Prinudna naplata i obezbeđenje poreskog potraživanja

AKADEMIJA POSLOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

ODSEK BLACE

Pristupni rad

iz

predmeta

PORESKI POSTUPAK

Tema: Prinudna naplata i obezbeđenje poreskog potraživanja

Mentor: dr Olivera Đurić                                                      Student: Katarina Jovanović 44/19 S-J

Jagodina, decembar 2019. godine 

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................1
1.PORESKI SISTEM...................................................................................................................... 2
2.ELEMENTI OPOREZIVANJA I PORESKI POSTUPAK..........................................................3

2.1.Poreski postupak....................................................................................................................5

3.NAPLATA POREZA – PRINUDNA NAPLATA.......................................................................5

3.1.Prinudna naplata poreza.........................................................................................................6
3.2.Zaloga i unovčavanje kod prinudne naplate poreza..............................................................8
3.3.Pravne posledice početka postupka prinudne naplate poreza..............................................10
3.4.Prekid postupka prinudne naplate poreza............................................................................14
3.5.Obustava postupka prinudne naplate...................................................................................18
3.6.Načela postupka prinudne naplate poreza...........................................................................19
3.7.Izuzimanje od prinudne naplate poreza...............................................................................20
3.8.Troškovi postupka prinudne naplate poreza i predmeti prinudne naplate...........................22

3.8.1.Predmeti prinudne naplate............................................................................................25

3.9.Treća lica i njihova prava.................................................................................................... 28

4.OBEZBEĐENJE PORESKOG POTRAŽIVANJA...................................................................30
ZAKLJUČAK................................................................................................................................34
LITERATURA.............................................................................................................................. 36

4

1.PORESKI SISTEM

Iako postoji veliki broj faktora koji utiču na to da se poreski sistemi razlikuju od jedne do druge 

zemlje, ipak se mora reći da postoji niz konstantnih poreskih oblika koji se javljaju u većini 

država. To znači da poreski sistemi počivaju na konceptu poreskog pluralizma, a ne monizma.

Pored standardnih poreskih oblika (kao što su porez na dohodak fizičkih i pravnih lica, porez na 

promet, akciza, porez na imovinu i dr.), koji čine poreski sistem većine zemalja, postoji veliki 

broj spečifičnih fiskalnih oblika koji nisu u velikoj meri izdašni, ali odražavaju trenutnu poresku 

politiku   neke   zemlje,   odnosno   uvedeni   su   sa   nekim   posebnim   razlogom.   Osnovni   zadatak 

poreskog   sistema   i   poreske   politike   je   prilagođavanje   okolnostima   i   činjenicama   koje   su 

odlučujuce za proces oporezivanja. 

Naime,   stalne   promene   uslova   privređivanja   direktno   utiču   na   promene   poreskih   propisa   i 

ukidanje pojedinih poreskih oblika, odnosno uvođenje novih, promene poreske stope i osnovice. 

Poreski   sistemi   savremenih   država   međusobno   se   razlikuju   ne   samo   u   odnosu   na   sastavne 

elemente, nego i u pogledu učešća pojedinih poreskih oblika u strukturi javnih prihoda fiskalnog 

karaktera. 

Navedene razlike nastaju zbog različitih faktora, od kojih su najvažniji sledeći:

a)

Razvijenost privrede

  –  

U razvijenim zemljama veće učešće u strukturi javnih prihoda 

imaju   porez   na   dohodak   i   porez   na   imovinu,   s   obzirom   na   visok   dohodak   po   glavi 

stanovnika. Učešće ovih poreskih oblika u manje razvijenim zemljama je znatno niže. U 

ovim zemljama veće učešće imaju porezi koji pogađaju potrošnju, odnosno porez na 

promet i akcize.

b)

Društveno - ekonomsko uređenje (sa aspekta razvijenosti tržišne privrede)

 – 

U zemljama 

sa   razvijenim   tršišnim   privredama   poreska   politika   se   vodi   na   način   da   se   obezbedi 

optimalnost u ostvarivanju alokativnih i redistributivnih ciljeva. Poreski podsticaji su 

relativno rasprostranjeni i osnov za njihovo propisivanje su čvrsto postavljeni kriterijumi 

koji su uglavnom ekonomske, ekološke ili socijalno-političke prirode. U nerazvijenim 

5

tržišnim   privredama   porezi   i   drugi   javni   prihodi   koriste   se   kao   transfer   sredstava   iz 

državnih preduzeća u budžet. Kod oporezivanja prometa propisan je veliki broj različitih 

poreskih   stopa,   kao   i   brojna   poreska   oslobodenja.   Udeo   poreza   koji   se   prikupi   od 

stanovništva uglavnom je beznačajan.

c)

Fleksibilnost pojedinih poreza

 – 

Uz pretpostavku da se poreske stope i poreske olakšice 

ne   menjaju,   na   promene   u   strukturi   poreskog   sistema   utiču   promene   u   privrednim 

kretanjama, na primer, u uslovima inflacije koja se u većoj ili manjoj meri javlja u većini 

zemalja.

d)

Struktura radne snage 

– 

Najefikasniji mehanizam za naplatu poreza na dohodak fizičkih 

lica je naplata ovog poreza u momentu isplate, odnosno po odbitku. Međutim, to nije 

moguće kada veliki broj lica obavlja samostalno svoju delatnost, i u tom slučaju porez 

plaća na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa. U zemljama gde je veći udeo lica 

koja samostalno obavljaju delatnost, udeo poreza na dohodak fizičkih lica je relativno 

manji. 

e)

Stepen otvorenosti ekonomije

  –  

U zemljama koje nastoje da ostvare što veće učešće 

spoljnotrgovinskog sektora u društvenom proizvodu vodi se računa o poreskom sistemu 

( naročito kada su u pitanju posredni porezi), i to u smislu uvođenja poreskih oblika koji 

će pospešivati izvoz. Reprezentativni poreski oblik je porez na dodatu vrednost.

2.ELEMENTI OPOREZIVANJA I PORESKI POSTUPAK

Osnovni elementi oporezivanja

2

  su:

a) poreski obveznik, 

b) predmet oporezivanja, 

c) poreska osnovica, 

d) poreska stopa, i 

e) poreske olakšice

Poreski obveznik

  je ono fizičko ili pravno lice koje je zakonom obavezno da plati porez. To 

znači da ne mora svako lice biti poreski obveznik, već samo ono za koje zakon utvrdi. Poreski 

2

 Kulić M,, (2003) 

Finansijski menadžment

, Beograd: Megatrend Univerzitet primenjenih nauka, str.62

7

treba zaboraviti činjenicu da se u krajnjoj liniji oporezuje deo dohotka akcionara koji potiče od 

dividendi

3

. Ako su akcionari fizička lica, dohodak koji je pripisan njima oporezuje se porezom na 

dohodak, dok se dobit akcionara - pravnih lica oporezuje porezom na dobit.

2.1.Poreski postupak

Poreski   postupak   pokreće   Poreska   uprava   po   službenoj   dužnosti,   a   izuzetno   po   zahtevu 

stranke.Poreski postupak se pokreće kad Poreska uprava izvrši ma koju radnju u cilju vođenja 

postupka. Ako Poreska uprava po zahtevu stranke utvrdi da nema uslova za pokretanje poreskog 

postupka,  u  skladu  sa  zakonom,  doneće  o  tome  zaključak,  protiv  kojeg  je  žalba dopuštena. 

Poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli 

i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku.

4

3.NAPLATA POREZA – PRINUDNA NAPLATA

Naplata poreza je čin plaćanja, koji u osnovi predstavlja gašenje poreskog duga. Plaćanjem 

poreza, poreski dužnik izmiruje poresko potraživanje. Naplata poreza može biti na dva osnovna 

načina,   odnosno   postoji   redovna   i   prinudna   naplata   poreza.   Redovna   naplata   podrazumeva 

izmirivanje poreske obaveze u vreme njene dospelosti. Ako poreska obaveza nije plaćena u 

propisanom roku, porez se prinudno naplaćuje.

U poreskom postupku, a u postupku po pravnom leku, dopuštena je žalba. Žalba se podnosi 

protiv   poreskog   upravnog   akta   kojim   je   odlučeno   o   pojedinačnim   pravima   i   obavezama   iz 

poresko-pravnog odnosa. Ako rešenje poreskog organa nije doneto u propisanom roku, može se 

podneti žalba. Može se pokrenuti i upravni sport protiv konačnog poreskog upravnog akta. Žalba 

3

 Dividenda je deo profita koji akcionar naplaćuje na osnovu svoje akcije a čiju visinu određuje skupština akcionara 

ili bord kompanije u zavisnosti od rezultata preduzeća i u skladu sa pravilima akcionarskog društva. Obično se 
utvrđuje u procentu od vrednosti akcije, a taj procenat se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata.

4

 Član 33. Zakona o poreskom postupku Republike Srbije  

Dostupno na:  

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_poreskom_postupku_i_poreskoj_administraciji.html

  (datum 

pristupa 28.11.2019)