Princin poreskog izvora i princip rezidentstva – Oporezivanje prema izvoru tj. rezidentstvu

1

UNIVERZITET U SARAJEVU

EKONOMSKI FAKULTET U SARAJEVU

Princin poreskof izvora i princip rezidentstva – 

Oporezivanje prema izvoru tj. rezidentstvu

Predmet: Poreska politika i sistemi

Mentor: Đonlagić dr. Dženan; doc. Lejla Lazović Pita

Studenti: Miftari Adija  3070

                 Dumanjić Bilal 3151-69963

                 Talić Maida 69480-2616

       Alić Alen 71208 - 3841

Sarajevo, april 2017.

2

SADRŽAJ

1

UVOD...................................................................................................................................... 3

1.1

Predmet istraživanja.......................................................................................................... 3

1.2

Cilj istraživanja.................................................................................................................3

1.3

Hipoteza rada....................................................................................................................3

1.4

Metodologija istraživačkog rada....................................................................................... 4

2

PORESKI PRINCIPI................................................................................................................5

2.1

Princip poreskog izvora.................................................................................................... 6

2.2

Princip rezidentstva...........................................................................................................8

3

DVOSTRUKO OPOREZIVANJE...........................................................................................9

4

ZAKONSKA OSNOVA........................................................................................................ 14

4.1

Dobit od poslovanja........................................................................................................17

4.2

Dividende........................................................................................................................ 18

4.3

Kamata............................................................................................................................ 19

4.4

Nesamostalni rad (plaće i penzije, članovi diplomatskih misija i konzulata).................21

5

ZAKLJUČAK........................................................................................................................ 22

6

LITERATURA.......................................................................................................................23

4

1.2 Cilj istraživanja

Cilj   našeg   iatraživanja   je   predstaviti   poreske   principe   tj.   princip   poreskog   izvora   i   princip 

rezidenstva nakon čega smo se osvrnuli na zakonsku regulativu BiH koja na praktičnom primjeru 

prikazuje ove principe. 

1.3 Hipoteza rada

Hipoteza našeg seminarskog rada glasi:

 „Da li oporezovati određeni dohodak i dobit prema izvoru ili rezidentstvu“

1.4 Metodologija istraživačkog rada 

Metode korištene u ovom seminarskom su kako slijedi:

Deskriptivna metoda,  

ovu metodu smo iskoristili kako bi teoretski obraditili pojam principa 

poreskog izvora i principa rezidentnstva 

Induktivna metoda,

 metoda koju smo primjenili nakon detaljno obrađenih podataka, gdje smo 

donijeli zaključak.

5

2 PORESKI PRINCIPI

1

Najveće   doprinose   definisanju   poreskih   principa   dali   su   Adam   Smith,   predstavnik   klasične 

engleske ekonomske škole i Alfred Wagner, njemački teoretičar. 

U  svom  djelu 

"Istraživanje  prirode  i  uzroci  bogatstva  naroda"

 (1776.g.)  Adam  Smith  je  iznio 

četiri poreska principa, tzv. kanona:

a. Svaki  građanin  je  dužan  da  državi  plaća  porez,  i  to  prema  svojoj  sposobnosti  i 

ekonomskim mogućnostima,

b. Obaveza plaćanja tereta treba da bude regulisana zakonom,

c. Porez treba da se naplaćuje onda kada je to za poreskog obveznika najpovoljnije,

d. Poreska administracija treba da ima što niže troškove.

S druge strane, Alfred Wagner je sistematizovao principe u 4 grupe:

1.

Finansijsko politički princip

: zahtjev da porezi budu

 izdašni

 i 

elasticni

.

-

Izdašnost  poreza predstavlja zahtjev  da  se  primjenom  poreza osigura 

dovoljna količina novčanih sredstava radi pokrića rashoda države.

-

Elastičnost poreza znači da poreski sistem treba da bude tako izgrađen 

da   omogućava   i   povećano   i   smanjeno   ubiranje   poreza.   Ukoliko   se 

elastičnost   postiže   promjenama   poreskih   stopa   imamo   tzv.   legalnu 

elastičnost. 

2.

Ekonomsko politički principi:

-

Izbor   poreskog   vrela   -   vođenje   računa   da   porezi   ne   smiju   da   krnje 

postojeću   imovinu,   i   u   normalnim   okolnostima   treba   da   se   isplaćuju 

isključivo iz dohotka.

-

Princip efikasnosti (vođenja računa o efektima poreza)

-

Umjerenost poreskog opterećenja;

-

Princip fleksibilnosti poreza;

-

Princip stabilnosti poreskog sistema;

-

Princip identiteta poreskog destinatara i nosioca poreskog tereta.

1

http://ww w.pravopedia.rs/index.php?title=Osnovna_poreska_na%C4%8Dela

 ( pristupljeno 19.04.2016.)

7

predstavlja   akumulirani   dohodak   iz   ranijeg   perioda.   Treba   imati   i   u   vidu   visinu   poreskog 

opterećenja kako bi obveznik mogao izmiriti svoju obavezu iz tekućih prihoda. U suprotnom 

dovodi se u pitanje princip umjerenosti poreskog opterećenja. 

Kada bi obveznik plaćao porez iz imovine, to bi dovelo do njenog umanjenja, što bi uticalo na 

smanjenu motivaciju za rad, dovelo do ugrožavanja obveznikove egzistencije, a na makroplanu, 

takvo   oporezivanje   ugrozilo   bi   ekonomsku   egzistenciju   same   države.   Nasuprot   tome 

oporezivanje dohotka, kao izvora koji se stalno obnavlja, ne sadrži potencijalne opasnosti koje sa 

sobom nosi plaćanje poreza iz imovine. 

U nekim vanrednim slučajevima država može uvesti poreze kojima će izvor biti imovina. To su 

realni porezi na imovinu, koji se obično uvode u ratnim uslovima (da bi se obezbjedila sredstva 

za pripremu za rat, za plaćanje ratne odštete, za saniranje posljedica rata, za oporezivanje ratnih 

profitera i dr.), za otklanjanje šteta od prirodnih katastrofa, radi obuzdavanja hiperinflacije i sl. 

Realni porezi se mogu uvesti i u pored vanrednih slučajeva kao što su porezi na naslijeđe i 

poklon te porez na prihod od igara na sreću. Bitno za ove poreze jeste da se kod njih ne javljaju 

nepovoljni učinci, pošto je povod za oporezivanje priraštaj imovine koji je ostvario obveznik, te 

se   ovim   porezima,   iako   se   plaćaju   iz   imovine,   neće   smanjiti   dotle   postojeća   obveznikova 

imovina.

4

Dakle, u sistemima koji su zasnovani na principu izvora, država će u svoju poresku osnovicu 

uključiti   prihod   koji   je   ostvaren   na   njenoj   teritoriji   bez   obzira   na   rezidentstvo   poreskog 

obveznika.

5

 Primjena ovog principa dovodi do uspostavljanja tzv. ograničene poreske obaveze, 

odnosno država vrši oporezivanje samo dohotka koji je nastao u granicama njene teritorije bez 

obzira na to kakav odnos poreski obveznici imaju sa državom. Argumenti koji se koriste za 

opravdanost   primjene   ovog   kriterija   odnose   se   na   činjenicu   da   zemlja   izvora   obezbjeđuje 

4

 Mirko Kulić, 

FINANSIJSKA I EKONOMSKA NAČELA OPOREZIVANJA, 

ŠKOLA BIZNISA Naučnostručni 

časopis, 

http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2009/2.6.pdf

  pristupljeno 18.04.2016.

5

Smernice OECD za primenu pravila o transfernim cenama za multinacionalna preduzeća i poreske uprave

, 

https://books.google.ba/books?id=5i9vVpZFqLwC&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage&q&f=false

    pristupljeno 

18.04.2016.