„О свим значајним уметницима, поготову о књижевницима,
говори се да носе две личности – једну коју видимо у њиховом
делу, другу коју испољавају у свакодневном животу.“
Синиша Пауновић
Увод
Борисав Станковић је први почео озбиљније да се бави
питањима унутрашњег живота јунака и односима појединца и
друштва. Писац новог таласа је право умеће исказао у стварању
„живота душе“. Померен из удобног лежишта у коме је до тада
мирно почивао, открио је узбудљиву светлост космоса, сјај
непознатих звезда међу које је пожелео да се вине.
Микро свет узнемирене индивидуе лутао је у потрази за
вечним вредностима макро космоса. Напустивши конвенционална
земаљска питања и проблеме свакодневног живота, занемарио је
питање социјалних и моралних принципа и у потпуности се
посветио „уметности стварања живота душе“, која је заиста
апсолут његових дела. Животом душе најлакше је било утопити се
у велики космос и кроз њега упознати себе самог. Издвајањем у
космос, заправо скривањем у непознатом, постигао је крајњу
изолацију својих јунака и омогућио им да до крајњих граница
иживе своју индивидуалност. Душа је такође помогла и да се
премости разлика између реалног и иреалног, јер души је било
могуће и доступно сазнање о другим световима, па и о
будућности.
„Душа види и оно што ми нисмо у стању да видимо. Ми
знамо прошлост, али наша душа види и будућност.“
1
Станковић је поред физичког издвајања јунака од осталог
света извршио и духовно издвајање. Већина јунака о којима пише
били су чудаци. То су умно поремећени, сакати, изопштеници из
1
Лазар Комарчић,
Два аманета
, Прибој, 1970., стр.73.
2
Натуралиста је по ономе што види око себе, а идеалиста по
ономе што осећа у себи. Цела његова уметност је носталгична,
лична, сензуална и социјална.
4
Био – библиографија Боре Станковића
Родна кућа Борисава Станковића
у Врању, која је касније прерасла у
музеј.
Рођен је 1876.године у Врању.
Пореклом је из материјално посрнуле породице, изгубио је
родитеље када му је било пет година. О њему је водила бригу
старамајка, баба Злата, која је вероватно много допринела да он
понесе слику старог Врања као чаробну поезију детињства.
1881. умире му отац Стојан (син Злате и Илије)
1883. умире му мајка Васка. Бригу о њему преузима баба Злата.
Исте године полази у основну школу у Врању.
Као дечака звали су га Биза и Коздер.
1888. уписује се у
Нижу гимназију
у Врању.
1891-1892. завршава Нижу гимназију у Врању.
1894. У дечјем листу
Голуб
објављављује свој први рад – песму
Мајка на гробу свога јединца
.
1895-1896. Матурира у Нишу где је похађао осми разред
гимназије.
1896. умире му баба Злата, очева мајка, помајка.
5
1918. након ослобођења, постављен за референта у
Министарству вера.
1920. прелази на рад у Уметничко одељење Министарства
просвете.
1921. произведен у административног инспектора Министарства
просвете.
1922. постаје шеф статистичког одсека. Наредних неколико
година мења послове и звања у Министарству просвете.
1927. пензионисан “по потреби службе.“
21.10.1927. умире у Београду, где је и сахрањен.
7
