinu posla evidentiranja
prilikom same saobraćajne nezgode.

GIS može imati i značajnu ulogu u olakšavanju prikupljanja podataka o saobraćajnim

nezgodama , a ne samo kao alat za vizuelizaciju takvih podataka. Kvalitetnim prikupljanjem
podataka o koordinatama saobraćajnih nezgoda, uz postojanje georeferencirane mreže puteva,
lokacije naselja, lokacija škola i drugih podataka, može se iz postupka prikupljanja izostaviti