ВИСОКА ШКОЛА

ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЧАЧАК

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ

СЕМИНАРСКИ

РАД

ПРИМЕНА СОФТСТАРТЕРА КОД МЕКОГ

СТАРТА ТРОФАЗНОГ АСИНХРОНОГ МОТОРА

Студент: Професор:
Зоран Ковачевић 58/16-с др Дојчило Сретеновић

Чачак, 2017.

С А Д Р Ж А Ј :

Увод

.................................................................................................................................................... 3

1. Трофазни асинхрони мотор

........................................................................................................... 5

1.1 Принцип рада и конструкција....................................................................................................6
1.2 Токови снага код асинхроног мотора.......................................................................................8
1.3 Обртни момент асинхроног мотора.......................................................................................... 9
1.4 Еквивалентна шема асинхроног мотора.................................................................................10
1.5. Промена брзине асинхроног мотора променом фреквенције напајања..............................12

2. Структура претварача за напонско управљање асинхроног мотора

..................................14

2.1 Увод............................................................................................................................................14
2.2 Опис софтстартера и појединих делова..................................................................................18
2.3 Принцип рада софтстартера.................................................................................................... 20
2.4 Контрола момента.................................................................................................................... 22

3. Употреба софтстартера при различитим оптерећењима

.......................................................23

3.1 Центрифугални вентилатор..................................................................................................... 24
3.2 Центрифугална пумпа.............................................................................................................. 26
3.3 Компресор.................................................................................................................................28
3.4 Покретна трака..........................................................................................................................30

4. Покретање више мотора софтстартером

.................................................................................. 32

4.1 Паралелни старт мотора.......................................................................................................... 32
4.2 Секвенцијални старт мотора...................................................................................................33

5. Начини повезивања софтстартера са мотором

........................................................................35

5.1 Повезивање на ред...................................................................................................................35
5.2 Повезивање унутар троугла ...................................................................................................35

6. Закључак

......................................................................................................................................... 38

7. Литература

......................................................................................................................................39

Пројектовање ел. машина и ел.моторних погона

Семинарски рад

Зоран Ковачевић58/16-с

самом   мотору   омета   друге   електричне   уређаје.   Отуд   и   супериорност   трофазног
асихроног   мотора   у   односу   на   мотор   једносмерне   струје,   асинхрони   мотор   нема
колектор . До пре неколико деценија М.Ј.С. држали су прво место по заступљености
због лакоће при њиховом управљању , нарочито у погонима који су имали потребе за
промену брзине и момента . У то време погон са асинхроним   моторима био је јако
робустан  ,   зато   што   је  доста  компликовано   мењати   им   брзину   и  моменат.   Развојем
енергетске   електронике   а   нарочито   појавом   микроконтролера   μC   и   дигиталних
сигналних процесора DSP , условили су да асинхрони мотор у данашње време заузима
прво место по примењивости.

Слика 1.2. Заступљеност мотора једносмерне струје и асинхроног мотора за

временски период 1900-2000 год.

Данашњи погони су готово незамисливи без асинхроних мотора. Њихова примена
је разноврсна, користе се за разне апликације као што су : HVAC (

Heating Ventilation Air

Conditioning

)

, компресори , пумпе, електровучне апликације , покретне траке ,

стругови, погони пакерица итд.
Савремене технике које се користе за управљање асинхроним моторима су
скаларно (

U/f

регулација) и векторско управљање .

U/f

контрола заснована је на промени фреквенције статорских струја користећи

напон и фреквенцију као управљачке променљиве. Карактеристично за овај вид
контроле је да уколико одржавамо однос

U/f

=const. превални моменат ће такође бити

константан.

Векторска контрола базира се на независном управљању флуксом и моментом ,
једном речју асинхроним мотором се управља као и једносмерним. Предност ове

Пројектовање ел. машина и ел.моторних погона

Семинарски рад

Зоран Ковачевић58/16-с

контроле је у томе што омогућава максимални моменат при малим брзинама као и већу
ефикасност на целом опсегу брзина.

На слици 1.2. приказан је један савремен погон са асинхроним мотором .
Постоје два начина управљања :
1. отворена спрега (

open-loop

)

2. повратна спрега (

feedback

)

Слика 1.3. Начини управљања асинхроним мотором

               Део индустрије који се бави контролом и управљањем моторима је стално у
експанзији – развоју. Сваки произвођач ове опреме мора задовољити   дистрибутивне
захтеве, одговарајући

cosϕ

− фактор снаге, EMI (електромагнетне сметње) као и захтеве

купаца (ниска цена и одличан квалитет).

1. ТРОФАЗНИ АСИНХРОНИ МОТОР

Под појмом ел. мотор подразумева се да је то машина која електричну енергију
претвара у механички рад. Магнетско коло мотора састављено је из два дела,
непокретног статора и обртног дела ротора, који су међусобно раздвојени међугвожђем.
Код асинхроног мотора статор је примарни део, он се прикључује на мрежу (индуктор),
док ротор представља секундарни део (индукт). На сл. 1.1 приказан је асинхрони мотор .

Пројектовање ел. машина и ел.моторних погона

Семинарски рад

Зоран Ковачевић58/16-с

намотаја створиће се трофазне струје у колу статора слика 1.3. . Те струје створиће
Теслино обртно магнетно поље слика 1.2., брзина обртања тог поља биће описана на
основу обрасца :

n '

∙ f

(1.1)

n’ – синхрона брзина
f – фреквенција мреже (у Европи 50 Hz)
p – број пари полова

Слика 1.5 Линије магнетског поља Слика 1.6. Трафазне струје

Обртно поље , обрћући се дуж међугвожђа и затварајући се кроз статор и ротор у
њиховим проводницима индуковаће се емс. Израз индуковане емс:

2,22

∙ k ' ∙ f ∙ N ∙Φ

(1.2)

N – број навојака
Φ

– флукс обртног поља

Пошто се у проводницима ротора индуковала емс E , а коло ротора је затворено услед
тога кроз роторске проводнике протећи ће струја I’’ . Како се ови проводници налазе у
магнетском пољу B , на њих ће деловати електромагнетна сила

⃗

=⃗

l ×

⃗

B ∙ I ”

, ова сила

тежи да избаци проводнике . Пошто се они налазе у жлебовима настаће обртање ротора
у истом смеру обртања магнетског поља . На слици 1.4 приказан је ротор мотора који се
налази у магнетском пољу B , црвеном линијом означена је струја I, плавом сила F.
Међутим ротор се не може обртати синхроном брзином као и обртно поље . Када би
којим случајем ротор достигао синхрону брзину , тада не би постојала релативна брзина
између обртног магнетског поља и ротора , самим тим не би дошло до пресецања
проводника нити индуковања емс , не би постојале ни струје услед тога ротор би почео
да заостаје . Тада би опет дошло до индуковања емс , стварања струје и силе .