Univerzitet u Nišu
Visoka tehnička škola Niš
Bazična ograničenja u vezi izlaganja
stanovništva električnim, magnetnim i
elektromagnetnim poljima različitih
frekvencija u Srbiji i grafik gustine struje u
funkciji frekvencije
Mentor:
Student:
Dr Vera Marković
Jaško Jašarević sz 80/15
Uroš Mitrović sz 37/15
Vladimir Bosić sz 27/15
Niš, 2018.
2018
4
1.1. Magnetizam kao posledica kretanja naelektrisanja
Erstedov eksperiment, kojim je dokazano da se oko provodnika sa strujom javlja
magnetno polje, bio je od ključnog značaja za objašnjenje pojave magnetizma. Odjednom je bilo
svima jasno da se magnetno polje javlja samo oko naelektrisanja u pokretu, jer su eksperimenti
sa strujnim provodnicima to nedvosmisleno pokazivali.
Međutim, opravdano se moglo postaviti pitanje: ako se magnetno polje dokazano javlja
kad kroz provodnik teče struja, kako onda objasniti magnetno polje nekog prirodnog ili
veštačkog magneta, pošto kroz njih ne teče nikakva struja? Gde je tu naelektrisanje u pokretu?
Naravno, danas znamo odgovore na ta pitanja; u XIX veku, međutim, trebalo je prvo
definisati osnovne pojmove elektromagnetizma u vakuumu tako da odgovaraju realnosti, a zatim
definisati jednu izuzetno važnu fizičku veličinu za razmatranje magnetnih osobina molekula i
atoma koja se zove magnetni moment strujne konture. Magnetne pojave oko strujnog provodnika
bile bi time objašnjene na zadovoljavajući način.
Za objašnjenje magnetnog polja prirodnih i veštačkih stalnih magneta, kao i za
objašnjenje nemogućnosti namagnetisavanja pojedinih supstancija, trebalo je prvo sačekati 1897.
godinu da J. J. Tomson (Joseph John Thomson, 1856 -1940 ) dokaže postojanje elektrona i 1911.
godinu da Raderford (Ernest Rutherford, 1871 - 1937) objavi svoj planetarni model atoma. Tek
tada moglo se naslutiti da i unutar stalnih magneta postoje neke mikrostruje, baš kao što je
Amper smelo pretpostavio sto godina ranije.
Pođimo redom, od definisanja osnovnih pojmova elektromagnetizma.
