Sadržaj:
1.
Uvod..........................................................................................................
2
2.
Ciljevi i Prioriteti preduzeća.....................................................................
4
3.
Istorijat JKP GSP „Beograd“....................................................................
4
4.
Organizaciona struktura............................................................................
6
5.
Delatnost preduzeća..................................................................................
8
5.1. Specijalizovane delatnosti.................................................................
8
6.
Poslovanje preduzeća 2013.......................................................................
9
7.
Poslovna politika preduzeća.....................................................................
10
8.
Zaključak................................................................................................... 13
9.
Literatura................................................................................................... 15
Upravljanje poslovanjem Duško Marinković 279/11
1. Uvod
Pojam poslovne inteligencije predstavlja skup metodologija, procesa, arhitektura i
tehnologija koje transformišu neobrađene podatke u korisne i razumljive informacije, koje se
dalje koriste za efikasnije strateške, te taktičke i operativne preglede i donošenje odluka. To je
jedna od tehnikaposlovnog izveštavanja, koja omogućava pronalaženje informacija potrebnih za
lakše i tačnije donošenje poslovnih odluka. Metode poslovne inteligencije uključuje istraživanje
podataka, skladištenje istih i mrežnu analitičku obradu podataka. Primena poslovne inteligencije
u radu JKP GSP „Beograd“ je veoma interesantna tema za seminarski rad zbog svoje
kompleksnosti samog pojma poslovne inteligencije, tako i složenosti organizacione strukture
samog preduzeća, koja će biti objašnjena dalje u ovom radu, kao i velikog broja delatnosti
kojima se preduzeće bavi. Za ovu temu sam se opredelio iz razloga na vedenih u prethodnoj
rečenici, radim periferni posao u preduzeću odnosno na radnom mestu vozača, pa su mi slabo
poznati načini sprovođenja određenih ideja vezanih za bolje poslovanje preduzeća, zatim kako
funkcioniše sama poslovna inteligencija u preduzeću. Pokušaću kroz prizmu pogleda jednog
radnika da objasnim način fukcionisanja i primene poslovnih razmišljanja i ideja sprovedenih u
delo. Prvi put je spomenuo Hans Peter Luhn, IBM istraživač 1958. godine:
“Sposobnost da se
povezanost između činjenica shvati na način koji bi doveo do ostvarenja željenog cilja”
„
Uvažavanje značaja ekonomske vrednosti informacija predstavlja najvažniji raskid sa
prošlošću.
Biznis je na najteži mogući način naučio da je informacija nesavršena i da pribavljanje
informacija može biti itekako skupo, a da na obim i kvalitet ponude i potražnje značajno utiču
postupci firmi i pojedinaca
.“
Džozef Štiglic, Nobelova nagrada za ekonomiju 2001
(Citati iz lista GSP-a od oktobra, 2013.godine)
„Zbog poznate ekonomske situacije u svetu koja nije zabišla ni Beograd ni Srbiju,naši
koraci kojima težimo i stremimo radom nisu veliki i brzi koliko bismo želeli da budu,ali imaju
kontinuitet i obezbeđuju sadšnju visoku poziciju,a što je još važnije-trasiraju budućnost
kompanije i svih nas zaposlenih u GSP“ Beograd“. Zahvaljujem svima što su prihvatili i u
kontinuitetu podržavaju pozitivne promrne koje poslovodstvo kreira i sprovodi na unapređenju
rada u našem preduzeću, a sve u cilju kvalitetnije usluge prevoza koji
pružamo Beograđanima. Sertifikati o kvalitetu nas svrstavaju u renomirane
gradske prevoznike velikih evropskih gradova i lidera u okruženju, ali još
više obavezuju da na našem opredeljenju, svi zajedno, budemo istrajni i u
vremenu koje je pred nama“.
v.d.Nebojša Ćeran
Razgovor sa predsednikom nadzornog odbora JKP GSP “Beograd“, mr. Dragoljubom Stefanovićem:
2
Upravljanje poslovanjem Duško Marinković 279/11
___________________________________________
Citati iz lista GSP-a od oktobra, 2013.godine
4
Upravljanje poslovanjem Duško Marinković 279/11
2. Ciljevi i Prioriteti preduzeća
Osnovni zadatak koji je definisan za naredni period je realizacija mera i aktivnosti u cilju
unapređenja kvaliteta transportne usluge za korisnike javnog gradskog prevoza u Beogradu,uz
istovremeno unapređenje ekonomske efikasnosti rada Preduzeća.
Kao naj značajniji element upravljanja voznim parkom izdvaja se upravljnje troškovima. Da bi
se dostigla zahtevna troškovna efikasnost, potrebno je obezbediti uslove za kvalitetno upravljanje
troškovima.
Izuzetno je važno i neophodno angažovanje svih zaposlenih u Preduzeću kako bi se
ostvarili postavljenji ciljevi, odnosno kako bi naša vozila i vozači na ulicama Beograda pružali
kvalitetnu uslugu prevoza. Merilo uspešnosti raad GSP“Beogard“ su upravo kvalitet voznog
parka,rad saobraćajnog osoblja,tehnička ispravnost, savremena oprema.
Prioritet preduzeća je maksimalno iskorišćenje sopstvenih materijalnih i ljudskih resursa, kao i
na ulaganje u opremu i sredstva za rad i infrastrukturu. Kvalitrtniji uslova za rad zaposlenih
postavljeni su kao prioritetan zadatak, odnosno uvođenje evropskih i svetskih standarda.
3. Istorijat JKP GSP „Beograd“
14. oktobra 1892. godine u Beogradu je svečano puštena u saobraćaj novosagrađena
tramvajska linija od Kalemegdana do Slavije. Bio je to početak funkcionisanja jedne značajne
gradske službe koja je imala zadatak da javnim gradskim saobraćajnim sredstvima obavlja
prevoz putnika iz jednog kraja grada u drugi. Tokom 1904. godine električni tramvaji potisnuli
su tramvaje sa konjskom zapregom sa linija Kalemegdan - Slavija i Žagubica-
Električna
centrala, a1905. godine i s poslednje linije Terazije – Novo groblje. Pored elektifikacije
postojećih, Belgijsko anonimno društvo izgradilo je 1896. godine novu tramvajsku liniju:
Kolarac (današnji
Trg
Republike) –Tašmajdan. Godine 1906. na svim tramvajskim linijama
saobraćalo je ukupno 16 motornih tramvajskih kola. Posle elektrifikacije tramvajskog sobraćaja,
tramvaji na zaprežnu vuču služili su dugi niz godina kao prikolice električnih tramvajskih kola.
Dvadeset godina posle uvođenja tramvajskog saobraćaja i 7 godina posle elektrifikacije
poslednje linije, u Beogradu je 1912. godine bilo 8 tramvajskih linija, kojima su saobraćala
prosečno dnevno 24 tramvajska motorna kola i 12 prikolica. Te godine prevezeno je 7,5 miliona
putnika.
Između dva svetska rata
Prvi svetski rat i okupacija Beograda ostavili su u veoma teškom stanju električnu
centralu, električnu mrežu, a time i gradski tramvajski saobraćaj. Belgisko anonimno društvo nije
bilo u mogućnosti da ih brzo popravi i poboljša. Zato je uskoro po
oslobođenju grada
1919.
godine Opština Beograda preuzela, pod svoju upravu električnu centralu i celokupnu električnu
mrežu, kao i vozila i postrojenja tramvajskog saobraćaja. Sve što je preostalo još iz predratnog
vremena potpuno je dotrajalo. Moralo se odmah pristupiti zameni dotrajalih stubova na
tramvajskoj mreži, zameni gvozdene trolne žice bakarnom, popravkama i rekonstrukciji gornjeg
i donjeg stroja pruga i nabavkama modernih tramvaja. Od1920. do1924. godine stare dotrajale
šine u dužini od 6 km zamenjene su novim. Izgrađeno je 3km novih pruga. Krajem1927. godine
5
