САДРЖАЈ
1.УВОД ................................................................................................................... 3
2. ЦРНА ГОРА ........................................................................................................ 4
2.1. Име ......................................................................................................... 4
2.2. Географски положај Црне Горе .......................................................... 5
2.3. Регионална подијељеност Црне Горе ................................................. 7
3. ПРИРОДА ........................................................................................................ 15
3.1. Еколошка држава ............................................................................... 15
3.2. Национални паркови .......................................................................... 15
3.3. Језера и ријеке ..................................................................................... 16
3.4. Планине ............................................................................................... 17
3.5. Кањони ................................................................................................ 18
3.6. Море и Бококоторски залив .............................................................. 18
3.6.1. Јадранско море ...................................................................... 18
3.6.2. Бококоторски залив .............................................................. 20
3.7. Приморје ............................................................................................. 22
3.8. Флора и фауна .................................................................................... 24
4. ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................... 25
5. ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................. 26
2
1. УВОД
Лорд Бајрон је једном написао:
„У тренутку постанка планете, најљепше спајање земље и мора
догодило се на Црногорској обали…“
Иако мала по територији, Црна Гора обилује природним љепотама,
историјским споменицима и сунчаним временом скоро цјеле године. То је
земља пуна контраста.
На раздаљини од само 100 километара налазе се три различита
природна окружења: обала, крашки предео и регија високих планина. Често
пута, туристи имају могућност да се купају на мору, да сплаваре рекама,
планинаре или да скијају на планини – све у једном дану. За само сат времена
вожње прелази се из медитеранске зоне са 2 700 сати годишње у планинску
зону до скијашких терена. Егзотично дрвеће расте недалеко од алпских
биљака.
Када помислимо на природне љепоте Црне Горе прво што већини
падне на памет јесу призори сјевера Црне Горе. Три национална парка,
Дурмитор, Биоградска гора и Проклетије, непрегледна пространства
Сињајевине, дубоки кањони Таре, Пиве и Комарнице, те величанствена и
бројна планинска језера Црно, Капетаново, Змиње, Трновачко, Забојско,
Биоградско и Пешића језеро.
3
2.2.
Географски положај Црне Горе
Црна Гора се налази у југоисточној Европи на
Балканском
полуострву
. Територија Црне Горе заузима приближно 13.812 km². Граничи
се са
Хрватском
(14 km) на западу,
Босном и Херцеговином
на сјеверу (225
km),
Србијом
на истоку (203 km),
Албанијом
на југу (172 km), а од
Италије
је
радвојена
Јадранским морем
. Дужина обале је 293,5 km.
Крајње тачке Црне Горе су:
сјевер: 43° 32' СГШ, 18° 58' ИГД — обронци планине
Ковач
код
мјеста
Моћевићи
;
југ: 41° 52' СГШ, 19° 22' ИГД — код
аде Бојане
, на ушћу ријеке
Бојане
;
исток: 42° 53' СГШ, 20° 21' ИГД — код села
Јабланица
источно
од
Рожаја
;
запад: 42° 29' СГШ, 18° 26' ИГД — код села
Суторина
у
близини
Херцег Новог
.
5
Црна Гора се распростире од високих врхова на граници
са
Србијом
и
Албанијом
и шири се великом равницом која се простире
неколико
километара
. Равница грубо нестаје на сјеверу, гдје
се
Ловћен
и
Орјен
нагло спуштају у
Боку которску
. Обухвата површину од 13
812 км², а броји 620 000 становника. Клима је континентално-медитеранска.
Велики
крашки
предио у Црној Гори углавном лежи на висинама од
1000 m изнад нивоа мора, а неки дијелови иду скоро до 1.900 m, као на
примјер планина
Орјен
, највиши масив међу приобалним кречњачким
вијенцима.
Планине Црне Горе спадају у једне од најнегостољубивијих терена у
Европи. Њихова просјечна надморска висина је више од 2.000 m. Највиши
врх Црне Горе је
Зла Колата
на
Проклетијама
са надморском висином од
2534 m. Један од најпознатијих врхова Црне Горе је
Боботов Кук
на
планини
Дурмитор
, који се налази на висини од 2523 m.
Планине Црне Горе спадају у терене Балканског полуострва највише
измијењене
ерозијом
током последњег
леденог доба
.
Јадранска област захвата релативно узани појас
Црногорског
приморја
од рта
Оштро
до ушћа ријеке
Бојане
, а
према унутрашњости Јадранска област се шири ка
долини Бојане и Скадарској котлини, и ка
долинама
Мораче
и
Зете
. На кречњачкој подлози
развила се посебна врста тла-
црвеница
, погодна за
узгој
дувана
,
винове лозе
, воћа,
маслина
и других
култура. Поред црвенице јавља се и
флишно
земљиште
. Јадранска област се дијели на:
Бококоторски залив, Црногорско или
Паштровићко приморје, Барско поље, Скадарски
басен и Зетско-Бјелопавлићку равницу.
6
баште у које су засаде остављали морепловци из свих крајева свијета, у
карневалске поворке и феште током цијеле године. Плаже су чувене по
љепоти, различитости и љековитом дејству. Љети, приморје је центар забаве
и културних дешавања, музичких, филмских манифестација,
интернационалних такмичења.
Бар
Лука или капија Црне Горе у свијет. Изненађује
богатством различитости култура, вјера, нација, обичаја,
питомошћу околних села. Овдје је љетовао и краљ
Никола Петровић, у дворцу који данас, као центар
културних дешавања, окупља музичаре и књижевнике.
Град је препознатљив по маслини старој 2000 година у насељу Мировица и
најстаријој институцији у Црној Гори, Барској надбискупији основаној 1089.
године. Древни град на узвисини, на четири километра од обале, музеј је
архитектуре.
Будва
Љетња метропола, са више од 80 високо рангирана
хотела, на стотине приватних вила и пансиона,
изврсних ресторана, често пристаниште
холивудских јахти и мјесто концерата музичких
звијезда свјетске славе. Богата великим плажама, широко отвореним ка
сунцу, на којима су журке правило. Град који не спава. Укусе, мирисе и
романтичну атмосферу Медитерана крију ресторани Старог града, античког
духа и ренесансног шарма.
Херцег-Нови
Град који привлачи умјетнике, сликаре, писце,
филмске ствараоце, што због љепоте залива, што због
Старог града и трагова које су још од 14. вијека
8
