P.Kosti}
PRIMENA RA^UNARA U PSIHOLO[KIM ISTRA@IVANJIMA
PRISTUP
1)
Op{ti
ra~unarski resursi koje koriste svi, pa i psiholozi-istra`iva~i (Vord, Eksel, Paverpoint,
dBASE)
2) Ra~unarski resursi kao
logisti~ka podr{ka
za obradu podataka psiholo{kih istra`ivanja, koji se
koriste nakon zavr{enog prikupljanja podataka (statisti~ki paketi, kompjuterski adaptirani
testovi-KAT, kompjuterski zasnovano testiranje-KZT, specijalizovani ra~unarski programi)
3) Ra~unarski resursi
neposredno uklju~eni
u istra`iva~ki projekat (CADAC i Internet ankete)
4) Ra~unarski resursi
imanentno namenjeni
psiholo{kim istra`ivanjima (Ve{ta~ka inteligencija i
kompjuterske simulacije psiholo{kih stanja i procesa)
5) Ra~unari kao sredstvo
komunikacije, edukacije i izvor informacija
: (Digitalne biblioteke,
bibliografske baze i elektronski ~asopisi, Internet i elektronska po{ta. Statisti~ki i drugi
priru~nici na Internetu).
PRIMENA RA^UNARA U PSIHOLO[KIM ISTRA@IVANJIMA
PRISTUP
Psiholo{ka profesija je, sasvim je izvesno, bila i bi}e sna`no determinisana istra`ivanjima, ali ne vi{e
samo akademska ve} i primenjena u svim podru~jima. A evo i za{to: buran civilizacijski razvoj uslovio
je ... Takve tendencije imaju svoj odraz i u dokumentima. Istra`ivanja i ra~unari, ruku-pod-ruku, su
sna`no zastupljena u sistemskim dokumentima profesionalnih psihologa Srbije. ^lan 2 Regulatornih
mehanizama odr`avanja kvaliteta standarda psiholo{ke prakse „Psiholozi imaju pravo i du`nost da u
toku rada stalno prate psiholo{ku nauku...i da se stru~no usavr{avaju radi odr`avanja i unapre|enja
kvaliteta svog rada” (D`amonja-Innjatovi} i sar., 2008, s.31, 32, 41, 45). Pogleda li se lista psiholo{kih
usluga (Psiholo{ka procena, tretman i savetovanje, istra`ivanje i evaluacija, edukacija i prevencija).
Kompjuterski softver za ocenjivanje i obradu psiholo{kih testova, evidenciju usluga, obradu teksta,
pripremu baze podataka, uno{enje podataka, statisti~ku analizu, testiranje itd
U Fajgeljovoj metodologiji „ra~unari” se pominju 249 puta, a u Psihometriji 123 puta, kod Dobrosava
Mihailovica jedna od sedam metoda istra`ivanja je
informati~ka metoda (sistemi i metode),
T
odorovi}evoj 24 puta i Kaprara i ]ervone 23 puta, Kosti}-Psihometrija 354 puta.
Fajgelj S.
VRSTE RA^UNARSKIH RESURSA KORI[]ENIIH U PSIHOLO[KIM
ISTRA@IVANJIMA
1) OP{TI RA~UNARSKI RESURSI KOJE KORISTE SVI, PA I PSIHOLOZI-ISTRA`IVA~I
(Vord, Eksel, Paverpoint, dBASE)
Ovi resursi nemaju posebnu „ciljnu grupu” korisnika - svi ih koriste i spadaju u ono {to se `argonski
zove „kompjuterska pismenost” i to je Izbor sadr
ž
aja i njena koncepcija diktirani su od strane
Fondacije za Evropsku kompjutersku voza~ku dozvolu - ECDL-F, An|elkovi}, 2007).
2) RA~UNARSKI RESURSI KAO LOGISTI~KA PODR{KA ZA OBRADU PODATAKA PSIHOLO{KIH
ISTRA`IVANJA
koji se koriste nakon zavr{enog prikupljanja podataka (statisti~ki paketi - SPSS i specijalizovani
ra~unarski programi)
Svi istra`iva~i koristi}e ove resurse jer se njima utvr|uju opisni parametri u istra`ivanje uklju~enih
varijabli (deskriptivna statistika), izvode se zaklju~ci o relacijama varijabli (statistika zaklju~ivanja-
inferencijalna) i testiraju se postavljene hipoteze. O ovom poslednjem je posve}ena jedna od narednih
tema predavanja i ve`bi. Me|utim, vrlo je korisno da istra`iva~, osim poznavanja alata za obradu
podataka ovlada i jednim programskim jezikom op{te namene (matriksom - pod {koljkom SPSS-a,
vi`uel bejzikom ili ??).
Grafi
č
ki prikaz.
Da bi se rezultati univarijantnog istra
ž
ivanja grafi
č
ki prikazali potrebno je, prvo,
prikazati razli
č
ite kategorije ispitane varijable, i drugo, njihove mere prebrojavanja. Naj
č
e
šć
e se za
grafi
č
ki prikaz koristi dvo-dimenzionalni (2-D) odn. dvo-osn i
ko-ordinatni sistem,apscisom
(horizontalnom osom) i
ordinatom
(vertikalnom osom). Jedna osase odnosi na varijablu i njene
kategorije (to je
osa varijable),
a druga osa
(ona mere)
se odnosi na kori
šć
enu meru prebrojavanja
(frekvencu, proporciju, ili procent). Obe ose se ozna
č
avaju na odgovaraju
ć
i na
č
in, t.j. ispi
š
e se ime
varijable i ime mere prebrojavanja. Na osu varijable nanose se, u ravnomernim razmacima, oznake
kategorijama na osu mere se nanosi merna skala mere prebrojavanja. Grafikon treba da ima i naslov
koji na sa
ž
et na~in prikazuje njegov sadr`aj. Do skora je u grafikonima kori{}enim u nau~nim
istra`ivanjima osa varijable bila prakti~no uvek horizontalna, a osa mere vertikalna. Poslednjih godina
se za crtanje grafikona sve vi{e koriste kompjuterski programi, koji donose mnoge pogodnosti i
omogu
ć
avaju ve
ć
u {arolikost grafikona, u
š
ta spada i kori{}enje vertikalne ose varijable.
Slede}a oblast u kojoj ra~unari mogu pomo}i u pisanju je
prepoznavanje teksta
i
automatsko prevo|enje
.
Prepoznavanje teksta se u anglosaksonskoj terminologiji obi~no naziva Optical Character Reading
(OCR).
U novije vreme, po{to su personalni ra~unari postali veoma brzi, u komercijalnim statisti~kim
paketima se nalazi tzv. tehnika resamplinga (sre}e se jo{ pod nazivima Monte Carlo, bootstraping ili
jackknifing), gde se ve{ta~ki iz na{eg stvarnog uzorka izvla~e drugi uzorci (veli~ine
n
–1) i za njih
ra~unaju distribucije uzoraka.
Danas se na Internetu mogu na}i programi koji ra~unaju razli~ite vrste prose~nih vrednosti veli~ine
efekta i prate}e pokazatelje. Ne ba{ najnoviji, ali verovatno jedan od naj~e{}e kori{}enih programa za
meta-analizu je Schwarzerov META53 (
http://userpage.fu-berlin.de/~health/meta53.exe
)
Taj se postupak naziva modeliranje strukturalnim
jedna~inama
ili
analiza kovarijansnih
struktura.
Statisti
č
ka
obrada rezultata po ovakvom nacrtu se ~esto vr
š
i pomo
ć
u 'kompjuterskog
programa nazvanog LISREL ([to je skra}enica za Linearne Strukturne RELacije) ili linearna
faktorska ajtem analiza (LISREL)
KORI[]ENJE RTT10 i RTT9G
1. U~itaj podatke, ma gde se nalazili na direktorijumu, ali obavezno u SPSS for Windovs ~iji svi
delovi moraju da budu na direktorijumu
C:SPSSWIN
, dakle FILE-->OPEN-->DATA-->ime.SAV
2. Otvori FILE-->NEW-->SPSS Syntax pa kucaj:
3. INCLUDE 'C:SPSSWINRTT9G.SPS'.
4. RTT9G VARS = ime1 TO ime?/.
5. Obele`i ("^ekiraj") obe boldovane linije sa Ctrl + A
6. Klikni na ikonicu RUN (16-ta u SPSS 6.1, ako je instaliran kao CUSTOMISE). Rezultat mora da
bude izlistavanje matrice interkorelacija iz druge linije (ime1 TO imeN) koje se zavr{ava sa. -END
MATRIX--.
7. Bilo koja druga opcija zna~i da ste negde pogre{ili!
8. Zapi{i izlaznu datoteku sa obradama: SAVE-->SPSS OUTPUT-->ime.LST
9. Kada "iza|e{" iz SPSS-a obavezno obri{i RTG_TEMP.SAV
PROGRAM-MUAD DIB (autor Momirovi} K.)
Ovaj program je, kao {to iz naslova mo`e da se pretpostavi, namenjen za (re)konstrukciju baterije
mernih instrumenata. Dakle, dat je jedan algoritam i jedan program. Baterija mernih instrumenata
treba da sadr`i dva ili vi{e subtestova sa proizvoljnim ali dovoljnim brojem stavki koje mere dve ili vi{e
varijabli.
Program o~ekuje i prihvata bilo kako definisanu hipotetsku matricu strukture, izra~unava matricu
korelacija, orijenti{e sve vektore stavki u istom smeru, izra~unava uslovljenost matrice korelacija, i
izra~unava reprezentativnost uzorka stavki i pouzdanost i reprezentativnost svake ~estice. Nakon toga
program pretvara hipotetsku matricu strukture u Mahalanobisov oblik i tako transformisanu matricu
upotrebljava da u prvoj iteraciji, regresijskom komponentnom analizom, proceni matricu sklopa, kovarijansi
i strukture latentnih dimenzija. Matricu sklopa dobijenu u ovoj iteraciji program zatim pretvara u
Mahalanobisov oblik, i ponovo regresijskom komponentnom analizom izra~unava finalne matrice sklopa,
interkorelacija i strukture latentnih dimenzija. Te dimenzije program zatim ortogonalizira Green -
Gibsonovom metodom, i na osnovu tako dobijene matrice strukture izra~unava mere faktorske
jednostavnosti stavki i Momirovi}eve mere pouzdanosti latentnih dimenzija. Na kraju program klasifikuje
varijable na osnovu njihovih projekcija na ortogonalizovane latentne dimenzije i tako iz skupa stavki formira
subtestove analizirane baterije mernih instrumenata" (
Momirovi}, 2001, s.339-354
)
1
.
1
Valja upozoriti da MUAD DIB zahteva primenu dva ra~unarska paketa programa: STATISTIKA i SPSS for
Windows. U STATISTIKA se analizira po~etni raspored stavki po subskalama, a u SPSS-u se izra~unavaju finalne
matrice sklopa, interkorelacija i daje kona~na struktura rasporeda stavki po subskalama.
PROGRAM PERCRANG (autor dr Zoran An|elkovi})
Program za izra~unavanje percentilnog ranga (pode{en je za PIE, dakle 9 faktora). Vrednosti 9 (broj
faktora) i 51 (max. vrednost ajtema) MOGU se menjati. Percentilni rang se izra~unava po formuli PR =
(Cf*100)/N. Ulazna datoteka obavezno se zove ULAZ. Datoteka ULAZ mora da ima 9 faktora
(razdvojenih prazninama), ali nijedan ne sme da ima maksimalnu vrednost sirovog skora ve}u od 51.
Izlazne datoteke kreira sam program a to su IZLAZ.DAT, IZLAZ_F i IZLAZ_CF: Datoteka IZLAZ.DAT sadr`i
percentilne rangove; datoteka IZLAZ_F sadr`i obi~ne frekvencije za svaki sirovi skor i 12 faktora;
IZLAZ_Cf sadr`i kumulativne frekvencije za svaki sirovi skor i 12 faktora. Na kraju treba koristiti
datoteke OKVIR.PRC. Sve datoteke moraju da budu na istom direktorijumu. Program se startuje sa:
QBASIC/RUN PERCRANG.bas. Zavr{etak rada programa = dugme ALT + slovo F, zatim slovo X
PROGRAM SPOJDAT (autor dr Zoran An|elkovi})
:
Program SpojDat spaja (uparuje) dve datoteke (u1.dat) i (u2.dat) po {ifri (tri karaktera), uparenim
{iframa generi{e novu datoteku (
I
) sa identi~nom {ifrom i spojenim slogom u jedan niz. Struktura
izlaznog sloga je: {ifra (3 karaktera), slog iz prve ulazne datoteke bez {ifre i slog iz druge ulazne
datoteke, tako|e bez {ifre. Prili~no je jasno da se program koristi u situacijama kada se istom uzorku
ispitanika vi{ekratno zadaju razli~iti testovi. Program kreira jo{ jednu datoteku (
N
) koja sadr`i slogove
iz obe datoteke.
PROGRAM PREBROJM (autor dr Zoran An|elkovi})
:
Program za prebrojavanje osobina li~nosti u uzorku ispitanika posle obrade nekom od PIE-varijanti.
DATOTEKE SU: PERA - ulazna (ti joj daje{ ime) i IZLAZ - izlazna
POSTUPAK:
1. U datoteci INDEXJA.DAT izbri{i tekst, samo ostavi brojeve na prve tri lokacije.
2. Startuj RC INDEXJA
3. Startuj odgovaraju}u obradu PIE/SRS
4. Startuj QBASIC /RUN PREBROJM i unesi N-uzorka po zahtevu.
5. Na osnovu datoteke IZLAZ pode{ava{ broj pojavljivanja crte u uzorku.
Programu ne smetaju praznine u redovima niti veli~ina datoteke PERA, menjaju se DIM, FOR I = 0
TO ... (2 puta) i u liniji 32 umesto N unesi broj ispitanika na dva mesta, a isklju~i liniju 29. VA@NO JE:
Poslednji red u PERA mora da bude prazan da bi program izra~unao frekvenciju i % CRTE koja je
poslednja u datoteci.
PROGRAM ZNACAJR (autor dr Zoran An|elkovi})
Program ZNACAJR.EXE slu`i za formatiranje redova u kobolskom programu kojim se izra~unava skor
nove dimenzije iz ajtemske kolekcije nekog testa. Datoteke su: ulazne USLOVI i ULAZ.AJT, a ZNACAJR
sam pravi IZLAZ. Datoteka USLOVI sadr`i tri elementa: visina korelacija, broj ajtema (stavki) i broj
varijabli (.250,140,1). Najpre se startuje program koji izra~unava korelacije novih kriterijuma sa svim
stavkama testa, a zatim se iz IZLAZ-a odse~e sve osim matrice korelacija. USLOVI, razdvojeni zarezom,
zadaju se u slede}em redosledu:
1) VISINA korelacija (npr. 0,155; 0,620 itd.).
2) BROJ stavki (240 ako se iz BIG-a izvla~i nova skala ili simulira stara).
3) BROJ varijabli (11, ako se iz BIG-a simulira MMPI-201 koji ima 11 skala.
Program se startuje iz DOS-a ili Windowsa. Pre nego {to se startuje program obavezno se a`urira
datoteka "Uslovi". Ulazna datoteka, "Ulaz.ajt" mora da bude jednozna~na, sa ta~nim pozicijama
varijabli. Broj varijabli mora da bude dopunjen do desete u redu (ostatak, na primer od 62 do 70
popunjava se sa .000). Ovaj program ima i verziju ZNACAJRN koje generi{e SPSS-rutinu (Matrix) za
formiranje izvedenih skala iz strukturalnih testova u formatu “
if (stavka_n >,<,= 3) ime= sum(ime,1)
”.
PROGRAM T-GRAFIK (autor dr Zoran An|elkovi})
Program T-grafik crta grafike kompozitnih testova. Radi pod Window-som, a na disku mora da postoji
Visual Studio. Zahteva slede}e podatke: oznaka skale vidljivost skorova po~etka i kraja (prvi i poslednji
Internet ankete
– ili glasanje preko web stranica. Danas je to veoma ~est, jeftini i brz na~in anketiranja.
Internet ankete imaju „ugra|en” problem uzorka, jer u~estvuju samo oni ispitanici koji pristupe web
stranici i koji pristanu da odgovore. Ako se pitanja odnose na samu web prezentaciju i tematiku na
koju se ona odnosi, onda se uzorak eventualno mo`e prihvatiti kao reprezentativan. Kod nas je zasada
to visoko selekcioniran uzorak, jer u trenutku pisanja ovog teksta Internet koristi ne vi{e od 10%
stanovni{tva.
[to je jo{ va`nije, ra~unar mo`e pratiti kvote na osnovu unesenih odgovora ispitanika i upozoravati
intervjuera npr. da mu „treba jo{ `ena” (ako je kori{}eno kvotno biranje). {to se ti~e cene ko{tanja,
generalni nalaz je da su tro{kovi u po~etku veliki, ali se kasnije ostvaruju u{tede. Tako|e, na
Ra~unarsko vo|enje zapisnika omogu}uje zapisivanje velikog broja razli~itih pona{anja, njihovog
vremena nastanka, trajanja, va|enje uzoraka vremena, odre|ivanja vremena latencije itd.
4)
RA~UNARSKI RESURSI IMANENTNO NAMENJENI PSIHOLO{KIM ISTRA`IVANJIMA
(Ve{ta~ka inteligencija i kompjuterske simulacije psiholo{kih stanja i procesa)
Ovaj resurs zahteva specializovan softver koji kreira tim profesionalaca (informati~ara) i istra`iva~a, ali
u programiranju ve{ta~ke inteligencije ve} postoji poseban jezik - PROLOG.
simulacija
Opona{anje osnovnih karakterislika pojava i procesa pomo}u matemati~kih ili fizikalnih
modela u cilju njihovog istra`ivanja. Istra`ivana pojava se dakle ne ispituje u stvamom djelovanju, ve}
pomo}u matematickih ili fizikalnih modela. Naprimjer, pomo}u dana{njih kompjutera mogu}e je
simulirati i slo`enije psihi~ke procese: perceptivne procese, procese u~enja, rje{avanje problema, pa
~ak i procese neurotskog reagiranja.
umjetna inteligencija
1. Naziv interdisciplinskog podru~ja istra`ivanja, koje kombinira spoznaje i
metode kognitivne psihologije i kompjuterskih znanosti u cilju razvoja umnjetnih sistema koji bi
postigli neke karakteristike Ijudskog mi{ljenja. 2. Svojstvo kompjutora, odnosno, elektromehani~kih ili
elektrokemijskih naprava da izvode operacije koje su sli~ne ~ovjekovim sposobnostima u~enja,
zaklju~ivanja i dono{enja odluka.
Programiranje u ve{ta~koj inteligenciji
: Logi~ko programiranje i PROLOG: Iskazni i predikatski ra~un; Hornove klauze;
metod rezolucije. Pretpostavka zatvorenog sveta. Negacija kao neuspeh. Pretra`ivanje i backtracking. Osnovi PROLOG-a.
Meta predikati, tipovi i unifikacija u PROLOG -u. Metaprogramiranje u logi~kom programiranju.
Istrazivanja Latana i kolega na temu grupne dinamike pruzaju zivu ilustraciju slozene
samoorganizacije u oblasti socijalnih odnosa. Individue sa slicnim stavovima teze da se grupisu blizu
jedna drugoj u socijalnoj sredini. To moze biti objasnjeno pozivanjem na niskodinamicke interakcije
medju individuama. Drugim recima, grupa ostvaruje stabilno prostorno grupisanje, iako nijedan
individualni clan nije imao nameru da formira grupu (Latané and L’Herrou, 1996). U okviru psihologije
licnosti, kompjuterska simulacija Sode i Misela (Shoda and Michel, 1995; 1998) direktno govori o ovom
pitanju. Ovi autori su tezili da razumeju kako tendencija da se prikaze karakteristican srednji nivo
ponasanja karakteristicnog za dispozicionu kategoriju (na primer, da se prikaze stabilna crta licnosti)
moze da se pojavi iz interakcije izmedju visestrukih kognitivnih I afektivnih procesa. Ctra je tada
inherentno vlasnistvo (pripadnost) kompleksnog sistema. Njihova simulacije je zaista sugerisala da
stabilne dispozicije mogu biti shvacene u smislu interakcije izmedju elemenata kompleksnog
kognitivno-afektivnih sistema. Kljucna postavka je da nijedan od tih kognitivno-afektivnih elemenata –
nijedna individualna jedinica u psiholoskom sistemu – ne korespondira direktno s tendencijom da se
prikaze stabilan srednji nivo reakcije. Nema uzrocne crte koja korespondira sa stabilnom dispozicijom
koja se posmatra. Stabilni nivo reakcije je, umesto toga, rezultat interakcija izmedju kauzalnih
elemenata niskog nivoa u sistemu.
