Предмет: Географија
Семинарски рад
Природно и географске карактеристике Луковске бање и Врања
[2]
1.Природно-географским карактеристике Луковске бање и Врања
1.1. Луковска Бања
Луковска Бања представља бањско насеље, лечилиште, климатско
опоравилиште и туристички центар у југоисточном делу Копаоника, на северозападу
општине Куршумлија. То је највиша бања у Србији, чије је средиште на 681м
надморске висине, па уједно представља и ваздушну бању. Позната је по највећем
броју извора (37) и огромној количини од преко 100 л/с врелих (до 65 °Ц) минералних
вода.Луковска Бања се налази у долини Штавске реке, која са Требињском реком
представља изворишни крак Луковске реке, чији је слив развијен на јужним падинама
Копаоника, а која припада сливу Горње Топлице. Термоминерални извори и бањски
објекти се налазе у мањем долинском проширењу, изнад којег се диже 1317 м висок
Оштри врх. Проширење је настало тектонским спуштањем терена који је затим
обликован речном ерозијом и денудацијом. Назив је добила по селу Луково, од којег је
удаљена 1 км. Луково је 2002. године имало 150 домаћинстава са 396 становника.
Састоји се из две предеоне целине које се називају Горња и Доња Бања. Послује као
бањско и климатско место у оквиру Акционарског друштва Планинка из Куршумлије.
Од Куршумлије, у правцу запада, Луковска Бања је удаљена 36 км, од туристичког
центра на Равном Копаонику 55 км, Крушевца 100 км, Ниша 101 км и Београда 297 км.
Слика 1.
Позиција Луковске бање на мапи Србије
Надморска висина бање је 700 м, те је по томе највиша у Србији. То значи да је
реч и о климатском месту, утолико пре што је у околини очувана изворна природа и на
ширем простору унаоколо нема индустријских објеката. Више од 59 % сеоског
простора је под шумама, 31% под ливадама и пашњацима, 9 % под воћњацима и
ораницама. Пријатна субпланинска клима, препознатљива по свежем ваздуху, посебна
је вредност Луковске Бање. Средња годишња температура ваздуха овде је 9°Ц.
Најтоплији месец је јули са средњом вишегодишњом температуром ваздуха од 19°Ц.
Најнижу средњу месечну температуру ваздуха има јануар и она износи -1,3°Ц.
Заклоњена од ветрова, Луковска Бања има дуге периоде тишина и око 760 мм падавина
годишње.
[4]
2.Врање
Слика 2.
Карта Врања
Налази се у северозападном делу Врањске котлине у подножју планине
Пљачковице и Крстиловице. Кроз град протичу пет река. Град се налази на
магистралном и железничком путу. Територија града заузима површину од 860 км
2
,а
просечна надморска висина је 480 м. На северу је од Ниша удаљен 110 км, а од
Београда 347 км. Врање је економски, политички и културни центар Пчињског округа
кога чине општине Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица,
Трговиште и Врање. Град се налази у северозападном делу Врањске котлине, на левој
обали Јужне Мораве. Реку и град деле магистрални пут и железничка пруга, који на
северу воде ка: Лесковцу (70км), Нишу (110км) и Београду (347км), а на југу ка:
Куманову (56 км), Скопљу (91 км) и Солуну (354 км). Смештен је у подножју планине
Пљачковице (1231 м), Крстиловице (1154 м) и Пржара (731 м). Од границе Бугарске је
70км удаљен, а од Македоније 40км. Природне вредности града и околине јесу
вредности рељефа,воде,климе и биогеографске вредности.
2.1. Рељеф и геологија тла
Истичу се две географске целовитости: врањска потолина и Врањско
Поморавље. Потолину сачињавају котлине: врањска, бујановачка и масуричка котлина.
Врањску котлину чине два дела: котлинско ободно побрђе наведених котлина и
долински део Јужне Мораве са њеним притокама овога подручја. Врањско-бујановачка
котлина чине јединствен појам „у смилсу низијског котлинског простора.“ Даље
Грделичка клисура, стара тектонска удолина, где је Јужна Морава епигенетски усекла
своју долину у ствари је најизразитија планинска област у току реке Јужне Мораве.
Котлинску грађу јужног Поморавља чине алувијални и неогени седименти у
низијском подручју, а кристални шкриљци на побрђу котлинског обода и планинском
делу врањске регије. У грађи планина врањског подручја преовлађују гнајсови,
микшисти и филити. Повремено се јављају и интеркалације мермера.
