УВОД
У животу детета полазак у школу је догађај од неизмерне важности и за родитеља и
за дете. То је прекретница у животу сваког човека, тренутак када оно постаје биће са
обавезама и надама да ће му школовање учинити живот лепшим и угоднијим у
будућности.
Нормално је очекивати да тако дуго ишчекивани тренутак уз све узбуђење понекад
може бити и трауматичан, нарочито ако се не изврше припреме како деце тако и
родитеља.„Под припремањем детета за школу многи родитељи сматрају период пред
непосредни полазак у школу. Дакле, оне дане пред сам почетак школске године. Истина, и
то је припрема за школу и то непосредно, али се под припремањем детета за школу
подразумева и много дужи период. У најширем смислу припремање детета за школу тече
од рођења до поласка у школу. То је време у коме дете расте, стасава, сазрева да би било
способно да прихвати обавезе које школа поставља. Интензивна припрема за школу траје
од 5. до 7. године. То је доба предшколског детета у коме оно стиче доста знања и навика
потребних за живот у школи” (Чордашић,1992:9).
Уколико дете буде добро припремљено, његове шансе за успех у школовању и
животу далеко су веће него ако укључивање у школски живот и рад буде од почетка
наишао на одређене тешкоће .Ова припремљеност, свакако, зависи са једне стране од
његовог раста и развоја, зрелости и готовости функционалних система одређених
календарским узрастом, а са друге стране зависи од услова у којима је дете одрасло,
посебно од породичних услова и могућности да похађа предшколску установу. Ова
припремљеност се још назива готовост за систематску, школску наставу и подразумева
мотивисаност детета да учи, његову способност да регулише своје понашање, развијеност
одређених радних способности и когнитивних процеса. Она је повезана са зрелошћу за
полазак у школу која подразумева физичко здравље, физичку зрелост, социјалну зрелост и
емоционалну стабилност, интелектуалну зрелост, и претходна искуства у учењу тзв.
„предзнања”,као и изграђене позитивне ставове према школи.
Као што се може запазити, постоји више врста зрелости односно готовости, које
могу бити међусобно повезане али и независне, јер дете не напредује равномерно у свим
аспектима развоја. Отуда постоји тежња да се разраде ваљани инструменти уз помоћ којих
5
1.
ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ У ПРИПРЕМНОМ
ПРЕДШКОЛСКОМ ПРОГРАМУ
Још је Јан Амос Коменски у свом делу
Материнска школа
истакао значај припреме
деце за полазак у школу, сматрајући неприхватљивом праксу почетка школовања детета
без извршене одговарајуће припреме. При том је истакао захтев да васпитање детета треба
да буде плански и целисходно. Он је говорио против (и тада) устаљене праксе да се деца
плаше школом. Уместо тога, предлаже да се она заинтересују и адекватно мотивишу за
школу, да би тамо пошла са позитивним емоцијама. Од родитеља се очекује да детету
укажу на значај школовања за његову будућност. Посебну пажњу посвећује личности
учитеља, односно потреби поштовања учитеља као особе од које ће деца много научити.
Да би припрема за школу била адекватна, предлаже да се развију графомоторичке
способности и оштрина чула вида. Тема припреме деце за полазак у школу која је и у
време Коменског била актуелна, у садашњости добија још више на значају, а у њену
реализацију треба подједнако да се укључе родитељи, предшколске установе и основне
школе. Полазак у школу је за свако дете велика прекретница у животу, стога она не сме да
се обави стихијски и непланирано без адекватно изведене припреме.
Претпоставке низа способности које су потребне за учење и даљи напредак у току
школовања јављају се управо у предшколском узрасту и баш зато вртићи имају значајну
улогу у припреми деце за полазак у школу. Рано укључивање у систематски организован
процес васпитања и образовања деце може утицати на формирање трајне потребе за
учењем и став према самом процесу учења. Један од задатака вртића је да својим радом
допринесе припреми деце за полазак у школу, јер:
,,
...јасно је речено да дечји вртићи целокупним својим радом придоносе
припремању детета за школу. То значи да у педагошки смишљеном и континуираном
процесу васпитно-образовног рада са децом који се у вртићу одвија путем игре и других
разноврсних деци доступних активности, на деци блиским садржајима и примењеним
средствима и поступцима, васпитач може и то му је задатак веома много постићи на
остваривању основних и веома значајних предуслова за бржи и успешнији напредак деце у
школи“
(Оштарчевић,Ј. и др.,2008:74).
7
