1.Како се деле елементи природе?
Елементи природе се деле на:
Природне ресурсе (извори)- природни извори, односе се на природна добра која су у функцији
Природни услови –природни фактори су елементи географске средине (клима, рељеф, земљиште, сунчева
топлота, атмосферске падавине, близина воде за наводњавање) који се не могу непосредно користити, али
без њиховог учешћа неке производње нису могуће.
Природна добра која се још не користе представљају резерве.
Природни потенцијал представљају природни ресурси са резервама природних добара и природних услова
која човеку могу бити од користи или то већ јесу,тј.минералне сировине, воде, земљиште са вегетацијом и
природни услови.
Природно богатство је описна вредносна одредница за природни потенцијал.
2.Како се деле природни ресурси?
По припадности:
- природни ресурси атмосфере
- природни ресурси литосфере-земљине коре (минералне сировине и земљиште)
- природни ресурси хидросфере (копнене воде и океани)
- природни ресурси биосфере (флора и фауна)
Према трајању
- необновљиве ресурсе (минералне сировине)
- обновљиви ресурси (земљиште, воде, флора и фауна на копну и мору, као и неки неметали нпр. шљунак и
песак, као и морске соли)
3.Како могу да се валоризују туристички ресурси према атрактивним својствима?
Према атрактивним својствима туристички ресурси могу да се валоризују као комплексни, самостални и
комплементарни.
4.Како се деле геоморфолошки ресурси?
Геоморфолошки ресурси могу да буду макро, мезо и микро облици рељефа.
5.Како се деле планине према настанку?
Основна подела планина се врши на основу њиховог настанка под дејством ендогених сила, одређени су
распрострањеност и основни физички типови планина – веначни, громадни и вулкански. Хоризонталним
орогеним покретима стварају се веначне (набране) планине, претежно изграђене од слојева седиментних
стена, са низовима паралелних венаца. Вертикалним орогеним покретима стварају се громадне (раседне)
планине, претежно изграђене од метаморфних и магматских стена, заобљених врхова.
6.Невести функционалну поделу планина према Станковићу?
У домаћој литератури проблемом класификације планина према предиспозицијама за за развој конкретних
облика туризма су се пре свега бавили Ж. Јовичић (1976) и С. Станковић (1996, 2000). Они су извршили
следећу функционалну поделу планина:
Излетничко-рекреативне,
Спортско-манифестационе,
Културно-манифестационе,
Здравствено-лечилишне,
Планине национални паркови,
Планине ловишта,
Планине меморијали,
Планине секундарна боравишта.
7.Објаснити и навести примере клисура и кањона?
Клисуре су речне долине стрмих а кањони готово вертикалних страна. Карактеристичне су за планинске
терене углавном изграђене од кречњака и пешчара. Веома су значајне за трасирање саобраћајница,
проходност терена, погодне су за стварање вештачких језера и др. У туристичком смислу представљају
локалитете са специфичном понудом и туристички могу да се валоризују за транзитни и излетнички
туризам.
У ред познатих клисура у Европи свстава се
Ђердапска клисура
на реци Дунав у граничном простору између
Србије и Румуније.
Станковић (2000)
Овчарскокабларску клисуру
карактерише као једну од назначајнијих у Србији са низом
туристичких привлачности.
Бројним специфичностима и елемнтима куриозитета највећу туристичку вредност на свету међу речним
долинама представља
Велики кањон реке Колорадо.
Други по величини у свету је
кањон реке Таре.
8.Објаснити клиф, таласну поткапину, прибрежна тераса?
Клиф
представља стрм стеновит одсек изнад нивоа мора или језера, настао механичким радом таласа,
обурвавањем стена изнад таласне поткапине
.
