VIŠA MEDICINSKA ŠKOLA ĆUPRIJA
__________________________________________
Diplomski rad
OBLAST:
ZDRAVSTVENA NEGA U INFEKTOLOGIJI
TEMA:
PRIMENA SERUMA I IMUNOGLOBULINA U INFEKTIVNIM
BOLESTIMA
Mentor:
Student:
_____________________
______________________
Ćuprija 2008.god
2
SADRŽAJ DIPLOMSKOG RADA
1. UVOD
1.1.
INF
EKTIVNE BOLESTI NA POČETKU TREĆEG MILENIJUMA
3
1.2.
ZN
AČAJ INFEKTIVNIH BOLESTI U PROŠLOSTI
6
1.3.
SO
CIJALNO EKONOMSKI ZNAČAJ INFEKTIVNIH BOLESTI
8
2. IMUNI SISTEM – TEMELJ ODBRANE LJUDSKOG ORGANIZMA 10
2.1. VRSTE IMUNOG ODGOVORA 13
2.2. HUMORALNI IMUNI ODGOVOR 14
2.3. ĆELIJSKI IMUNI ODGOVOR 16
3.
IMUNOSERUMI I IMUNOGLOBULINI 17
3.1. IMUNOGLOBULINI 17
3.2. IMUNOSERUMI 19
3.3. GAMAGLOBULINI (humani imunoglobulini)
22
3.3.1. STANDARDNI GAMAGLOBULINI 22
3.3.2. HIPERIMUNI GAMAGLOBULINI 23
3.4.
TE
RAPIJSKO DAVANJE SERUMA-SEROTERAPIJA 23
3.4.1. DAVANJE SERUMA SA PROBOM 24
3.4.2. DAVANJE SERUMA SA DESENZIBILIZACIJOM 24
3.5.
NE
ŽELJENI EFEKTI SEROTERAPIJE 25
3.6.
PRI
LOZI 27
3.6.1. ANKETNI UPITNIK 27
4
hepatitis C,
novi virusni encefalitisi,
virusni gastroenteritisi,
SARS
Neke infektivne bolesti su tradicionalne i potisnute su iz razvijenih zemalja, ali su se
javile i nove, sa novim uzročnicima, a to znači i sa novom kliničkom patološkom slikom.
Razvoj laboratorijske medicine doveo je do otkrića više od tridesetak novih infektivnih
agenasa u poslednjih desetak godina. Činjenice koje su uticale na promenu patologije infektivnih
bolesti su:
a)
nizak životni standard,
b)
siromaštvo,
c)
ekološke promene,
d)
promene socijalnog ponašanja,
e)
promene u proizvodnji hrane i
f)
razvoj rezistencije mikroorganizama na brojne antibiotike.
Treba pomenuti da se danas više od 15% svih malignih bolesti povezuje sa infektivnom
etiologijom što takođe menja klasičnu sliku infektivnih bolesti.
Globalno kretanje ljudi, hrane, ali i vektora infektivnih bolesti (primer je virus
ENCEFALITISA sa Zapadnog Nila, koji je prenešen u Ameriku iz Afrike komarcem koji se
zavukao u spremište za točkove aviona), demografski trendovi sveta-imaju ogroman uticaj na
širenje infektivnih bolesti. Danas savremeni transport omogućava da ljudi i stvari dospevaju u
bilo koji deo sveta za 24 časa, što znači da je inkubacioni period za većinu zaraznih bolesti duži,
nego sto je to kretanje iz jednog kraja sveta na drugi, što omogućava da se epidemija širi u celini
– tj. preko jednog zaraženog turiste, koji je u vreme pojave infekcije na jednom a u vreme pojave
bolesti na drugom kraju sveta i u drugoj socijalnoj sredini. Tako se na primer procenjuje se da je
trećina svetske populacije zaražena Kohovim bacilom, a samo oko 10% zaraženih razvija
aktivnu formu, gde svaki od njih može godišnje zaraziti 10 do 15 ljudi. Ljudi sa HIV infekcijom
zaraženi Kohovim bacilom imaju 800 puta veću verovatnoću, od zdarvih, da ce razviti aktivan
5
oblik te bolesti, a 15% njih će od te bolesti i umreti. Zatim je u Rusiji tuberkuloza poslednjih
godina zauzela prvo mesto među uzrocima smrti od infektivnih bolesti.
Takođe se prisutan je i nagli porast tuberkuloze među imigrantima, koji putuju u
razvijene zemlje, dok je oboljenje među starosedeocima u padu.
Razlozi za to su:
siromaštvo,
socijalna nezaštićenost i zaraza,
rasna diskriminacija,
seksualno iskorišćavanje i
nesnalaženje u novoj sredini.
Prilikom toga se postavlja se pitanje :
kakvi se lekovi pridodaju životinjskoj hrani,
ko to kontroliše,
kolika je nekontrolisana upotreba antibiotika u nekim zemljama
sveta,
kao i sve što može dovesti do širenja raličitih enteropatogena.
Infektivne bolesti su prema tome i danas u centru medicinskog istraživačkog interesa i to baš iz
nekoliko razloga:
1. nove infektivne bolesti koje prete,
2. porast tzv. starih infektivnih bolesti ili proširenje njihove geografske rasprostranjenosti,
3. stare infektivne bolesti koje smo držali pod kontrolom počinju ponovo da prete,
4. opasnost od upotrebe infektivnih agenasa u bioterorističke svrhe,
5. rastuća rezinstencija mikroorganizama na antimikrobne lekove,
6. uticaj mikrobnih bolesti na javno zdravstvo.
Iz ovoga se može zaključiti:
da infektivne bolesti i danas oblikuju svetsku istoriju,
7
Krajem XV i početkom XVI veka u Engleskoj se pojavila epidemija
” ENGLESKOG
ZNOJA ”
( infektivna bolest praćena velikom smrtnošću 50-90%). Interesantno je da se ta bolest
nakon toga više nije pojavljivala i da njena priroda do danas nije razjašnjena.
U XVI veku imamo prve spise
PEGAVCA
- kojeg su pratili ratovi i glad, tj. ekonomska i
socijalna katastrofa. U našoj zemlji poznata je epidemija pegavca za vreme I svetskog rata, u
Srbiji od 1914. - 1915.god. je pokosila 135.000 ljudi. Za vreme Ruske revolucije od 1918. -
1922.god. od pegavca je bolovalo 30 miliona ljudi od čega je umrlo 3 miliona.
U XVII i XVIII veku opisane su prve epidemije
VARIOLE
, dok se u XIX veku javlja
epidemija
KOLERE
u Aziji i Evropi.
Pandemija gripa iz 1918.god. obuhvatila je oko 500 miliona ljudi, od čega je umrlo oko
20 miliona. Sve su navedene jedne od najvećih epidemija, kad ništa manje epidemije nisu bile i
zarazne bolesti (trbušni tifus, dizenterija, malarja).
CRNA SMRT
je bila pandemija koja je harala Evropom u srednjem veku, krajem
1340.god. odnevši živote 75 miliona ljudi odnosno trećinu tadašnje evropske populacije. Neki
naučnici su smatrali da je
CRNA SMRT
bila pandemija kuge.
Crna smrt je nastala u Kini 1334.god. da bi se potom polako širila na zapad, 1346.god.
stigla je do Egipta, Sirije i zatim Krima, a 1347.god. do Konstantinopolja, Sicilije i zatim južne
Evrope, 1348.god. stigla je do Francuske, Holandije, Nemačke i Engleske a 1349.god. do
Skandinavije i Rusije.
Zbog svoje velike smrtnosti izazvala je veliku paniku. Ljudi nisu znali odakle bolest
dolazi i kako je zaustaviti. Neki su tvrdili da je uzrok nadprirodan i da se prenosi vetrom, da je to
Božija volja, a neki su krivili i Jevreje.
Isto bolest se vratila u nekoliko navrata sve do 1700.god. npr:
kuga u Italiji 1629.-1631.god.
velika kuga u Londonu 1665.-1666.god.
velika kuga u Beču 1679.god.
velika kuga u Marselju 1720.-1722.god. i
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
