ПОЛОЖАЈ И ИСТОРИЈАТ
Територија општине лоцирана је на крајњем
југоистоку Бачке.Територија општине има
површину од 270 km2 од чега је 190 km2
обрадиво пољопривредно земљиште.Општину
сачињавају шест насељених места и то:
1.
Тител,
2.
Лок,
3.
Вилово
4.
Гардиновци,
5.
Шајкаш
6.
Мошорин.
Територија општине Тител простире се на крајњем
југоистоку Бачке, између Дунава и Тисе. Она има
облик неправилног квадрата са јасно издвојеним
границама на истоку и југу које чине Тиса и Дунав,
док су западна и северна граница више
конвенционалне и повучене по линијама којима иду
границе атара пограничних места.
Тител је веома стари град, на чијем је подручју било
људских насеобина у праисторији. Најстарији
познати помен имена Тител је из повеља угарских
краљева и јавља се после 1077, а најкасније 1095.
године. У то време су мађарски краљ Ласло Први
(Сент Ласло) и брат му Лампрехт подигли у Тителу
манастир најстаријег католичког реда августинаца.
До доласка Римљана на тлу данашњег Титела
живели су
1. Дачани,
2. Келти,
3. Скордисци,
4. Јазиги,
5. Хуни,
6. Авари,
7. Протобугари
2
На овом месту боравили су и Римљани. Они су
изградили утврђење које се први пут помиње 1138.
Године.Словени се јављају на прелазу из 6. у 7. век,
а угарска племена крајем 9. века. Први пут под
српском влашћу од 1407. године, у 15. и 16. веку
Тител је био у поседу српских деспота, а за време
Турака седиште нахије у оквиру Сегединског
санџака. У Потиској војној граници Тител је
утврђени шанац, затим седиште Шајкашког
батаљона..
у другој половини 19. века расте број
становника Титела. Највише је Срба, а Мађара има
дупло мање. Тако по попису из 1880. године ту
живи 2094 Срба, 324 Мађара, 621 Немаца, 173
Словака, 17 Румуна, док је осталих 28. Тител има
укупно 3321 становника. За десет година им их још
више, нарочито Срба. Подаци пописа из 1890.
године наводе да тада има 2811 Срба, 705 Мађара,
1078 Немаца, 78 Словака, 11 Румуна, 2 Рутена, 118
Хрвата, а осталих је 11. Тако да варошица Тител у
то време је са 4314 душа.
На крају Првог светског рата, 8. новембра 1918, у
Тител је ослободила српска војска. Тител се нашао у
новој држави, Краљевини СХС, у којој је наставио
привредни и друштвени живот. На први дан
католичког Ускрса, 13. априла 1941, у град је
окупирала војска Хортијеве Мађарске. Окупатор је
на други и трећи дан православног Божића, 8. и 9.
јануара 1942, спровео Рацију у којој су страдали
многи невини Титељани. Тител је у Другом
светском рату ослобођен 22. октобра 1944. године.
3
ФАУНА ТИТЕЛСКОГ БРЕГА
ЕТНОМОФАУНА
На падинама Тителског брега утврђено је присуство
25 врста ретких и угрожених инсеката, из две
фамилије. Досадашњи подаци о ентомофауни
базирани су на појединачним подацима о фауни
осоликих мува (Syrphidae) и мрава (Formicidae).
Међутим, велики део ентомофауне није довољно
истражен, те се предлажу научно-истраживачки
теренски изласци који би обогатили знање о овом
простору.
БАТРАХОФАУНА И ХЕРПЕТОФАУНА
Доступни подаци о фауни водоземаца и гмизаваца
су у главном из неконтинуираних истраживања
фауне овог подручја. На Тителском брегу живи 9
врста из класе водоземаца и 11 врста из класе
гмизаваца. Важан фактор ове велике разноврсности
је присуство различитих типова станишта. Значајне
врсте водоземаца са овог подручја, у националним и
међународним оквирима:
1. Мала зелена жаба
2. Жаба травњача (Rana temporaria)
3. Гаталинка (Hyla arborea).....итд
5
Орнитофауна
Због својих несумњивих орнитолошких вредности
Тителски брег је увршћен у листу подручја од
међународног значаја за фауну птица (IBA -
Important Bird Areas, IBA коd RS037, IBA Nac. kod
RS0061IBA).Подручје је значајно за гнежђење
птица. До сада је забележено око 140 врста, али се
стварно богатство креће око 180 врста (на Брегу око
125). Укупан број до сада познатих гнездарица је
око 100 (на самом Брегу 80).Лесни одсеци су веома
погодни за гнежђење птица које у лесу копају рупе
за своје гнежђење, а то су пчеларица (Merops
apiaster) и ласта брегуница (Riparia riparia). Друге
врсте заузимају слободне рупе и прилагођавају
својим потребама:
1. златоврана (Coracias garrulus)
2. , голуб..итд
У подножју Тителског брега уз Тису гнезде се два
пара белорепана (Haliaeetus), на том простору се
гнезди и при сеоби задржава црна рода (Ciconia
nigra) и црна луња (Milvus migrans)
.
6
