1
Садржај:
Увод....................................................................................................................3
1.0 Развој банкарских послова и банке………..…………………………....4
2.0 Појам, врсте и функције банака........... …………………………………5
3.0 Принципи банкарског пословања...............................…………………..6
3.1
Принцип банкарског пословања - ликвидности……………....……….7
3.1.1 Примарне резерве ликвидности .............................................................7
3.1.2. Секундарне резерве ликвидности .........................................................8
3.1.3 Кредити за ликвидност............................................................................8
3.2 Принцип солвентности...............................................................................8
3.3 Принцип банкарског пословања - сигурности …...…………………...9
3.4 Принцип банкарског пословања – профитабилност…....................…..9
3.4.1 Токови формирања профита банке…………………………………..10
3.5 Принцип ефикасности улагања……...………………………………....11
3.6 Принцип пословности и уредног пословања банке................................11
Закључак……………………………………………………………………..12
Литература…………………………………………………………………...13
2
Увод
Данас је готово немогуће замислити живети без банке. Оне су свуда око нас,
одређују наш живот, и донекле, своју активношћу, чине живот многих од нас
лакшим. Банка је, битна финансијска институција, која се налази у сложеним
процесима производње и промета и то у његовом најзначајнијем делу: процесу
формирања капитала и његове употребе. У репродукцији превреде једне државе
постојање новца и могућности кредитирања представљају битне чиниоце. У
контексту овог круга, банке имају посебно место и улогу јер су специјализоване
институције, чија је основна функција да привреду и њену репродукцију
снадбевају потребном количином и новца и кредита. Стога је банкарство у
целини као специфична привредна делатност одређена врстом и садржином
банкариских послова. Први банкарски послови, како се они са данашњег
становишта схватају, настали су већ у раним преиодима развоја људског
друштва.
Због специфичности, улоге и значаја банкарског пословања (у обезбеђењу
ликвидности текуће репродукције, одлука о усмјеравању тј. алокацији
капитала.) у пракси свих банака изграђени су опште прихваћени традициони
принципи банкарског пословања, као што су:
1) Принцип ликвидности;
2) Принцип сигурности;
3) Приницип профитабилности (рентабилности);
Допунски принципи су:
4) Принцип ефикасности улагања;
5) Принцип послованости и уредног пословања
Ови принципи су познати и под називом златна правила банкарског пословања,
пре свега се то односи на прва три принципа. Златно правило финансирања
утемељено је још 1854. године од стране немачког аутора Хубнер-а с циљем да
се одржи ликвидност банке и он гласи: Кредит који нека будала меже дати, а да
при томе не дође у опасност у погледу испуњавања својих обавеза, мора
одговарати кредиту који банка ужива и то не само по износу и по квалитету.
Непридржавање наведених приципа банкарског пословања од стране банака,
довело би до поремећаја и блокаде новчаних токова, економске нестабилности,
застоја у процесу репродукције, неефикасности инвестицијских улагања,
губљење угледа банке, нарушавање њених перфоманси.
4
2.0 Појам, врсте и функције банака
Појам банке у дефиницијама економско-правног карактера банке се одређују као
предузеће које професионално, у виду занимања, узима и даје кредите ради
остваривања добити која се састоји из каматних разлика при чему, посредују у
платном промету и пржају услуге у пословима са хартијама од вредности. Банка
у различитим облицима преузима туђи новац који даље позајмљује трећем лицу
ради остваривања добити која се састоји у разлици између активних и пасивних
камата при чему ни круг давалаца ни круг прималаца кредита није ограничен. У
дефиницијама формално правног карактера банка се одређује као финансијска
организација која за предмет пословања има закључивање и извршавање
банкарског послова. За оснивање банке потребна је сагласност централне банке
или државног органа. Сам назив банка потиче од италијанске речи ,,Banco'' што
знали клупа на коме су средњовековни италијански мењачи обављали мењачке
и друге послове. Назив банка је заштићен назив који у свом имену користи само
оне финансијске организације којима је то законом допуштено. У нашем праву
то могу користити финансијске организације које су о закону организоване као
банке.
Врсте банака Централне(емисионе) су посебне финансијске установе у
монетарном систему једне земље. Основна функција централне банке је
емисиона функција. Централна банка емитује новчанице и готов новац и
регулише се о одржавању ликвидности комерцијалних банака, ликвидност
плаћања према иностранству и врши и друге послове које су јој законом
поверене. Комерцијалне банке за предмет свог пословања имају закљуцивање и
извршавање банкарских уговора и других банкарских послова.
Деле се на следеће врсте:
1) Опште(универзалне);
2) Хипотекарн;
3 )Заложне;
4 )Депозитне;
5) За кредитирање извоза;
6) Осигурање извозних послова
Универзалне банке се баве свим банкарским пословима(карактеристично је за
швајцарско банкарство). Специјализоване банке се баве само одређеним врстама
банкарских послова уважаваљући предност поделе рада и специјализације у
банкарском пословању (јављају се у англосаксонским земљама).
Функције кредитног посредовања је најважнија функција банака. На јеној
страни банка узима кредите а на другој страни прикупљени новац даје у облику
кредита клијентима. Ова функција је корисна и за даваоце наовца и за примаоце.
