UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA
FAKULTET ZA PRIMJENJENU EKONOMIJU
MENEDŽMENT I MARKETING
PRIMJENA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U
BANKARSKOM SISTEMU
MENEDŽMENT INFORMACIONIH SISTEMA
Kandidat:
Mentor:
Musić Alma
prof.dr. Ilija Šušić
25.12.2016. Istocno Sarajevo
2.
ELEKTRONSKO POSLOVANJE
2.1 DEFINICIJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim
putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (
e-business
).
Elektronsko poslovanje se može definisati na različite načine.
Sa stanovišta komunikacija – predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga
ili plaćanje putem telefona, kompijuterske mreže ili nekog drugog sredstva.
Sa stanovišta poslovanja – predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad već
automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa stanovišta usluga – predstavlja alat koji korisnicima usluga daje podatke o
firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinje.
Sa stanovišta on-line perspektive – daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i
informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.
Generalno, elektronsko poslovanje je kupovina i prodaja informacija, proizvoda i
usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem
digitalne infrastrukture.
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja je INTERNET. Elektronsko poslovanje
na Internetu kreće od W
eb sajta
– prezentacionog karaktera. U sledećoj fazi to je
E-business
,
kupovina i prodaja, pa se proširuje davanjem informacija i postaje u inteligentni e-business
end to end
poslovni processor.
2.2. MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Podela prema učesnicima:
1. B2B –
Business to Business
– elektronsko poslovanje koje se odvija između
preduzeća, kompanija.
2. B2C -
Business to Consumer –
poslovanje između preduzeća i potrošača.
Potrošači naručuju proizvode elektronskim putem od preduzeća.
3. B2G –
Business to Goverment –
poslovanje između preduzeća i vlade.
Poseban značaj imaju kod tenderan za porudžbine vlade ili vladinih
organizacija.
Ova tri modela elektronskog poslovanja se najviše koriste.
Ostali modeli e-poslovanja koji se manje koriste:
1. C2B –
Consumer to Business –
model u kome potrošači udruženo ili
pojedinačno nude proizvode i usluge kompanijama.
2. C2C –
Consumer to Consumer –
model razmene između kupaca.
3. C2G –
Consumer to Goverment –
model interakcije centralne i lokalne vlasti sa
građanjima.
4. G2B –
Government to Business
5. G2C –
Government to Consumer
6. G2G –
Government to Goverment
Podela prema delatnosti:
-
Elektronska prodaja (e-sales)
-
Elektronsko bankarstvo (e-banking)
-
Elektronsko izdavaštvo (e-publiching)
-
Elektronska trgovina (e-commerce)
-
Elektronska uprava (e-goverment)
-
Učenje na daljinu (e-learning)
2.3. POTREBA ZA ELEKTRONSKIM PRENOSOM SREDSTAVA
Platni promet predstavlja sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica.
Plaćanje se definiše kao prenos novčanih sredstava sa jednog fizičkog ili pravnog lica na
drugo da bi se izvršila konverzija dužničko poverilačkog odnosa.
Potreba za uvođenjem elektronskog prenosa sredstava u papirni platni promet javila
se kada je obim platnog prometa narastao do te mere da je postalo nemoguće da se obavlja na
postojeći način zbog fizičkih ili finansijskih ograničenja. Dosadašnji sistemi plaćanja
zasnivali su se na žiro i čekovnom platnom prometu. Papirni platni promet karakterisala je
ogromna količina papira usled porasta obima finansijskih transakcija što je dovodilo do većih
troškova banaka, a osim toga platni promet zahtevao je i dosta vremena za finalizaciju
plaćanja.
Dakle osnovni problemi u funkcionisanju papirnih sistema plaćanja su:
-
Nemogućnost praćenja porasta obima platnog prometa iznad određene granice
-
Troškovni pritisak usled porasta obima platnog prometa
Sve ovo uticalo ja na potiskivanje papirnog načina plaćanja u korist elektronskog
sistema plaćanja.
Prve ideje za rešavanje problema porasta obima papirnih tokova platnog prometa kroz
proces kompijuterizacije i eliminisanja papira dala su dva američka profesora Jacobs Henry i
Robert Gregory.
Suština koncepta kompijuterizacije sistema plaćanja sastoji se u mogućnosti da se
tehničko-tehnološke i ekonomske karakteristike informacione tehnologije iskoriste za:
-
eliminisanje papira iz sistema plaćanja
-
povećanje brzine transakcionih i informacionih tokova
-
snižavanje transakcionih troškova.
