Семинарски рад
Природни ресурси у функцији развоја Републике Србије
I Увод
Природна богатства су државна имовина, чије се коришћење спроводи под
условима и на начин предвиђен законом. Успостављање најбољег могућег оквира
за управљање природним ресурсима треба да буде вођено карактеристикама тих
ресурса, бројем и природом актера заинтересованих за њихову експлоатацију
(одрживо коришћење) као и институционалним оквиром. У целом процесу
изградње најбољег оквира за коришћење природних ресурса не сме се заборавити
да су власничка права везана за природне ресурсе заправо испреплетене групе
права које се тичу права управљања, права искључења и права отуђења. Они
актери који упражњавају ова права одређују који актери ће имати право приступа
добру и право коришћења добра. Будући да је обично могуће користити природне
ресурсе на вишеструке начине, који су често међу собом искључиви, доношење
одлуке о њиховом коришћењу нужно захтева извесне нагодбе, и скоро увек се
дешава у ситуацији када постоје супротстављени различити интереси и циљеви.
Управљање природним ресурсима захтева доношење одлука и коришћење алата
који нужно имају и политичку димензију. У транзиционим условима и при стопама
сиромаштва које још увек нису на довољно ниском нивоу, поред ефикасности,
добро управљање природним ресурсима би требало да обезбеди и одговарајуће
дистрибутивне ефекте, односно да доприноси смањењу сиромаштва, регионалних
диспаритета и смањењу загађења животне средине. Могућност да се тачно
процени капацитет појединачног ресурса, најефикаснији начин његове алокације, и
спремност да се донесу мере у случају погоршања квалитета ресурса или његовог
исцрпљивања су вероватно од суштинског значаја за ефикасност управљања, и
треба да буду праћени (у случају необновљивих извора) одређивањем оптималног
нивоа експлоатације, алокацијом одговарајућег дела приноса од експлоатације
природног ресурса у друге видове капитала да би се спречило укупно смањење
капитала и одговарајућим мерама за спречавање или надокнаду негативних
екстерналија посебно оних који се тичу негативног утицаја на животну средину.
1
Семинарски рад
Природни ресурси у функцији развоја Републике Србије
Неопходно је извршити детаљну анализу заинтересованих страна са аспекта
њихових интереса у погледу експлоатације појединих природних ресурса,
идентификације добитника и губитника како при текућим политикама
експлоатације природних ресурса тако и при алтернативним политикама, њиховим
способностима да доносе одлуке, користе ресурсе, траже алтернативе. Неопходно
је установити координисано, међусекторско управљање природним ресурсима,
децентрализовано у највећој могућој мери и уз максимално укључење јавности
како би се остварила како жељена ефикасност тако и жељени дистрибутивни
ефекти коришћења природних ресурса.
2
Семинарски рад
Природни ресурси у функцији развоја Републике Србије
сектору; користе се застареле технологије с ниском енергетском ефикасношћу;
нема подстицајних мера за смањење емисије; нема рационалног управљања
саобраћајним системима; возила која учествују у саобраћају се не одржавају и не
контролишу на одговарајући начин и квалитет моторног горива је лош.
У складу с тим, утврђени су основни секторски циљеви:
1) усклађивање националних прописа који се односе на квалитет ваздуха и
емисије у ваздух са законодавством ЕУ и усвајање и спровођење
међународних споразума који се односе на заштиту ваздуха;
2) смањење загађења ваздуха које потиче из енергетике и индустрије;
3) побољшање квалитета горива и постепено избацивање из употребе
оловног бензина и дизела с високим садржајем сумпора;
4) унапређење система праћења квалитета ваздуха у градовима и повећање
капацитета лабораторија за испитивање квалитета ваздуха;
5) унапређење приступа јавности информацијама о квалитету ваздуха и
подизање јавне свести.
Неопходно је донети закон о заштити ваздуха којим ће се поставити основе
управљања квалитетом ваздуха, одговарајућа подзаконска акта која ће прописати
граничне вредности у области емисије и квалитета ваздуха и израдити катастар
загађивача. Такође, неопходно је успоставити државну мрежу за аутоматско
праћење квалитета ваздуха, у складу са захтевима директива ЕУ у погледу
индикатора квалитета ваздуха и метода мерења. Потребно је усвојити национални
програм за климатске промене и акциони план за заштиту ваздуха као подршку
спровођењу националном програму заштите животне средине након његовог
усвајања. Неопходно је ратификовати кључне међународне споразуме који су у
вези са прекограничним загађивањем ваздуха. Потребно је увести диференциране
накнаде на цену оловног и безоловног бензина и потпуно престати користити
оловно гориво до 2010. године имајући у виду програме заштите животне средине.
Приходи од накнаде би се наменски користили за стварање одговарајућих
4
Семинарски рад
Природни ресурси у функцији развоја Републике Србије
тржишних услова за бржи прелазак на безоловни бензин. Потребно је формирати
националну лабораторију за ваздух и воду.
2. Воде
Република Србија располаже довољним количинама воде за задовољавање
својих потреба, али само ако их рационално користи и штити од случајног или
намерног загађивања. Сложена геолошка грађа и повољни хидрогеолошки односи
створили су на територији Републике Србије значајно богатство у минералним и
термоминералним водама. По густини тих вода и разноврсности у њиховим
физичким и хемијским одликама Република Србија се може убројити у најбогатије
просторе на европском континенту. Регистровано је близу 1.200 појава воде; у АП
Војводини искључиво бушотина, а јужно од Саве и Дунава претежно извора.
Изузетно високом температуром воде издвајају се Врањска бања (94,1 °Ц на
изворима, 111 °Ц на устима бушотине), Јошаничка бања 77,2 °Ц (самоизлив),
бушотине у Богатићу 75,5 °Ц, Сијаринска бања 72,2 °Ц, као и више од десет
локалитета у АП Војводини с температуром воде на изласку из бушотине 60-82
°Ц.
2
Процењено је да се од регистрованих топлих вода користи незнатан део (око
1% обновљивих резерви). До данашњих дана коришћење се практично сводило на
здравствено-балнеолошке потребе и флаширање (стоне воде), а веома мало за
топлификацију иако се зна да тај енергетски извор има бројне предности (пре свих,
економске и еколошке) у односу на класичне енергетске сировине.
Снабдевање водом представља приоритет у сектору вода, чему у прилог
говори и чињеница да су улагања у ту област била највећа. Данас у Републици
Србији, без АП КиМ, прикључак на јавни систем водоснабдевања има 63 %
2
Миловановић, Ј., Природни ресурси у функцији одрживог ратвоја, Београд, 2004., стр., 118.
5
Семинарски рад
Природни ресурси у функцији развоја Републике Србије
Слика 1. Општине у којима постоји постројење за пречишћавање отпадних
вода (ППОВ).( Извор: Агенција за заштиту животне средине, 2007.)
У претходном периоду недовољно пажње и средстава посвећено је
пречишћавању отпадних вода, што је допринело погоршању квалитета
водотокова, односно реципијената. Опасност представља и неконтролисано
упуштање непречишћених отпадних вода у локалне потоке и јаруге или
неадекватне септичке јаме, чиме се угрожава ресурс подземних вода. Мере
заштите вода се ретко примењују. Починиоце акцидентних загађења није увек лако
установити, а казне за прекршиоце су благе. Због таквог односа према води, већи
број водотокова је у летњим месецима у таквом стању да се може користити само
за наводњавање, и то не увек, а у неким водотоковима угрожене су и флора и
фауна. Позитивни трендови у казненој политици констатују се у најновијем
периоду јер се против загађивача предузимају озбиљније санкције.
Слика 2. Тренд квалитета водотокова Републике Србије од 1991. до 2006. године.
(Извор: Агенција за заштиту животне средине, 2007.)
Секторски циљеви одрживог коришћења водних ресурса обухватају:
1) усклађивање националних прописа у области вода са законодавством ЕУ,
а посебно примену Оквирне директиве о водама ЕУ;
7
