SINTEZA 2018
INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE ON INFORMATION TECHNOLOGY AND DATA RELATED RESEARCH
306
Aleksandar Gadžić
1
*,
Aleksandar Živković
1
,
Zdravko Aničić
2
1
Univerzitet Singidunum,
Beograd, Srbija
2
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja,
Univerzitet u Beogradu,
Beograd, Srbija
Odgovorno lice:
Aleksandar Gadžić
e-pošta:
[email protected]
PRIMENA SOFTVERA U FITNES INDUSTRIJI
INFORMATION TECHNOLOGY IN EDUCATION AND SPORT
Rezime:
Savremeni čovek sve više živi sedentarnim načinom života. Ljudi danas provode
sate gledajući televiziju, radeći za računarom ili jednostavno provode vreme
neaktivni. Ipak, pod uticajem sve prisutnijih socijalnih medija pokrenut je
značajan broj sajtova koji se bave posebnim režimima ishrane, angažovanjem
ličnih trenera, kupovine fitnes opreme, tako da je danas članstvo u nekom
fitnes klubu postalo skoro uobičajena stvar za mnoge ljude. Ova potreba
čoveka modernog doba dovela je do stvaranja globalne fitnes industrije, čija
se vrednost danas meri bilionima dolara. Savremeni softveri omogućili su lju-
dima da lako prate efekte svog treninga putem mobilnih aplikacija i
wearable
tehnologije. Predviđanja su da će ove tehnologije imati sve veću primenu i
rast u fitnes industriji. Ipak, potrebno je napomenuti da tehnologija ne može
u potpunosti da zameni živog fitnes stručnjaka u davanju najboljih saveta i
instrukcija za vežbanje.
Ključne reči:
zdravlje i fitnes, socijalne mreže, wearables, mobilne aplikacije.
Sinteza 2018
submit your manuscript | sinteza.singidunum.ac.rs
DOI:
10.15308/Sinteza-2018-306-310
1. UVOD
Od pojave prve komercijalne vežbaonice (gym) u Briselu 1840. godi-
ne do današnjih dana, fitnes industrija je evoluirala u jedan od najbrže ra-
stućih biznisa današnjice. Pravi proboj u fitnes industriji desio se tokom
80-ih godina prošlog veka otvaranjem lanaca vežbaonica kao što su 24
Hour Fitness
(1983) i
LA Fitness
(1984). Takođe, pojava video tehnologije
dovela je do planetarne popularnosti Džejn Fonda video časova vežbanja
od kojih je nastao ceo pokret Aerobik.
Megalanci vežbaonica postoje i danas, ali kao kod mnogo drugih
stvari, današnji potrošači traže više individualni i lični pristup, tako da
je tokom 1990-ih i 2000-ih godina došlo do otvaranja brojnih, manjih
klubova zdravlja (
health clubs
), do povećane tražnje za ličnim trenerima i
pojave drugih, specijalizovanih vežbaonica tipa
Cross-Fit, Crunch Fitness,
Fit Body Boot Camp
i drugih franšiza.
U poređenju sa ranijim generacijama, današnja populacija živi više se-
dentarnim načinom života. Ljudi danas provode sate gledajući televiziju,
radeći za računarom ili jednostavno provode vreme neaktivni. Takođe,
SINTEZA 2018
INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE ON INFORMATION TECHNOLOGY AND DATA RELATED RESEARCH
Sinteza 2018
submit your manuscript | sinteza.singidunum.ac.rs
Information technology in education and sport
307
ljudi se sve nekvalitetnije hrane, a povrh svega količinski
unose više hrane (kalorija) nego što su njihove stvarne
potrebe. Nažalost, ovakav način života sa sobom donosi
i velike posledice po zdravlje.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije
(WHO) za 2016. godinu, skoro 40% odraslih u svetu ima
višak kilograma, dok je 13% gojazno. Posebno su zabri-
njavajući podaci da je više od 41 milion dece uzrasta do
pet godina spadalo u kategorije sa viškom kilograma ili
gojazni [1]. Prema istom izvoru, fizička neaktivnost se
javlja kao četvrti faktor mortaliteta na globalnom nivou.
2. MODERNI RAZVOJ FITNES INDUSTRIJE
Uticaj socijalnih medija, fitnes i zdravstvenih pokreta
Nakon fitnes buma iz 80-ih godina prošlog veka,
koji je maksimalno iskoristio video kao medij, svedoci
smo velikih promena prvenstveno u komunikaciji zbog
postojanja fenomena socijalnih medija/mreža. Socijalne
mreže i mediji su postali moćno sredstvo promocije ra-
znih životnih stilova, među kojima fitnes i zdravlje zau-
zimaju posebno istaknuto mesto. Samo u SAD-u više od
polovine stanovništva ima bar jedan profil na socijalnim
mrežama, dok je oko 86% mladih (od 18 do 29 godina)
aktivno na nekoj od društvenih mreža [2]. Uz tako lak
način da se bude u kontaktu sa drugima, sve više ljudi
se okreće socijalnim mrežama kao što su
Facebook, In-
stagram, Twitter
i
Pinterest
kako bi došli do informacija
o zdravlju i fitnesu.
Ljudsko ponašanje je pod velikim uticajem socijal-
nog konteksta. Veliki broj
health
&
fitness
influensera sa
Instagram
-a,
Facebook
-a i
Twitter
-a promovišu vežbanje
i zdravu ishranu i motivišu ljude da ih prate. Generacije
rođene posle 2000. godine (milenijalci) su posebno pod-
ložni uticaju sadržaja koji na društvene mreže postav-
ljaju poznate ličnosti (
celebrity
), prijatelji i javnost uop-
šte. U tom smislu postaje sve teže ignorisati konstantan
priliv sadržaja kojim se oni ohrabruju da zaprate fitnes
blog, pretplate se na program vežbanja, ili jednostavno
kupe neki deo sportske opreme.
Široki pristup socijalnim medijima je pružio šansu
fitnes entuzijastima koji su želeli da pokrenu biznis.
Influenseri, kao što je na primer Kayla Itsines, iskori-
stili su socijalne medije kako bi stvorili veoma uspešne
brendove. Nakon samo 12 meseci pisanja bloga o fitne-
su i ishrani na Instagramu, Kayla ima oko 1,7 miliona
pratilaca i procenjenu zaradu od 46 miliona dolara [3].
Ranije pomenuti problemi modernog čoveka u vezi
sa fizičkom neaktivnošću i lošem načinu ishrane ipak su
pokrenuli značajan broj sajtova koji se bave posebnim
režimima ishrane, angažovanjem ličnih trenera, kupo-
vine fitnes opreme, tako da je danas članstvo u nekom
fitnes klubu postalo skoro uobičajena stvar za mnoge
ljude. Ova želja, i pre svega potreba čoveka modernog
doba, dovela je do stvaranja globalne fitnes industrije
čija se vrednost danas meri bilionima dolara.
Prema statističkim podacima američkog biroa rada
(Buerau of Labor Statistics) za 2014. godinu, samo u
Americi je bilo registrovano preko 34.000 fitnes centara
koji su ostvarili prihod od 24,2 milijarde dolara. Istovre-
meno, u tim centrima bilo je zaposleno 533.200 ljudi [4].
Slika 1. Vrednost globalne wellness
ekonomije u 2015. godini [5].
Prema istraživanju Global wellness instituta, vred-
nost fitnes industrije (uz dodatak
mind-body
sektora) u
2015. godini iznosila je ogromne 542 milijarde dolara u
svetu (Slika 1).
Jedna od prvih mogućnosti primene specijalizovanih
softvera u fitnes industriji bila je mogućnost elektron-
skog menadžmenta fitnes klubova. Naime, preduzimlji-
ve privatne kompanije brzo su reagovale na sve rastući
biznis fitnes industrije, tako da se već 1998. godine na
tržištu pojavio Flexware softver za menadžment fitnes
klijenata (klubova, centara, teretana) koji im je omogu-
ćio punu administraciju podataka, evidenciju članstva,
finansijsko knjigovodstvo itd. [6].
U današnje vreme poznavanje informacionih tehno-
logija je od suštinske važnosti u fitnes industriji.
Prema Seni [7], svaki ulagač ili preduzetnik u fitnes
industriji mora da poznaje izazove sa kojima će se sresti
jer je konkurencija veoma oštra:
◆ rat cenama je nemilosrdan. Velike kompanije ula-
žu veliki novac u reklamu, što mali preduzetnici
ne mogu da priušte;
