Medicinski fakultet univerziteta u Nišu
Primena lasera u oralnoj
medicini
Nikolic Ivan 4586
Stojanovic Dimitrije 4588
1
Sadržaj
Uvod ........................................................................................................................1-2
Laseri za meka tkiva ................................................................................................3
Laseri za tvrda tkiva .................................................................................................4
Laseri u preventivnoj stomatologiji .........................................................................5-6
Laseri u restaurativnoj stomatologiji .......................................................................7
Primena lasera za kondicioniranje gleđi ..................................................................8
Primena lasera za fotopolimerizaciju .......................................................................9
Laseri u endodonciji..................................................................................................10
Potencijalne mogucnosti primene lasera u stomatologiji .........................................11
Sigurnost lasera.........................................................................................................12
Lečenje paradontopatije laserom ..............................................................................13-14
Beljenje zuba laserom................................................................................................15
Terapija zubnog džepa laserom .................................................................................16-17
Laser u oralnoj hirurgiji .............................................................................................18
Laserska incizija frenuluma .......................................................................................19-20
Laserska cirkumcizija umnjaka .................................................................................21-22
Desenzibilacija vrata zuba .........................................................................................23-24
Lečenje kanala korena zuba .......................................................................................25
Zaključak ...................................................................................................................26
Literatura ....................................................................................................................27
3
organizacija više od 500 kliničara, istraživača i akademika je 1993. godine preporučila da
laser treba uvesti kao neophodnu opremu u stomatologiji.4 Međutim, mišljenja oko primene
lasera u stomatologiji su prilično kontroverzna. Naime, proizvođači i tehnologija sa jedne
strane ističu njihove prednosti u priličnoj meri, dok sa druge strane istrživači i kliničari iznose
sumnje u efikasnost u pogledu sigurnosti njihove primene, odnosno neadekvatnu
dokumentaciju o efikasnosti lečenja ovom tehnologijom.
Slika1. Univerzalni dentalni laser za intervencije na tvrdim i mekim tkivima
Istraživanja u ovoj oblasti išla su u dva pravca, odnosno proučavan je efekat lasera na mekim i
čvrstim tkivima. Osnovni cilj ovog rada bio je da predstavi osnovne osobine i mogućnosti
primene lasera u stomatološkoj praksi.
4
Laseri za meka tkiva
Od pojave lasera (60-tih godina) pa do danas, objavljeno je dosta radova o njihovoj primeni i
efektima na meka tkiva. činjenica je takođe da je laserski zrak najpre korišćen u hirurškim
intervencijama u medicini, a tek kasnije i u stomatologiji.
Laserski zrak se u medicini koristi u brojnim hirurškim indikacijama (resekcijama mekih
tkiva npr. pri mastektomiji, resekciji tumora, tretmanu vaskularnih lezija kao što su:
hemangiomi, teleangiektazije, piogeni granulomi, angiofibromatoza, tretmanu pigmentnih
lezija kao što su lentigo, kongenitalni melanocitni nevusi, tretmanu hipertrofičnih ožiljaka,
keloida, strija i dr.). Obzirom da predstavljaju manje invazivnu tehniku laseri nude hirurgiju
bez krvi, uz minimum postoperativnih komplikacija, a u zavisnosti od energije svetlosnog
zraka meko tkivo može sušiti, seći ili koagulisati pri čemu je naravno intervencija bezbolna.
Pioniri primene lasera u stomatologiji su imali dodatni problem jer je pri tretmanu mekih
tkiva u usnoj duplji šesto dolazilo i do efekata laserskog zraka na zube, koje je tom prilikom
bilo teško zaštiti. Konkretno, za uklanjanje mekog tkiva u usnoj duplji koristi se ugljen-
dioksidni (CO2 ) laser.
Indikacije za priomenu lasera na mekim tkivima su brojne: gingivektomija, proliferacija
tkiva, biopsije, produ`enje klini~ke krune, uklanjanje frenuluma, tretman aftoznih ulceracija,
incizija i drenaža apscesa, lečenje hemangioma.
Klinička istraživanja su potvrdila da postoje razlike u reakciji tkiva u zavisnosti da li je
incizija u mekom tkivu urađena skalpelom ili CO2 laserom. Naime, posle upotrebe CO2
lasera uočeno je sporije zarastanje i značajno manji ožiljak, redukcija postoperativnog bola i
znatna ušteda vremena.
6
Laseri u preventivnoj stomatologiji
Primena lasera u preventivnoj stomatologiji zasniva se pre svega na činjenici da laserski zrak
u in-vitro uslovima dovodi do površinskog zagrevanja gleđi, čime se povećava rezistencija
gleđi na subpovršinsku demineralizaciju.
Vahl je u svojim istraživanjima elektronskim mikroskopom proučavao efekat x i laserskog
zraka na gleđ zuba i ustanovio značajne ultrastrukturne i kristalografske promene na gleđi
posle primene lasera. Kasnije studije Yammamoto-a19 i saradnika su pokazale da Nd:YAG
laser (λ=1064nm) povećava otpornost gleđi na demineralizaciju, a samim tim i prema
karijesu. Takođe je potvrđeno da prevelika energija laserskog zraka, sa talasnom dužinom u
oblasti vidljivog dela spektra i blizu infracrvenoj svetlosti, često dovodi do oštećenja
pulpodentinskog kompleksa. Primenom ugljen-dioksidnog lasera (CO2 ) u oblasti
infracrvenog dela spektra sa manjom energijom se obezbeđuje bolja apsorpcija zraka nego
kod laserskog zraka sa talasnom dužinom u oblasti vidljivog dela spektra
Featherstone i Nelson su istraživali efekat pulsnih lasera sa niskom energijom na gleđi dentin
i potvrdili da je efekat lasera značajno zavistan od talasne dužine zraka. Naime, pulsni laseri
održavaju energiju zraka konstantnom, i time obezbeđuju rekristalizaciju gleđi samo na
površini gleđi, pri čemu je efekat na dentin i pulpu skoro zanemarljiv. Ustanovljeno je da
pulsni ugljendioksidni laser dovodi do porasta temperature (>1000°C) na površini (ne dublje
od 5µm) koja može uzrokovati razaranje gleđnih kristala. Međutim, ispod te zone (10-40µm)
porast temperature je mali ali sasvim dovoljan da dovede do određenih promena u kristalima
hidroksiapatita koji mogu uticati na povećanu otpornost gleđi prema karijesu
Objašnjenje za povećanu otpornost gleđi posle izlaganja laserskom zračenju moglo bi se naći
u činjenici da je gleđna površina posle izlaganja laserskom zračenju manje permeabilna za
jone koji inače difunduju kroz gleđ. U nalazima Oho-a i Morioka koji su tretirali površinu
gleđi (prethodno pokrivena sredstvom koje povećava apsorpciju) argon laserom, uočeni su
mikroprostori u gleđi zbog uklanjanja organskih komponenti, vode i karbonata što "naizgled"
povećava permeabilnost gleđi. Međutim, ovi mikroprostori sada predstavljaju depo za jone
koji se oslobađaju pri delovanju kiseline na gleđ čime se opet povećava otpornost gleđi prema
karijesu.
