УВОД
Природни услови су фактор привредног развоја једне државе. Њихов утицај на привредни
развој зависи од нивоа развијености привреде једне државе. Ако је ниво развијености већи
и утицај природних услова као фактора привредног развоја је нижи и обратно. Природни
ресурси играју важну улогу у развоју привреда већине држава у савременом свету. Они су
опште добро и заједничко богатство. У условима светске енергетске и сировинске кризе
долази до пораста значаја природних ресурса за динамику производње сваке националне
економије. Природно окружење представља извор природних ресурса који су потребни за
развој производње, достављајући привреди потребне сировине и енергију. Познавање
природних услова има за циљ правилан и рационалан приступ у коришћењу природних
потенцијала неког простора, без изразитих нарушавања природне равнотеже на њему.
Пракса Норвешке, а и других држава, доказала је да привреда једне државе може да
оствари значајан раст и развој захваљујући открићу минералних сировина или енергетских
ресурса на својој територији. Комплексном анализом природних услова неког простора
може се утврдити оптимална намена одређене територије, а анализе су незамисливе без
доброг познавања интензитета природних процеса који делују на тој површини. То значи
да анализа природних услова подразумева њихово тренутно стање које је настало као
синтеза деловања различитих природних, али све више и антропогених процеса на тој
површини. Укупан привредни развој Србије текао је споро у поређењу са развијеним
земљама, био је прекидан петовековним ропством, борбама за ослобођење, Балканским
ратовима, Првим и Другим светским ратом, ратним сукобима на територији СФРЈ и
одвајањем Хрватске (1991. год), Словеније (1991. год), Босне и Херцеговине (1992. год),
Македоније (1992. год), инфлацијом деведесетих година XX века и међународним
санкцијама, Нато агресијом 1999. године, одвајањем Црне Горе 2006. године и другим
бројним отежавајућим околностима и дуговима који су задесили Србију. Након сваког
рата Србија се суочавала са великим бројем људских жртава и са великом материјалном
штетом, што је условљавало обнову и отклањање последица рaта. У свету су се након
1990. године десиле значајне и дубоке економске промене, али и технолошки, политички и
пословни заокрети који су довели до нове расподеле снага. Дошло је до нових процеса
1
глобализације и либерализације. Почетком XXI века и Србија улази у процес транзиције и
реформи, паралелно са демократским променама, као једна од последњих земаља
југоисточне Европе. Стабилизација друштвено – економских и политичких прилика и
побољшања њене позиције на међународном плану, створили су основу за много
успешнији и динамичнији привредни развој. У овом раду посебна пажња је посвећена
најважнијим факторима развоја природних и привредних одлика Западне Србије.
ЗАПАДНА СРБИЈА
Шумадија и западна Србија
је један од пет статистичких региона Србије. Ово је највећи
статистички регион по: броју становника (2.031.697 према попису 2011. године); површини (26.483
km²) и броју насељених места (2.111).
У јулу 2009. године, скупштина Србије усвојила је закон
којим је Србија подељена на седам статистичких региона. Првобитно је било предвиђено да
подручје статистичког региона Шумадија и западна Србија чине два статистичка региона -
Западни регион и Централни регион. Почетком 2010. године преовладала је идеја о смањењу броја
статистичких региона, а разлог за то је неравномерност у броју становника у регионима на основу
првог предлога. Према новом предлогу, Србија се дели на пет статистичких региона, а
уједначавање региона врши се спајањем Западног и Централног региона и Источног и Јужног
региона.
На подручју региона налази се неколико просторно-географских целина, од којих су
значајније: Шумадија, Рашка/Санџак, СтариВлах, Мачва, Подриње, Пештер, Посавина, Поморавље, Зла
тибор, итд.
Конкретно Западна Србија је област сагласна са Западним делом јужног обода
Панонске низије. То је простор између Саве и Дунава, на северу, и Западне Мораве, на
југу, затим, од Дрине на западу до Шумадије на истоку.
Западна Србија обухвата следеће географске целине (крајеве):
Мачву
Поцерину
Посавину
Тамнаву
Колубару.
2
Подриње обухвата површину од око 1700км², непосредног слива Дрине између Лешнице,
Лознице и Бајине Баште. Е од Подриња простире се ваљевска Подгорина, која обухвата
слив горње Колубаре тј. Ваљевску котлину и Ваљевске планине.
Микрорегије Подриња
1) ЛЕШНИЦА – обухвата долину реке Лешнице која је епигенетски усечена између
гранитних планина Цера и Иверка (лаколити – који су некада били јединствена маса)
2) ЈАДАР – обухвата слив Јадра између Иверка, Гучева, Борање, Јагодње и Влашића
- његов слив је ерозивно удубљење које је предходно био тектонски спруштен
неогени залив
3) РАЂЕВИНА – припада сливу Јадра, између самог Јадра и развођа на Борањи, Јагодњи,
Соколским пл. и Медведнику тј. око Пецке, Беле Цркве и Крупња
4) АЗБУКОВИЦА – представља уски и издужени крај поред Дрине, између Соколских
планина, Медведника, Јабланика и Повлена и Дрине
- добио је име по свом већем селу Буковици које је у време Турака било
обавезно да даје данак тзв. хас ( хас – Буковица = Азбуковица )
5) ВАЉЕВСКЕ ПЛ. – или Горњоколубарске пл. дизу се Н, С и нарочито W од Ваљева
- изграђене су од кречњака, шкриљаца, гранита и еруптивних стена,
и серпентина
- опкољавају ваљевску котлину и ограничавају слив Колубаре
- ту спадају : Медведник, Јабланик, Влашић, Повлен и Маљен
Рељеф Подриња са Подгорином се разликује од Посавине; површи су више и старије,
боље очуване ако су усечене у кречњаку или јаче уништене ако су у мекшим стенама;
често су скрашћене те представљају полигенетске флувијално-крашке заравни изнад којих
се дижу острвске пл.
Планине овг подручја су наставак Рудних пл. Босне тј. рудних и флишних Динарида;
спадају у ниже и пл. средње висине (800-1350м) и пружају се у низу ( подрињски низ –
Гучево-Соколске пл. и ваљевски низ – Повлен –Сувобор)
4
1) ГУЧЕВО – 779м – има динарско пружање од 10км
- диже се над Лозницом и Бањом Ковиљачом
- састоји се од шкриљаца и скрашћених кречњака
2) БОРАЊА – 881м – представља развође између слива Дрине и Јадра
- има облик штита
- основу јој чини гранитна маса која је опкољена шкриљцима, зато
баш као и Цер припада плутонским лаколитским и хорст планинама
- на њој и око Корените има млађих еруптивних стена и купа, што
указује на геолошки млађи али јаче модификовани вулкански рељеф
3) ЈАГОДЊА – 923м, Мачков камен
- изграђена је од пермокарбонских шкриљаца у основи и кречњака и
пешчара у повлати са жицама еруптивних стена
4) СОКОЛСКЕ ПЛАНИНЕ. -971м,Ромај
- најдужа подрињска пл.
- раздвајају Рађевину од Азбуковице
5) ЈАБЛАНИК – 1274м – изграђен од серпентина и дијабаз-рожнаца, док су
највиши делови од кречњака
6) МЕДВЕДНИК – 1247м – заједно са Јаблаником одваја Подгорину од Ра|евине и
Азбуковице
7) ПОВЛЕН – 1346м – у повлати шкриљаца и серпентина су кречњаци који
образују у највишим деловима планине литице високе до 300м
8) МАЉЕН – 1103м - чини развође сливова Колубаре и Западне Мораве
- на њему се исти~е висока Дивчибарска површ
9) СУВОБОР са РАЈЦЕМ – 864м
10) ЦЕР и 11) ВЛАСИНА]– су Подрињске пл. али су острвске пл.на јужном ободу
Панонског басена
- чине границу између Посавине на НЕ и Подриња са Подгорином
на СW
10) ЦЕР – 687м – лаколитски хорст
- планинско било је од гранита док је у подножју од шкриљаца
5
