Универзитет у Источном Сарајеву
Педагошки факултет
Бијељина
Развијање појма мерења масе
- Семинарски рад -
Професор: Студент
:
др.Драгица Милинковић Данијела Крсмановић
Бијељина, 2019.
4
1. Развијање појма мерења
1.1.
Могућности развијања појма мерења код деце
предшколског узраста
У предшколском васпитању и образовању деце, међу циљевима и задацима
логичко математичких активности, има још и развијања способности за процењивање
„од ока“ појединачних димензија, коришћења релативних мерних јединица и основних
јединица, као и практично повезивање јединица новца и елементраних појмова из
економије што је размумљиво јер се деца врло рано срећу са таквим операцијама
мерења и мерним јединицама.
Мерење је веома сложен процес, па се поставља питање да ли деца у овом
узрасту, с обзиром да су у преоперационој фази, могу да схвате те садржаје.
Мишљења су различита, аи истина је негде између, деца од шест и седам година
тешко схватају улогу мерења, а прво размеју мерења у практичном животу.
Управо због тога деци треба омогућити стицање практичног искуства у мерењу.
Прво разумевање мерења дешава се између пете и десете године, када деца развијају
конверзацију масе и запремине, и мисаоне оепрације неопходне за развијање логичког
појма мерења и мерне величине. Експериментално је доказано да су деца од шест и
седам година са којима је организовано практично мерење дужи, масе и запремине
показала да су дошла до краја преоперационе фазе. Истовремено су се код деце
потпуно развили појмови „мање за“. „више за“, као и појмови јединице и упознавања
природних бројева од 1 до 10.
1.2.
Развијање појма масе
Маса је својство сваког материјалног објекта и она се не мења при промени
положаја и места тог објекта у простору. Маса неког тела је иста свуда, и на Земљи, и
на Месецу, само се мења његова тежина, сила којом планета (привлачи) делује на то
тело пропорционално његовој маси и маси тог небеског тела, тако да тело исте масе на
Земљи има већу тежину него на Месецу. Маса тела је константна, а тежина је сила која
се мења зависно од положаја и сразмерна је маси. Зато треба указати разлику ова два
појма, јер се најчешће људи уместо термина масе погрешно користе термин тежина.
Међутим, може се сматрати да је на Земљи тежина непроменљива, па кад се каже да је
5
неко тело теже од другог, онда оно има и већу масу (мада су то две различите
величине). Опажање својства тешко (лако), осећај за то својство није тако очигледно
као опажање просторних релација и димензија и не може се поуздано визуелно
проценити.
Деца врло лако схватају значење речи тешко или лако, али нису у стању да
упореде, процене тежину два или више предмета, јер код деце перцептивни механизам
је много јачи од свих осталих опажаја. У почетку појам тешко везују за величину,
односно просторне димензије предмета, тек смишљеном манипулацијом и стицањем
чулног искуства о тежини на конкретним предметима она схватају да оно што је веће
не мора бити теже. Осећај за тешко – лако, односно већу или мању масу, развија се у
више етапа:
Прва етапа: Упоређују се предмети од истог материјала који се разликују по
величини. Вагањем у рукама деца ће лако утврдити да су већи предмети и тежи. При
серијацији предмета по овом својству у средњој групи разлике у тежини знатне су, док
се у старијој прупи смањују.
Друга етапа: Упоређују се предмети приближне величине, од различитих
материјала, нпр. врећица песка и иста толика врећица сунђера. Вагањем ових врећица у
рукама деца ће закључити да материјали немају исту тежину и да је врећица песка тежа
од исте запремине сунђера.
Трећа етапа: Деци се презентују предмети различити и по величини и по
тежини, тако да се визуелно, без процене вагањем не може погодити шта је теже,
односно шта има већу масу. Кад на ваги меримо неки предмет треба знати да меримо
масу а не тежину.
Појам масе деца споро схватају, тек на операционом нивоу, када се развијају и
операције конзервације масе (потпуно тек око десете године). Тада им појам масе
постаје ближи и науче да га разликују од појма запремине и да га не везују за величину
предмета, када се поред опажања укључују и мисаоне операције и већ стечена искуства
о величинама и својствима разних материјала и предмета. Операције конзервације
масе, као и реверзибилне операције развијају се знатно брже ако се деци омогући
стицање физичког искуства манипулацијом предметима и материјалима у неким
животним ситуацијама или симулирајући их кроз игролике активности и игре улога и
маште. (Williams, 2001)
7
може искористити „клацкалица“ или вага са два таса, ако је вага у равнотежи (деци се
то практично покаже), тела имају једнаке масе, а ако није, онда онај тас са телом мање
масе иде нагоре и тек додајући неку масу може се спустити на ниво првог таса.
Упоређивање масе може бити и посредно. На пример, имамо две кесе са
шећером и обле каменчиће, па на један тас ваге ставимо кесу а на други онолико
каменчића док се тасови не уравнотеже, када закључујемо да је маса шећера једнака
маси нпр. десет каменчића. Тада стављамо другу кесу са шећером на место прве и
закључујемо да је њена маса једнака маси осам каменчића. Деца добијају задатака да
реше: шта треба урадити са другом кесом шећера да се добије једнака маса као у првој
кеси? Неко дете ће се сетити да треба додати још шећера у другу кесу, друго ће рећи да
треба са се додају каменчићи, треће да треба додати и шећер и каменчиће, и није
згодно наћи прави одговор на такав начин. Да би се избегли неспоразуми настали због
употребе разних „јединичних маса“, тј. предмета са којима се упоређују масе које
меримо, било је неопходно увести неку свима познату меру, а то је маса од једног
килограма, као основна јединица за мерење масе (која је одређена у SI систему).
Током усвајања мерења масе, битно је да се сваком детету омогући да
практично мери, јер ће на такав начин најбоље увидети разлику између масе предмета
који се мере. Деци треба напоменути да постоје мање и веће јединице од килограма,
али да ће то научити касније када крену у школу.
Већина деце је већ чула за термин килограм и сад их треба побудити да причају
где су то чули: у продавници, на пијаци, на систематском прегледу.
Потом се организују активности, мерење масе разних артикала, најпре оних од
тачно један килограм, а затим оних који су мање масе или веће масе од једног
килограма, где треба одузети, да би се маса изједначила са масом тега од једног
килограма. Битно је да се сваком детету омогући да практично мери, увиђа везу између
масе предмета или материјала и положаја тасова на ваги, и повезује мерење и бројање.
Усвајање појма мерења масе и мере масе тече кроз организоване и слободне
имитативне игре деце. Најпогодније су имитативне игре: игре продавнице, пијаце.
Кроз ове игре, деца не само да усвајају теримине не само за појмове мерења и мера, већ
упознају и науче да правилно употребе термине: купац, продавац, цена, роба, скупо,
јефтино, новац.
