Beogradska poslovna škola, vidoka škola
strukovnih studija
Seminarski rad
Predmet: Menadžment u saobraćaju
Tema: Primena koncepta
društveno odgovornog
poslovanja u saobraćaju
MENTOR: STUDENTI:
dr Srđan Bogetić Biljana Mljacić
2B1/0384/10
Milica Milaš 2B1/0223/10
sisteme koji se fokusiraju na sve zainteresovane strane. Lista opšte prihvaćenih
standardizovanih menadžment sistema koji se odnose na korisnike i kvalitet
proizvoda/usluga (ISO 9001), životnu sredinu (ISO 14001), zdravlje i bezbednost
zaposlenih (ISO OHSAS 18001) i sl, stalno se proširuje „novim“ standardima
poslovanja.
Za organizacije koje se bave uslugama u oblastima koje su na neki način
povezane sa informacionim tehnologijama i potrebom za očuvanje poverljivosti
informacija, posebno je značajan ISO 27001, takozvani „standard za vek znanja“,
za koji je karakterističan sve veći broj sertifikacija. Njegova vrednost je što
promoviše poslovne procese na bazi principa sigurnosti, i što u velikoj meri
garantuje usaglašenost sa pozitivnom praksom i pravnim normama okruženja,
čime se ostvaruje možda najznačajniji doprinos uvođenja standardizovanih
menadžment sistema uopšte.
Standard koji se donekle „nadovezuje“ na prethodne, jeste tek usvojen -
istovremeno promovisan i osporavan - ISO 26000, ili „standard za održiv razvoj“.
Odnosi se na uvođenje društvene odgovornosti u sve funkcije poslovanja,
dobrovoljan je i nije predviđen za sertifikaciju. Njegova primena, vrednovanje i
informisanje o njegovim uticajima, kao i uključivanje različitih grupa
zainteresovanih strana u njegov dalji razvoj predstavljaju suštinski izazov,
4
posebno u sektoru komunikacija i to za telekomunikacine operatore koji su
izloženi sve strožim kritikama u vezi poštovanja principa održivog razvoja.
DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE
Najšire gledano, koreni korporativne društvene odgovornosti (eng. CSR –
Corporate Social Responsibility) mogu se tražiti u dva nezavisna procesa koji se
paralelno odvijaju tokom XX veka. Jedan je vezan za sindikalnu borbu radnika u
cilju poboljšanja radnih ali i ljudskih prava uopšte a drugi za porast svesti o
potrebi zaštite životne sredine. Ono što je zajedničko za oba ova procesa jeste da
oni nastaju kao reakcija na posledice koje za sobom ostavlja beskrupulozna borba
za prevlast ili opstanak kompanija u tržišnom sistemu privređivanja.
Ako govorimo o začecima sistemskog uvođenja društveno odgovornog
poslovanja (DOP), onda se začeci ovog trenda prepoznaju u doba vladavine
konzervativaca u Evropi, pre svega Velikoj Britaniji i Americi osamdesetih godina
XX veka. Pojedine kompanije u Velikoj Britaniji, kao odgovor na neoliberalnu
ekonomsku politiku vlade Margaret Tačer počinju samostalno da promovišu
društvene akcije u cilju ublažavanja negativnih posledica ovakve politike
5
borbe protiv korupcije. Ova inicijativa, uprkos protivnicima do sada ima više od
8000 hiljada potpisnica lociranih u 135 zemalja sveta.
DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE U SRBIJI
Koncept društveno odgovornog poslovanja pojavio sa na našem tržištu pre
nekoliko godina, pre svega u stranim kompanijama. Međutim, ovaj trend još uvek
nije dovoljno prisutan u domaćim kompanijama što je situacija karakteristična za
većinu zemalja u tranziciji. DOP se u svetlu naše ktitorske tradicije naješće
poistovećuje sa filantropskom delatnošću u vidu davanja donacija ili prikupljanja
dobrovoljnih priloga i sl. Ovo su, međutim, samo elementi koncepta DOP-a i koji
su nedovoljni da bi se kompanija definisala kao društveno odgovorna. Ipak, da je
ovaj vid poslovanja sve prisutniji u našem društvu svedoči sve veći broj inicijativa
koje se u ovom pravcu sprovode.
Jedna od najvažnijih je osnivanje Global Compact Serbia 2007.godine, u
koju se uključilo oko 30 kompanija i organizacija civilnog društva. Zatim valja
7
