Kreditno finansiranje
●Finansiranje putem kredita predstavlja značajan
oblik spoljnog , eksternog finansiranja iz tuđih
izvora. Ovaj oblik finansiranja zasniva se na
poverenju izmedju kreditora i korisnika kredita.
●Kreditiranje je klasičan oblik eksternog
finansiranja, koji je i dalje veoma zastupljen u
savremenim tržišnim privredama.
●Kredit je najznačajniji oblik finansijskih
transakcija i u međunarodnim odnosima. U nasoj
privredi je finansiranje putem kredita veoma
izraženo , čak i prekomerno, sa svim posledicama
koje ono donosi.
−
Lombardni kredit je vrsta kratkoročnog kredita koji
se odobrava na bazi zaloga korisnika kredita. Pored
dragocenosti u zalog se može davati roba u javnim
skladištima i hartije od vrednosti. Visina odobenog
kredita je ispod tržišne cene založene vrednosti,
odnosno HOV ili robe.
−Hipotekarni kredit je vrsta dugoročnog kredita koji
se odobrava na osnovu odeđene hipoteke u vidu
nepokretne imovine (stan, zemljište, kuća, poslovni
prostor i sl.). Iznos hipotekarnog kredita
je kvantitativno manji od tržišne
vrednosti imovine na koju se
stavlja hipoteka.
Hipoteka se skida tek kada
banka naplati kredit
u celosti od dužnika.
−Kontokorentni kredit jeste tipični kratkoročni kredit po tekućem
računu, preko koga komitent banke obavlja celokupno
poslovanje. Ugovorom sa bankom praktično se unapred uređuje
protok isplata obaveza i naplata potraživanja komitenata, zatim
visina dugovnog salda tekućeg računa, rok kontokorentnog
kredita, stopa aktivne i pasivne kamate (koje se obračunavaju na
dugovni,odnosno potražni saldo tekućeg računa) i dr.
Ovaj oblik kredita je vrlo koristan za poslovanje preduzeća jer nije
potrebna velika rezerva likvidnih sredstava, a takođe je svaki
dinar na tekućem računu automatski ukamaćen.
−Akceptni kredit je vrsta kratkoročnog kredita kod koga komitent banke
izdaje menicu (trasant) podnosi menicu na akcept banci (trasatu) koja tada
preuzima obavezu da iskupi menicu ako to ranije ne učini trasant, odnosno,
postaje glavni menini dužnik. Doduše, sam trasant može obaviti
eskontovanje akceptirane menice ili tom istom menicom može platiti svoju
obavezu putem indosiranja. Akceptom banka daje menici veću sigurnost, pa
se ona radije prima u robnom prometu. Praktično, banka ne daje kredit, već
ga izdavalac menice dobija od svog poverioca (na primer prodavca) ili kredit
daje druga banka, koja vrši eskont menice. Kreditni odnos između
izdavaoca menice i akceptne banke nastaje tek ako izdavalac ne iskupi
menicu u predviđenom roku.
−Investicioni kredit jeste dugoročni kredit za dugoročna ulaganja u
osnovna sredstva, trajna obrtna sredstva i dugoročne plasmane. Ova
vrsta kredita se odobrava na osnovu investicionog projekta kojim se
dokazuje tržišna valjanost, rentabilnost i likvidnost pojekta, uz
iskazivanje ukupnog obima ulaganja i strukture izvora finansiranja
(sopstveni izvori, dugoročni krediti i eventualno drugi izvori).
Banka ispituje valjanost investicionog projekta sama ili to proverava
specijalizovanim institucijama. Ako je investicioni projekat
prihvatljiv, ispituje se kreditni bonitet investitora i ako je prihvatljiv
i kreditni bonitet investitora, banka odobrava dugoročni
investicioni kredit. Tokom izvođenja investicionih radova po
investicionom pojektu kamata se ne plaća iako je banka obračunava.
To je tzv. interkalarna kamata, koja povećava glavnicu odobenog
kredita i nematerijalna (osnivačka) ulaganja. Otplata dugoročnog
investicionog kredita se vrši putem anuiteta, obično polugodišnjih.
Obezbeđenje investicionog lredita se može dati u vidu zalaganja
objekta koji se gradi (hipoteka), zatim putem garancije druge banke
ili države, kada su u pitanju inostrani dugoročni krediti.
