ДИПЛОМСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
МЕТОДОЛОГИЈА СТУДИЈСКО -
ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА
ТЕМА:
ПРИРОДНИ ОБЛИЦИ КРЕТАЊА - ПУЗАЊА,
ПРОВЛАЧЕЊА, ПЕЊАЊА И КОТРЉАЊА У
ПРЕДШКОЛСКОМ ФИЗИЧКОМ ВЕЖБАЊУ
Предметни професор:
Студент:
Проф. Др Нада Тодоров
Име и Презиме
Бр. Индекса
МД __
Нови Сад, фебруар 2013. године
ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА У НОВОМ САДУ
Природни облици кретања - пузања, провлачења, пењања и котрљања у предшколском физичком вежбању
1.1.УТИЦАЈ ТЕЛЕСНИХ ВЕЖБИ НА ЧОВЕКА
Телесна вежба представља телесну активност која настаје као резултат
одређених биохемијских процеса у нашем организму. Кретање тела изазивају скелетни
мишићи својим контракцијама, под утицајем надражаја преко нервних влакана.
Контракције мишића изазивају покретање костију за које су припојени, што доводи и
до покрета тела или делова тела. Иако поједине телесне вежбе у већој мери утичу на
одређене делове организма, у суштини утичу и на читав организам јер човек
представља психофизичку целину.
Да би се утицај телесног вежбања на човека лакше изучавао класификован је на:
биолошки и
педагошки утицај.
1.2. БИОЛОШКИ УТИЦАЈ
Биолошки утицај подразумева утицај на поједине делове људског организма:
апарат за кретање,
органе за крвоток,
органе за дисање,
органе за варење и излучивање,
централни нервни систем
Апарат за кретање:
мишићи, кости и зглобови.
мишићи
-представљају "моторну" снагу нашег организма,односно активни део
апарата за кретање. Својим контракцијама изазивају кретање, а снага мишићне
контракције зависи од јачине нервног надражаја. Телесним вежбањем побољшава се
прокрвљеност у мишићима, долази до мењања хемијског састава мишићног ткива,
повећава се мишићно-нервна осетљивост па мишићи постају функционално
способнији.
зглобови
-представљају скуп елемената помоћу којих се кости међусобно спајају.
Покретљивост зглоба зависи од облика зглобне површине (део кости покривен
хрскавичавим ткивом) и еластичности зглобне чахуре (везивно ткиво-лигаменти
који обавијају крајеве костију, улазе у зглоб и међусобно их повезују). Вежбањем се
4
Природни облици кретања - пузања, провлачења, пењања и котрљања у предшколском физичком вежбању
повећава циркулација па кроз коштано зглобни систем долази више хранљивих
материја за њихову исхрану, за повећану репродукцију коштаних ћелија, па
зглобови добијају покретљивост и чврстину а лигаменти постају снажнији и
еластичнији.
Органи за крвоток:
Дејство физичких активности на органе за крвоток се огледа у повећању
функционалне способности срчаног мишића. Рад срца постаје економичнији, проток
крви је појачан а долази до смањења пулса који је код спортиста у стању мировања
знатно испод просека. Број црвених крвних зрнаца се повећава и омогућава бољу
снабдевеност кисеоником читавог организма, а крвни судови постају еластичнији и
проходнији.
Органи за дисање:
При кретању, потреба за кисеоником се повећава а мишићи који учествују у
дисању морају да раде интензивније. Самим тим, долази до њиховог јачања и повећања
њихове еластичности. Применом физичких активности побољшава се функционална
способност плућа због повећаног удисања и издисања, грудни кош се интензивније
покреће што доводи до повећања капацитета плућа а дисање постаје економичније и у
стању мировања.
Органи за варење и излучивање:
Телесно вежбање изазива повећање промета материја у организму. Умерене
физичке активности позитивно делују на процес лучења желудачних, жучних и
панкреасних сокова. Побољшава се апетит, варење, перисталтика црева а самим тим и
процес излучивања. А све то повољно утиче на правилан раст и развој.
Централни нервни систем:
На основу неких чињеница може се закључити да физичке активности
позитивно делују на развој ЦНС-а тако што:
убрзавају крвоток и дисање па је снабдевање храном свих ткива укључујући и ЦНС
много бољи,
оспособљавају нервни систем за смишљену регулацију локомоторног апарата,
пооштрава чула и друге рецепторе (оштрина вида, слуха, тактилна осетљивост,
вестибуларни апарат),
5
Природни облици кретања - пузања, провлачења, пењања и котрљања у предшколском физичком вежбању
2. ЦИЉ И ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ
ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА
Физичко васпитање деце предшколског узраста је саставни део целокупног
система образовања и васпитања, и значајан део организованог процеса оформљавања и
развоја личности. Најопштији циљ целокупног система образовања и васпитања јесте
припрема деце за живот, рад и слободно време. На основу тога, од физичког васпитања
се очекује да да свој пуни допринос целовитом развоју личности, односно очувању и
унапређењу здравља, развоју физичких, функционалних и моторичких способности,
садржајнијем и кориснијем провођењу слободног времена као и развоју позитивних
особина личности.
Ефикасан систем физичког васпитања деце систематски задовољава њихову
потребу за кретањем, за физичком активношћу, подстиче нормалан телесни раст и
развој, утиче на очување и унапређење здравља преко својих основних циљева:
повољно утицање на општи развој организма-вежбањем подстицати правилан раст
и развој, физички складно развијено и здраво дете, добар психомоторни статус;
свестрано образовање моторике и стицање богатог моторичког искуства-формирање
и учвршћивање способности овладавања простором кроз разноврсне облике
кретања које је координирано, складно, уравнотежено, и развијање основних и
изведених есенцијалних физичких способности (брзина, издржљивост гипкост
окретност, спретност, прецизност), као и развој осећаја за равнотежу.
формирање правилног држања тела и развијеност свих мишићних група: трупа,
кичме стомака горњих и доњих екстремитета и врата;
усавршавање фине моторике - графомоторна спретност и визуелна перцепција-
вољно усмеравање покрета, координације, ритма, снаге, тачности, темпа и размака
покрета шаке, шаке и прстију повезано са развојем мишљења и опажања,
прецизности, оријентације у простору;
одржавање нормалног стања локомоторног апарата за кретање;
упознавање сопственог тела истраживањем и опробавањем сопствених могућности,
испитивањем функција својих екстремитета, чула и органа;
развој латерализације односно доминације оне половине мождане хемисфере која
управља развојно највишим функцијама код детета;
7
