1
F
akultet za poslovne studije i parvo
PRIMENA SISTEMA DVOJNOG
KNJIGOVODSTVA
Seminarski rad iz predmeta: Računovodstvo
PROFESOR: STUDENT:
Aleksandra Gajdobranski Nikola Spasić
I0079-18
Mladenovac, Mart 2019. godine
2
SADRŽAJ:
1. UVOD.....................................................................................................................................3
1.1 ISTORIJA RAČUNOVODSTVA.............................................................................3
1.2 POJAM RAČUNOVODSTVA.................................................................................3
2. RAZRADA............................................................................................................................4
2.1 POJAM, ZADATCI I CILJEVI KNJIGOVODSTVA..............................................4
2.1.1 Knjigovodstvo..................................................................................................4
2.1.2 Zadatak knjigovodstva....................................................................................4
2.1.3 Cilj knjigovodstva...........................................................................................4
2.2 Prosto knjigovodstvo................................................................................................5
2.3 Dvojno knjigovodstvo..............................................................................................5
2.4 Knjigovodstveni instrumenti....................................................................................6
2.4.1 Inventarisanje....................................................................................6
2.4.2 Početni bilans………………………………………………………………..7
2.4.3 Knjigovodstvena dokumentacija…………………………………………….7
2.4.4 Dnevnik………………………………………………………………………8
2.4.5 Glavna knjiga………………………………………………………...............8
2.4.6 Pomoćne knjige................................................................................................9
2.4.7 Predzaključna knjiženja……………………………………………………...9
2.4.7.1 Korekcija salda računa……………………………………………...10
2.4.7.2 Raščlanjavanje salda aktivno-pasivnih računa……………………..11
2.4.7.3 Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda………………………..11
2.4.8 Probni i zaključni list…………………………………...………………….12
2.4.9 Formalni zaključak knjiga………………………………………………….12
2.4.10 Zaključni bilans…………………………………………………………...13
3. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………….14
LITERATURA…………………………………………………………………………...15
4
2. RAZRADA
2.1 POJAM, ZADATCI I CILJEVI KNJIGOVODSTVA
2.1.1 Knjigovodstvo
Knjigovodstvo
je evidentiranje poslovnih (
finansijskih
) promena. kao pojam je uži od
pojma računovodsta. Knjigovodstvo obezbeđuje podatke koji se na različite načine
primenjuju u pojedinim delovima računovodstva. To je osnovni razlog zbog čega se
knjigovodstvo najčešće definiše kao računska osnova računovodstva. Pri
računovodstvenom planiranju, knjigovodstvo pruža osnovu tako što pri izradi plana i
uvek polazi od sadašnjeg stanja, a potom omogućava pružanje podataka o ostvarenom
rezultatu kao i o stanju imovine. Kako bi se se donele što kvalitetnije poslovne odluke,
knjigovodstvo mora raspolagati pouzdanim informacijama.
Osoba koja beleži poslovne promena na dan njihovog nastanka naziva se
knjigovođa
.
On prati sve knjigovodstvene isprave koje su vezane za ulazne i izlazne fakture, dnevne
izveštaje banke, pomoće i glavne blagajne i sve obračune i odluke poslovanja. Poslovni
izveštaj podnose nadležnim državnim institucijama do roka koji je zakonski određen.
2.1.2 Zadatak knjigovodstva
Zadatak knjigovodstva
je snimanje, praćenje i izveštavanje o stanju i promenama
stanja imovine i rezultata poslovnog subjekta. Knjigovodstvo prilagođava svoje zadatke
promenama u uslovima poslovanja i zahtevima unutrašnjih i spoljnih korisnika
računovodstvenih informacija.
Prof.dr J. Rekeckom
je izdvojio 16 knjigovodstvenih
zadataka od kojih su najvažniji sledeći:
1.
Prikupljanje podataka o nastalim poslovnim promenama
2.
Provera podataka o nastalim poslovnim promenama
3.
Klasifikacija i reklasifikacija podataka o nastalim poslovnim promenama
4.
Evidentiranje podataka o nastalim poslovnim promenama
5.
Čuvanje podataka o nastalim poslovnim promenam
6.
Izveštavanje o nastalim poslovnim promenama
Na osnovu finansijskih izveštaja, kontnog plana, dnevnika, glavne knjige, naloga za
knjiženje, probnog bilansa, pomoćnih knjiga, zaključnog lista, inventara i
knjigovodstvenih dokumenata, knjigovodstvo izvršava svoje već postavljene zadatke.
2.1.3 Cilj knjigovodstva
Cilj knjigovodstva
je evidentiranje poslovnih promena na imovinu i rezultate
poslovnog subjekta, i informisanja unutrašnjih i spoljnjih korisnika o stanju i promenama
stanja imovine i rezultata poslovnog subjekta u cilju donošenja poslovnih odluka. Ciljevi
knjigovodstva se izvode iz ciljeva preduzeća. Osnovni ciljevi knjigovodstva su:
1.
Utvrđivanje rezultata poslovanja u određenom vremenskom period
2.
Utvrđivanje stanja imovine, obavea i sopstvenog kapitala na određeni dan
obračuna
5
3.
Pružanje podataka za kontrolu rada lica koja rukuju pojedinim delovima imovine
preduzeća
4.
Pružanje podataka za planiranje rezultata poslovanja, stanja imovine kao i priliva
i odliva
5.
Pružanje podataka za kontrolu izvrženja planskih veličina
Kako bi se navedeni ciljevi ostvarili, neophodno je da menadžment računovodstva
prikupi sve potrebne informacije koje dokazuju nastanak poslovnog događaja
(
prikupljanje, klasifikovanje, reklasifikovanje, beleženje, čuvanje podataka i izveštaj o
nastalim poslovnim promenama
). Nastale promene se evidentiraju najčešće hronološkim
redosledom u jednakim vramenskim intervalima (
mesečno, polugodišnje, godišnje
) i
sastavlja se izveštaj o stanju imovine i ostvarenom finansijskom reziltatu. Postoje dva
metoda vođenja knjigovodstva, a to su
prosto i dvojno knjigovodstvo
.
2.2 Prosto knjigovodstvo
Prosto knjigovodstvo
karakteriše ograničenost na evidentiranje stanja i promena na
samo nekim određenim vrstama sredstava i izvora sredstava (
roba, gotovina, dužnici,
poverioci
). Zbog ovoga, bilans imovine se ne može sastaviti samo na osnovu
knjigovodstvene evidencije, već je potrebno izvršiti popis (
inventarisanje
) uz pomoć čega
se utvrđuje poslovni rezultat. Podaci o popisu sredstava i izvora sredsrava se unose u
poslovnu knjigu inventar koja predstavlja osnovu za utvrđivanje finansijskog rezultata. U
prostom knjigovodstvu se javlja evidentiranje gotovinskog prometa i dužničko-
poverilačkih odnosa, zbog čega postoje odgovarajuće poslovne knjige:
knjiga blagajne i
knjiga dužnika i poverilaca
. Pored ove dve knjige ponekad se vodi i
dnevnik
u kome se
poslovne promene beleže hronološkim redom, a potom se prenose u knjigu blagajne i
knjigu dužnika i poverilaca. Ukoliko je imovina utvrđena popisom, na kraju godine veća
od imovine na početku godine, onda je ostvaren pozitivni finansijski rezultat (
dobitak)
, a u
suprotnom slučaju ostvaren je negativan finansijski rezultat (
gubitak
).
Iako se prosto knjigovodstvo vremenom razvijalo, ono je ostalo nepotpuno i prosto
zato što nije bio zastupljen princip dvojnog knjiženja zbog koga ova evidencija nije mogla
da se razvija u potpun sistem kakav je dvojno knjigovodstvo.
2.3 Dvojno knjigovodstvo
Dvojno knjigovodstvo
je knjigovodstveni sistem u kome se svaka poslovna promena
evidentira najmanje dva puta na najmanje dva računovodstvena konta. Sistem dvojnog
knjigovodstva sa svojim načelima dvostrukog knjiženja svake poslovne promene na
imovini i izvorima imovine, rashodima i prihodima preduzeća, sa zatvorenim krugom,
računa dvakontna sistema koja su međusobno povezana:
1. Kontna klasa
- 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 koji čine finansijsko knjigovodstvo
2. Kontna klasa
- 9 koji čine knjigovodstvo troškova i učinka
On je ujedno zaokružen sistem evidencije u kome su uključeni svi delovi imovine,
obaveza i kapitala kao i promena na njima. To omogućava da se na osnovu
knjigovodstvenih podataka utvrdi ukupna vrednost imovine, obaveza i rezultat poslovanja
preduzeća. Najvažnije karakteristika dvojnog knjigovodstva je:
