Priroda finansijskih kriza

SEMINARSKI RAD

PRIRODA FINANSIJSKIH KRIZA

SEMINARSKI RAD

1. Uvod......................................... 2

2. Istraživanje o stresu na radim mestima i uticaju
svetske ekonomske krize ..................................................................................... 6

3. (Ne)snalaženje u krizi ................................................................................... 8

4. Strukturni poremećaji .................................................................................... 9

5. Dugoročni program ekonomske stabilizacije sveta i
kriza solventnosti u Srbiji .................................................................................. 10

6. Opasnost od ruskog kapitala ........................................................................ 11

7. Mere ekonomske politike ............................................................................. 11

8. Izlazak iz krize ............................................................................................. 12

9. Poruke i pouke za zemlje u tranziciji i Srbiju .............................................. 13

10. Zaključna razmatranja ................................................................................. 15

11. Literatura ..................................................................................................... 17

Lančano, kriza se kao virus širi po svim granama privrede. Vlada izdvaja iz budžeta ogromne
količine novaca za sponzorisanje mera za borbu protiv krize. Stručnjaci Vlade su izračunali da
bi   najbolje   bilo   da   pomognu   građanima   i   privredi   tako   što   će   subvencionisati   kredite.
Subvencionisani krediti za privredu, će omogućiti pravnim licima i preduzetnicima da jeftinije
pozajme novac, dok će Vladi obezbediti socijalni mir, jer pomenuta pravna lica ne smeju da
otpuštaju radnike u vremenu trajanja kredita. Vlada ovim potezom kupuje od tri do pet godina
vremena da reši i ublaži negativne efekte svetske ekonomske krize. Sa druge strane, Vlada je
odlučila   da   pomogne   i   subvencionisanje   kredita   za   potrošnju   stanovništva.   Građani   opet
zadovoljni jer dobijaju jeftinije novac nego ranije, a Vlada dobija potrošnju koja će usporiti
zapadanje celokupne domaće privrede u krizu. Vlada ima još jedan cilj, subvencionisanjem
potrošačkih   kredita   za   građane,   a   to   je   pokretanje   proizvodnje   italijanskog   Fiat   Punta   u
kragujevačkoj Zastavi. Građani imaju priliku da po nizim cenama, uz vrlo nisku cenu novca
pozajme novac za kupovinu domaćeg Punta, i tako pomognu i sebi i državi. Najnoviji efekat
ekonomske krize je nastojanje da se radna nedelja skrati, da ne bi dolazilo do otpuštanja. Sada
je veliko pitanje da li će država imati novca da finansira sve ove projekte, ili će se zaduživati
kako bi pokrpila budžet.

Postavlja se pitanje: šta preostaje stanovništvu da radi u celom ovom vrtlogu koji nas je
snašao? Šta da radi slabo plaćen radnik? U Velikoj Britaniji se, na primer, u nekim firmama
uvodi trodnevna radna nedelja i svakog dana je 1000 nezaposlenih više. Otpuštanje radnika je
dnevna pojava u celom svetu. Privatni poslodavci u SAD su u protekla tri meseca zaposlili
više radnika nego što se očekivalo, nadajući se bržem oporavku slabe američke ekonomije, ali
je stopa nezaposlenosti u avgustu porasla, po prvi put za četiri meseca, jer je povećan broj
ljudi koji traže posao.

Posledice ovoga su nesagledive ali i očekivane, zato što se trošilo ono

što se nije imalo. Srpski spoljni dug sad već iznosi 29.5 milijardi dolara sa 10 milijardi 2001.
430 hiljada radnika u Srbiji ima platu 13 000 dinara. Još 400 hiljada radnika ima platu do 20
000 dinara. Referentne kamatne stope su svuda u svetu radikalno smanjene, a u Japanu je ta
stopa 0%. Kod nas je referentna kamatna stopa podignuta na 17.5%.

Može se reći da je pravi posao uzeti veoma jeftin novac, pokrenuti proizvodnju i zaposliti
ljude.

U ovoj situaciji, sve ono što se smatra „kejnzijanskim idejama“ Kejnz verovatno ne bi
podržavao. Ekspanzivna monetarna politika koju danas sprovodi veliki broj razvijenih država
je daleko od Kejnzovih shvatanja. Kejnz predlaže da država neposredno troši i time podstiče
smanjenu tražnju. Kada se budžetska sredstva koriste za izgradnju puta ili pruge, tada novac
ulazi u kanale potrošnje–preko plata, preko kupovine materijala ili opreme a tražnja raste i
podstiče se rast zaposlenosti. Rast zaposlenosti je jedini dokaz da ekonomija izlazi iz krize.

Kada države daju bankama novac, one nemaju garanciju da će isti podstaći privrednu
aktivnost. Banke tim novcem mogu da kreditiraju privredu i podstiču tražnju, ali i ne moraju.
Takodje, mogu uzeti novac od centralne banke ili iz budžeta, kupovati zlato, obveznice,
akcije, drugim rečima špekulisati na svim robnim ili finansijskim tržištima bilo gde u svetu,
ali tada efekata na zaposlenost nema. Jedino se tako i može objasniti sve veća profitabilnost
banaka, dok ostatak privrede uglavnom stagnira.

Naziv sajta: www.emportal.co.rs, pruzeuzeto sa: http://www.emportal.co.rs/vesti/svet/131869.html

Naziv sajta: www.creemaginet.com, preuzeto sa: http://www.creemaginet.com/sajt/svetska-ekonomska-kriza-u-

srbiji

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja

Mlađan Dinkić, smatra da su povećanje plata i

penzija na teret budžeta kenzijanska politika. Medjutim, nikakve garancije nema da će
povećanje plata ili penzija dovesti do povećane tražnje, a samim tim i do povećanja
zaposlenosti. I uz veće plate ili penzije, tražnja može stagnirati, a zaposlenost opadati zato što
stanovništvo može da poveća štednju, kupi devize, ili da se razduži kod bankarskog sektora.
Sa druge strane, stanovništvo svoja uvećana primanja može i da troši, ali će to pre izazvati
rast cena nego što će podstaći porast zaposlenosti. Statistički podaci ovo mogu dokazati–
uprkos subvencijama, od septembra 2008. do juna 2010., broj zaposlenih u Srbiji neprestano
opada iz meseca u mesec. Kejnz ne bi podržao politiku u kojoj država duguje ogromna
sredstva privredi, dok istovremeno subvencioniše gotovinske kredite gradjana.

Posmatrajući uslove u kojim se danas nalazimo, možemo zaključiti da iz krize najlakše izlaze
društva koja su kreativna i koja umeju da vrednuju i primene inovacije. Izlazak iz finansijske
krize moguć je na dva načina: iznalaženjem novih tehnologija ili ratom. Mnogo manja kriza
krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina rešena je zahvaljujući novim IT
tehnologijama (na primer, ko je pre 20 godina imao mobilni telefon, računar itd.). Naučnicima
je danas potrebno vreme kako bi stvorili osnovu za nove tehnologije. Vreme je potrebno
inženjerskim istraživačima i industrijskim inženjerima da stvore proizvode za prodaju a taj
proces može da traje i 10 godina. U današnje vreme rat baš i ne predstavlja nadu za izlazak iz
krize. Ovde možemo postaviti pitanje: šta da se radi do pojave novih tehnologija? Možemo
popraviti svoje konkurentske sposobnosti ili svaliti krizu na druge. Pretpostavljamo da će obe
ove opcije razvijene zemlje primenjivati a prednost će imati ona zemlja koja sprovede velike
strukturne promene.

Profesor Stiglic, koji je gostovao u Beogradu je prognozirao da će izlazak iz krize biti moguć
tek 2011. godine dok ruski ekspertski tim prognozira da će se kriza okončati tek nakon 2020.

Oporavak svetske privrede bi mogao da bude sporiji nego što se očekivalo, ali je novi talas
recesije malo verovatan, posebno ako vlade ne preteraju sa smanjenjem potrošnje, smatra
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ta organizacija je apelovala na vlade
širom sveta da budu pažljivi kako ne bi ugušili ekonomski oporavak time što će previše i
prebrzo smanjiti potrošnju.

Ekonomski problemi EU predstavljaju manji problem za razliku od onih težih, političkih, gde
će sam opstanak EU biti doveden u pitanje. Investitori će se preseliti u SAD, Aziju i Južnu
Ameriku, što neće biti pogodno za EU. U takvom okruženju Srbije svi promašaji naše
ekonomske politike, koji su veliki i duboki, u proteklih osam godina, sada nam stižu na
naplatu. Veliki broj građana Srbije uopšte nema svest o tome da je sadašnje stanje dobro u
odnosu na ono kakvo će biti u drugoj polovini ove godine. Treba biti svestan da u narednih
dvadesetak godina boljeg neće ni biti.

Kada nestane „ubrzano pristupanje EU“, Srbija će imati dve opcije a to su nestajanje ili
izgradnja moderne nacionalne države. Pritom, nastanak bilo kakve države bi bio napredak,
gde bi centralno pitanje moralo biti ekonomski razvoj. Situacija u kojoj se nalazimo trenutno

Naziv sajta: www.nkatic.wordpress.com, preuzeto sa: http://nkatic.wordpress.com/2010/08/29/sta-bi-danas-

rekao-kejnz/

Naziv sajta: www.creemaginet.com, preuzeto sa: http://www.creemaginet.com/sajt/svetska-ekonomska-kriza-

u-srbiji

Naziv sajta: www.emportal.co.rs, pruzeuzeto sa: http://www.emportal.co.rs/vesti/svet/132350.html