1.УВОД – ПРИРОДНИ И ЉУДСКИ РЕСУРСИ
Природни услови
Природни услови – елеменат квалитета живота људи, њиховог рада и понашања.
Prirodni uslovi
su sfere ili geo-kompleksi koji ne ulaze u proces
proizvodnje ali ga uslovljavaju (atmosfera, hidrosfera, litosfera i
biosfera), i neophodni su za opstanak čoveka, društva i ekonomije
Услови – географски положај, рељеф, клима, вода за пиће, чист ваздух....
Физичко-географски положај – одређује својства природне средине, различити положаји
обезбјеђују различите услове за живот.
Рељеф – има суштински значај за живот људи (низије, висије).
Клима – утиче на човјека и његов начин производње. Пресудна је за пољопривреду.
Ваздух – најзначајнији фактор људског живота.
Вода – елеменат природе који је неопходан за живот свих живих бића.
Храна – представља неопходан услов за живот људи.
Природни ресурси
Појам природних ресурса или природног богатства је веома сложен.
Prirodni resursi
su materijali, informacije ili energija, koji mogu da se
eksploatišu ili prerađuju u upotrebljive proizvode. U grupu prirodnih
resursa spadaju: energetski resursi, voda, zemljište, mineralne sirovine,
biološki resursi, turistički resursi i dr.
Поред природних постоје и људски ресурси (број и структура радне снаге).
Природни ресурси су природне материје и енергије воде који се користе у производњи.
Под појмом природних ресурса подразумијевамо материјална добра која се црпе из
унутрашњости, са површине Земље, или из ваздуха.
Међу ресурсима издвајамо минералне, енергетске, водне и биогене.
Врсте природних ресурса
Природна богатства се по начину коришћења дијеле на:
Минерална, енергетска, биолошка и сл.
Врсте природних ресурса
ПРИРОДНИ РЕСУРСИ
Неисцрпиви Исцрпиви
Обновљиви Необновљиви
Стално обновљиви Потенцијално обновљиви
Фосилна горива Метали и неметали
Проблеми исцрпљивања
природних ресурса
Неопходно је разумно експлоатисање, а врло је значајно квалитет природних ресурса.
Природна ограничења и
чиниоци развоја
Под природним ограничењем подразумијевамо све оне природне услове који
онемогућавају или отежавају економски и културни развој.
Природни чиниоци друштвеног развоја су природни процеси који погодују стварању
повољних или неповољних услова и квалитетних ресурса.
Sirovine
su onaj deo prirodnih resursa koji se može koristiti u tehnološke
i ekonomske svrhe, to je iskoristivi deo resursa.
Rezerve
su uža kategorija sirovina, to je ocenjeni i tačno procenjeni deo
sirovina u ekonomskom i tehnološkom smislu. Prema stepenu geološke
istraženosti rezerve se dele na:
A - Dokazane (stepen istraženosti 80-100%)
B - Verovatne (stepen istraženosti 60-80 %)
C
1
- Uočene (otkrivene) (40-60 %)
C
2
- Zaključene (20-40 %)
D
1
- Hipotetičke
D
2 -
Spekulativne
Klasifikacija resursa
Resursi
Prirodni
Društveni
(ljudski)
Neobnovljivi
Obnovljivi
Obnovljiv i a ko
Se ra zu mno
koriste (šume,
ze mljište)
Nerec ikla-
Biln i (goriva)
Recikla-
Biln i (metali)
Stalni
(energ. vetra,
plime , talasa
Periodičn i
(žitarice,
voda)
Stanovništvo
(broj, znanje ,
politika)
Kapital
(fiksni,
obrtni
Људски ресурси
Управљање људским ресурсима (HRM) – Human Resource Managment ,
* Људски ресурси: имају различито значење у литератури,
- Negdje znače, zaposlene u radnim ogranizacijama (resurs=sinonim ''radnik'', ''zaposleni''
* Људски ресурс – врста капитала којим располаже нека фирма, организација.
* Људски капитал (знања, вјештине, способности запослених у организацији)
* Људски ресурси – способности учења, мијењања, иновирања...
* Компоненте људских ресурса – способност учења, мијењања и иновирања
(интетелктуални капитал организације)
* Тимски рад као значајан облик активирања људских ресурса
* Управљање људским ресурсима – проширивање управљања персоналном укључивањем
стратешког планирања; заједничко инвестирање у људски капитал;
2.ПРИРОДНИ РЕСУРСИ – ЗЕМЉИШТЕ,
МИНЕРАЛНА БОГАТСТВА, ЕНЕРГЕТСКА БОГАТСТВА
Земљиште – незамјенљив природни ресурс
Просторни распоред земљишта је резултат дуготрајних природних и људских дејстава
(обрада, хемизација, механизација).
Основно својство земљишта је разнородност, јер се у њему наизмјенично појављује низ
слојева који се разликују по физичким и хемијским својствима.
Земљиште се формира истовремено са процесом распадања стијена и састоји се од
растреситог минералног и органског дијела.
Земљишни ресурси свијета:
*Ледници 11%,
*Тундре 4,7%,
*Мочваре 2,7%,
*Водене површине 2,1%,
*Пустиње 15,5 %,
*Шуме 27%,
*Ливаде и пашњаци 19%,
*Обрадиве површине 13%,
*Земља под насељима и грађевинама
*Антропогени 3%.
Хоризонти који се издвајају у земљишном профилу:
А – хумусно-акумулативни (акумулирање хумуса)
Е – елувијални хоризонт испирања (изношење материја у доње слојеве)
В – хоризонт у којем се одвија нагомилавање материја из горњих хоризоната
С – хоризонт распаднутих комада стијена
R – хоризонт матичне стијене
У настанку земљишта главну улогу имају климатски фактори.
Земљишни фонд
Као посљедица раста становништва и његове привредне дјелатности, јавља се годишњи
губитак од око 6-7 милиона ха продуктивног земљишта.
Површина земљишта годишње се смањује по становнику за око 2%, а продуктивног
земљишта за 6-7%.
Највећи дио земљишних ресурса налази се у равницама.
Рационално коришћење земљишта – уништавањем и загађивањем земљишта смањује се
производња хране.
Минерална богатства
3.ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ – ВОДНИ РЕСУРСИ
Хидроенергетски потенцијал
*Текуће воде располажу значајним могућностима за произвосњу енергије,
Па се на ријекама граде хидроцентрале.
*Својства воде не мијењају се у акумулацијама, тако се она може поново користити за
водоснабдијевање, наводњавање, индустрију....
*Негативне посљедице ХЕ – поремећај водног режима и екосистема у ријекама.
*Два типа хидроелектрана: проточне и хидроакумулационе.
*Хидроенергија се различито користи у свијету и чини око 20% енергије.
*Највише ХЕ у: Норвешкој, Новом Зеланду....
*Највећи хидропотенцијал: Канада, САД, Бразил, Русија, Кина, Јапан,
Индија, Француска.
*Биомаса – обновљиви извор енергије (од биљног и животињског материјала.
