Писана припрема за реализацију часа Српског језика
Студент: Биљана Стојковић
Ментор: проф. Буба Стојановић
Наставна јединица
:
Скраћенице
Тип часа
: обрада
Наставне методе
: монолошка, дијалошка, метода писаних радова.
Облици рада
: фронтални, групни, индивидуални
Наставна средства
: наставни листићи
Циљ часа
: Утврђивање и проширивање знања о скраћеницама у
српском језику.
Задаци часа
:
Образовни
: Схватање језика као система. Разумевање појма скраћеница, када
и зашто се пишу. Утврђивање већ стечених знања о скраћеницама на новим
примерима.
Функционални
: Примена знања о скраћеницама у новим ситуацијама.
Развијање логичког мишљења. Богаћење речника.
Васпитни
: Развијање љубави према матерњем језику. Развијање
самосталности и истрајности у раду.
ТОК ЧАСА
Разговор о лингвометодичком тексту
У циљу мотивације ученика за рад и најаве наставне јединице, читам им
кратак текст, а затим га записујем на табли.
Саша Јовановић је ученик Основне школе „Вук Стефановић Караџић“. У
школу је пошао 1989. године. На часу одељенске заједнице разговара о успеху,
дисциплини, дружењу и слично. Често се шета поред Тимока, који је од
његове куће удаљен 300 метара. Често фотографише децу која возе
тротинете, ролере и тако даље.
Овај текст на табли записујем уз употребу скраћеница: уч., ОШ, год., и
сл., м, итд. Питам ученике шта примећују у тексту који сам им прочитала, а
онда и записала на табли. (Примећују да су поједине речи које сам у читању
изговорила, приликом писања скраћене. )
Најава наставне јединице
Истичем циљ часа, односно, говорим ученицима да ћемо на данашњем часу
утврдити оно што знамо и научити нешто ново о скраћеницама у нашем
језику. Наслов записујем на табли, а ученици у својим свескама.
Скраћенице
Уопштавање- постављање правила, закључака
Децо, видели смо да су у овом тексту неке речи скраћене. Обично су то оне
речи које често употребљавамо и зову се скраћенице. Да ли речи можемо да
скраћујемо проивољно, онако како ми желимо, или ипак постоје нека правила
која поштујемо при скраћивању речи? (Да, користимо одређена правила.)
Хајде да видимо која су то правила, односно како скраћујемо одређене речи.
Неке речи скраћујемо тако што пишемо само прво слово те речи, или
прво слово и неко друго слово те речи, и то без тачке. Такве су, на
пример, скраћенице за речи којима се означавају мере.
метар-
m
, центиметар-
cm
, килограм-
kg
, литар-
l
, час-
h
Постоје и скраћенице које се састоје од првог и последњих слова речи,
а пишу се без тачке. Такве су, на пример, следеће скраћенице:
доктор-
др
, магистар-
мр
, госпођа-
гђа
, госпођица-
гђица
