UNIVERZITET U TRAVNIKU
EDUKACIJSKI FAKULTET
MATEMATIKA I INFORMATIKA
PRIMJENA OPERATIVNIH SISTEMA U RAZLIČITIM
OBLASTIMA
SEMINARSKI RAD IZ OPERATIVNIH SISTEMA
Kandidat:
Mentor:
Sulejman Izetbegović
doc. dr. Adis Rahmanović
Travnik, januar, 2018.
SADRŽAJ:
UVOD................................................................................................................................. 3
1. OPERATIVNI SISTEMI DANAŠNJICE................................................................... 4
1.1. UNIX operativnih sistema....................................................................... 4
1.2. Istorijski razvoj UNIX – a....................................................................... 5
1.2.1. Razvoj UNIX – a u Belovim labaratorijama..........................
5
1.2.2. 1969 – 1971, PDP – 7
.............................................................. 6
1.2.3. 1972 – 1973, PDP 11/20
.......................................................... 6
1.2.4. Tokom 70 – ih, treća verzija
.................................................... 7
1.2.5. 1976, verzija 6
.......................................................................... 7
1.2.6. 1978, verzija 7
.......................................................................... 7
1.2.7. 1985, verzija 8
.......................................................................... 7
1.2.8. Razvoj UNIX –a od strane USG
..............................................7
1.2.9. UNIX na Berkeley univerzitetu
...............................................8
1.2.10. Linux
...................................................................................... 9
1.2.11. Danas
..................................................................................... 9
1.3. Microsoft Windows...................................................................................9
1.3.1. Windows 1.0.
............................................................................ 10
1.3.2. Windows 2.0.
............................................................................ 10
1.3.3. Windows 3.0.
............................................................................ 10
1.3.4. Windows NT; Windows 95
...................................................... 10
1.3.5. Windows 98
.............................................................................. 11
1.3.6. Windows 2000 pro
................................................................... 11
1.3.7. Windows XP
.............................................................................11
1.3.8. Vista
..........................................................................................11
1.3.9. Windows 7
................................................................................ 12
1.3.10. Windows 8
.............................................................................. 12
1.3.11. Windows 10
............................................................................ 12
1.4. Drugi operativni sistemi...........................................................................13
1.5. Primjena operativnih sistema..................................................................13
ZAKLJUČAK.................................................................................................................... 15
LITERATURA.................................................................................................................. 16
2
1.
OPERATIVNI SISTEMI DANAŠNJICE
Najrašireniji operativni sistemi današnjice koji se koriste na računarima opšte
namjene su grupisani u dvije porodice: porodica UNIX operativnih sistema i porodica
Microsoft Windows operativnih sistema. Veliki računari i računari posebne namjene
koriste izmjenjene ili posebno naručene operativne sisteme koji ne moraju biti ni u
kakvoj vezi sa Windows-om ili Unix-om ali su, po pravilu, bliži Unix-u nego
Windows-u.
1.1. UNIX operativnog sistema
Porodica Unix operativnih sistema je raznorodna grupa operativnih sistema
koja uključuje i System V, BSD i GNU/Linuks. Ime Juniks je zaštićeno od strane
Otvorene Grupe (The Open Group) koja daje licencno pravo korišćenja imena kada se
pokaže da predmetni operativni sistem zadovoljava sve potrebne zadane uslove. Sam
naziv se odnosi na veliki skup operativnih sistema koji podsjećaju na prvobitni Unix.
Unix sistemi pokreću računare raznolikih unutrašnjih arhitektura.
Najrasprostranjenija primjena je među radnim saradnicima u akademskom i
inžinjerskom okruženju. Slobodno dostupne varijante Unix-a, kao što su Linuks i BSD
su u usponu popularnosti. Napravljen je proboj i na tržištu stonih računara, posebno
„prijateljskim“ Linuks distribucijama, kao što je Ubuntu GNU/Linuks.
Neke vlasničke varijante Unix-a, kao što je HP-ov HP-UX i IBM-ov AIX su
napravljeni posebno da rade samo na računarima i sa opremom originalnog
proizvođača. Drugi, kao što Solaris, mogu raditi na originalnim računarima ali i na
drugim računarima koji odgovaraju proizvođačevim zahtjevima. Apple-ov Mac OS X
je BSD varijanta nastala iz NeXTSREP i FreeBSD je zamjena za raniji Mac OS u
uskom segmentu tržišta, ali postaje vremenom najpopularniji vlasnički Unix sistem.
Tokom prethodnih godina su slobodni Juniks sistemi potisnuli vlasničke iz
mnogih oblasti. Na primjer, naučno modelovanje i računarska animacija su nekad bili
teritorija Silikon Grafiksa i njegovog IRIKS operativnog sistema. Danas su oni pod
vlašću računarskih sistema GNU/Luniksom.
4
Unix je stabilan, moćan i fleksibilan operativni sistem visokih preformansi
pogodan za izvršavanje kritičnih aplikacija od visoke važnosti. . On, poput drugih
operativnih sistema, predstavlja spoj između hardvera i aplikacija koje se na računaru izvode.
Ima dvije vrste funkcija:
1. Za upravljanjem radom hardvera.
2. Za upravljanje izvođenjem aplikacija.
Unix uključuje komponente tradicionalnog operativnog sistema. Pored toga, ako govorimo od
standardnom Unix-u, onda on uključuje skup biblioteka i aplikacija. Na hardveru leže dve
komponente: fajl sistem i kontrola procesa. Iznad njih je skup biblioteka, a na vrhu se nalaze
aplikacije. Korisnicama je moguć pristup bibliotekama i aplikacijama. Mnogi od korisnika
pod “UNIX-om” podrazumevaju baš ove dve komponente, jer one zajedno obrazuju Unix
interfejs.
Dio Unix-a za upravljanje hardverom i procesima koji se izvode zove se kernel. Prilikom
upravljanja radom svih hardverskih uređaja, Unix sistem svaki od uređaja vidi kao fajl (device
file). Time se omogućava jednostavan način čitanja (read) i pisanja (write) u fajl koji se
koristi za pristup svakom hardverskom uređaju.
Značajna prednost, koja je posljedica postojanja Unix-ovog interfejsa jeste prenosivost
aplikacije. To je sposobnost da se aplikacija izvršava na različitim tipovima računarskog
hardvera, bez potrebe da se modifikuje. Ovo može da se postigne ako aplikacija koristi Unix-
ov interfejs za upravljanje svojim hardverskim potrebama. Unix slojeviti dizajn izoluje
aplikaciju od različitih tipova hardvera. Ovim se omogućava programeru koji razvija softver
da, uz minimalan napor, obezbjedi podršku aplikaciji na različitim tipovima hardvera. Na taj
način se pri pisanju aplikacija smanjuju troškovi za razvoj i povećava broj potencijalnih
korisnika. Korisnicima u tom slučaju ne stoji na raspolaganju samo više aplikacija, već oni
mogu da se oslone i na mogućnost da se iste aplikacije koriste na različitom hardveru.
1.2. Istorijski razvoj Unix-a
1.2.1.Razvoj Unix-a u Belovim laboratorijama
5
