VISOKO POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE
SEMINARSKI RAD IZ MENADŽMENTA
TEMA:
PRINCIPI MENADŽMENTA
PROFESOR: STUDENT:
DR.DRAGAN TURANJANIN KOMAZEC GORAN
BROJ INDEKSA:138/13M
STARA PAZOVA
SADRŽAJ:
UVOD..........................................................................................2
POJAM I RAZVOJ MENADŽMENTA..................................3
Menadžedi definicija..................................................................6
PRINCIPI MENADŽMENTA..................................................7
Fujolovi principi menadžmenta................................................7
Veberovi principi menadžmenta.............................................13
Zaključak..................................................................................14
Literatura.................................................................................16
POJAM I RAZVOJ MENADŽMENTA
Već duže vremena u industrijskim razvijenim zemljama, pre svega u SAD i
zemljama Zapadne Evrope, postoji dobro obrađena teorija, poznata pod nazivom
naučno menadžerstvo, kojoj je tejlorizam, posluzio kao baza. Na svim
univerzitetima Zapada, nauka o menadžerstvu zauzima vidno mesto, jer priprema
kadrove za menadžerske funkcije. Osnovne postavke ove teorije se zasnivaju na
sticanju vlasti, bez svojine. To je za njih rađanje nove klase upravljača ne samo u
preduzećima, već i u državnim službama, i za vladanje zemljom. Menadžment je
disciplina koja se može primeniti na različite organizacije. Menadžment primenjen
na preduzeće predstavlja menadžment preduzeća ili poslovni menadžment.
Menadžment preduzeća treba da omogući preživljavanje i prosperitet preduzeća
kao organizacije sa specifičnim ciljevima.
Transformacioni procesi u industrijskom preduzeću od ulaznih
resursa (ljudi, energije, materijala, mašina, i dr.) omogućava dobijanje proizvoda
kojima se zadovoljavaju potrebe korisnika. Upravo je zasićenost tražnje glavni
razlog za pojavu planiranja još pedesetih godina u razvijenim industrijskim
zemljama, prvenstveno u SAD. U tom smislu, mogu se razlikovati:
1) Doba masovne industrijske proizvodnje
2) Doba masovnog marketinaga
3) Postindustrijsko doba
Svako od navedenih doba stavlja preduzeće u posebne uslove kojima preduzeća
mora da odgovori adekvatnim ponašanjem i mendžment sistemom. Tako se doba
masovne industrijske proizvodnje (1900. – 1930.), karakteriše sa orijentacijom
menadžera na efikasnost proizvodnog mehanizma i operativnim načinom
ponašanja koji postaje dominantan, uz izbegavanje rizika ulaženja u nove
poduhvate, a pospešivno je što uspešnija realizacija postojećih
. 3
U tom periodu preduzaće koje je nudilo standardan proizvod po najnižoj ceni bilo
je predodređeno za pobedu. Doba masovnog marketinga nastupa početkom
tridesetih godina XX veka kada potrošači počinju da traže mnogo više od
zadovoljenja osnovnih potreba. To je period kada kompanije iniciraju prebacivanje
sa proizvodne na tržišnu orijentaciju, a to znači da su promocija,reklama, prodaja i
ostali oblici uticaja na potrošače postali od najveće važnosti za menadžment.
Pomeranje ka "marketing orijentaciji“ karakteriše razvoj novih proizvoda više nego
procesa proizvodnje. Postindustrijsko doba je period od sredine pedesetih godina
XX. veka u kojem se preduzeća suočavaju sa novim i neočekivanim izazovima ,
koji nemaju ničeg zajedničkog sa prošlošću.
Organizacije su primorane da se okreću svom okruženju i prihvatanju promene iz
poznatog sveta marketinga i proizvodnje ka nepoznatom svetu novih tehnologija ,
novih konkurenata, novih stavova potrošača, novih dimenzija konreola, i
preispitivanju svoje uloge u društvu. Taj period karakterišu četiri specifična
područja brige organizacije za društvenu odgovornost:
1) Briga za potrošače
2) Briga za zaposlene
3) Briga za životnu sredinu
4) Briga za društvo u najširem značenju
Veoma brz razvoj infrastruktura, a pre svega komunikacija i transporta,
omogućavaju širi pristup zainteresovanim proizvodima, stvorilo se tržišno
okruženje.
Poslovna sredina organizacije postaje dinamičnija, različita u odnosu na prošlost, a
to doprinosi da izgradnja efektivnog i efikasnog planskog menadžment sistema
predstavlja mnogo teži zadatak u odnosu na ranije situacije.
4
