PEDAGOŠKI FAKULTET
RAZREDNA NASTAVA
METODIKA NASTAVE MATEMATIKE III
PRIMENA RAZLIČITIH OBLIKA INDIVIDUALIZIRANE NASTAVE
MATEMATIKE
-Seminarski rad-
STUDENT MENTOR
Banja Luka,jun 2015
Sadržaj:
1.
Sažetak(rezime).............................................................................................3
2.
Uvod...............................................................................................................4
3.
Suština individualizovane nastave matematike..............................................7
4.
Korišćenje nastavnih listića..........................................................................12
5.
Neka iskustva u primeni individualizovamene nastave...............................16
6.
Zaključci: ...................................................................................................22
7. Literatura........................................................................................24
1.Sažetak (rezime)
Individualizovana nastava:-nije baš neka novost našeg vremena, ali je potreba
našeg vremena.
Dominira frontalni oblik rada sa jednostranim zahtevima. On je često malo
efikasan zbog prisutnih individualnih razlika među učenicima.
Imajući to u vidu-ovde ćemo pokazati neke pokušaje transformacije tradicionalne
nastave matematike; kako bi se nastava što više približila učenicima i barem
delimično uskladila sa individualnim sposobnostima učenika.
Postupci i primeri koji će biti ovde izneti, su plod dugogodišnjeg traganja mnogih
autora praktičara sa formama diferencirane nastave u cilju nekog oblika
individualizacije u nastavi matematike u osnovnoj školi.
Takvom nastavom čas se intezivira, pa zbog povećanja aktivnosti učenika i ukupni
efekti nastave bivaju veći.
Uz to, učenici se osposobljavaju za samostalan rad, što je jedan od osnovnih
zadataka nastave i vaspitno -obrazovnog rada uopšte.
Često konstatujemo da tradicionalna nastava ne odgovara današnjem učeniku
osnovne škole: po obimnosti i sadržaju programa, obliku i metodu rada u nastavi.
No, obimnost i sadržaj programa, a takođe na slabosti užbenika i njihovo
otklanjanje; često puta nemožemo svakodnevno da utičemo.
Takva ili slična situacija je i u drugim zemljama, što ne ukazuje da je lako
prevazilaženje tih problema.
Zbog toga je sve veći-zapaženiji nesklad između programskih zahteva i
pojedinačnih mogućnosti većeg broja učenika.
Međutim, ono na šta svakodnevno možemo da utičemo jesu oblici i metode rada,
tojest iznalaženje i razvijanje raznovrsnih vrsta učenja u cilju motivisanja što većeg
broja učenika, uz razvoj procesa individualizacije-primenom individualizovane
nastave.
Individualizovana nastava:-nije baš neka novost našeg vremena, ali je potreba
našeg vremena.
Tom pitanju se posvećuje izuzetna pažnja u mnogim zemljama, a u poslednje
vreme i kod nas.
Rezultati diferencijalne psihologije, a takođe teoriska i empiriska istraživanja u
pedagogiji, didaktici-otkrili su postojanje značajnih individualnih razlika između
učenika.
Zbog nejednake brzine mentalnog razvoja ove razlike u mentalnoj razvijenosti
povećavaju se s uzrastom.
Istraživanja izvršena u našoj zemlji (Prosvetno-pedagoški zavod grad Beograd,
1980.g) pokazuju da individualne razlike u razumevanju pročitanog teksta u
matematici kod učenika osnovne škole iznose: u nižim razredima oko 4 godine, a u
višim oko 7 godina. Utvrđeno je da struktura tipičnog odeljenja petog razreda(V)
od 36 učenika, s obzirom na veličinu individualnih razlika između učenika u
matematici, izgleda ovako:
6 učenika je na nivou III razreda,
7 učenika je na nivou IV razreda,
10 učenika je na nivou V razreda,
6 učenika je na nivou VI razreda,
4 učenika je na nivou VII razreda,
3 učenika je na nivou VIII razreda.
Znači, na odeljenje određenog razreda treba gledati kao na skup učenika
nejednakog znanja I mogućnosti.
Učenici čija su postignuća na suprotnim krajevima postignute distribucije gotovo
ništa zajedničko. Velike razlike među njima nužno dovode do ograničenja u
pogledu primene nastavnog postupka koji bi bio jednak za sve učenike u odeljenju.
Zanimljivo je, ali sasvim razumljivo, da su skoro svi klasici pedagogije
(Komenski, Pestaloci, Tolstoj I drugi); poštovali zahtev da se ova činjenica poštuje
i nastava manje ili više prilagođava individualnim mogućnostima pojedinih
učenika.
Osnovna tendencija individualizirane nastave jeste optimalno korišćenje
sposobnosti da bi se ostvario razvojni maksimum kod svih učenika.
U pedagogaškoj periodici postoje različiti oblici individualizirane nastave :
Nastavni listići, zadaci različitih nivoua težine, programirano učenje,
individualizacija u slobodnim aktivnostima, dodatnoj nastavi, dopunskoj nastavi i
dr.
Nastavni listići:-Kod nas, kao i u svetu, nastavni listići imaju relativno najdužu
tradiciju. Nastavni listić je omanji karton(čvrsti list hartije I slično) s napisanim
zadatkom i instrukcijom za njegovo rešavanje. Na njegovoj poleđini se obično
V. Švajcer I LJ. Smrček saopštavaju da su eksperimentalna odeljenja u matematici
ostvarenih znatno bolji rezultati od kontrolnih odeljenja 67%:41%- za VII razred, a
66%:44% za VIII razred-kao I da su sve tri grupe eksperimentalnih
odeljenja(posmatrano pojedinačno) znatno više napredovale.
5. Suština individualizovane nastave matematike
Fizičke I mentalne razlike između učenika ukazuju na to da savremena nastava ne
bi smela da bude svojevrsna “pedagoška konfekcija”; koja je za jedne “pretesna” i
