УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
Одсек:
Географија
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
Природнo туристичке вредности
Западног Поморавља
Ментор: Студент:
Данијела Вукоичић Александра Марковић, 992
Косовска Митровица, 2015
САДРЖАЈ
1. Увод.................................................................................................3
2. Геоморфолошке карактеристике..................................................4
2.1 Рељеф
2.2 Планине
2.3 Геоморфолошки облици
2.3.1 Овчарско-кабларска клисура
3. Клима.............................................................................................8
4. Педолошки покривач...................................................................8
5. Хидрографске карактеристике....................................................9
6. Биљни и животињски свет..........................................................11
7. Закључак.......................................................................................12
8. Литература....................................................................................13
2
2. ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
2.1 Рељеф
Долина Западне Мораве је композитна и полигенетска.
Она се развила од линеарног низа котлина које су у току неогена биле
испуњене језерима. Ова језера су била повезана притокама односно
отокама, које су се налазиле у пречагама између котлина.
После ишчезавања неогених језера на централним језерским равним
котлинама јавили су се токови који су се спојили са језерским
притокама-отокама и образовале Западну Мораву.
У савременом рељефу Западног Поморавља, поред преовлађујућих
флувиално-денудационих облика, јављају се трагови абразионих
облика.
Полифазна долина Западне Мораве је полигенетска (тектонско-
флувијално-абразиона) долина. Она се састоји од неколико котлина и
клисура. Котлине су: Пожешка, Чачанска, Краљевачка, Врњачка и
Крушевачка, а од клисура је највећа и најпознатија Овчарско-кабларска
клисура. Ова клисура је изразит пример домне епигеније.
Међу западноморавским котлинама највећа је Чачанска са површином
од преко 270 км
2
и максималном дужином око 40 км. Поред
епигенетског усецања, Овчарско-кабларска клисура се карактерише
меандрима Западне Мораве
2.2.Планине
Западно Поморавље је оивичено нижим планинама, и то:
Котлеником
(748м), планином која се налази у углу између Западне
Мораве и ушћа њене притоке Груже. Припада групи динарских, и
подгрупи шумадијских планина. Највиши врхје Велики врх.
Према геолошкој старости и особинама присутног камена, врх
Котленика одговара купи угашеног вулкана
.
Гочем
(1.124м), који се диже изнад јужне стране Врњачке котлине.
Налази се у склопу северно копаоничких планина. Пружа се у правцу
запад-исток. Највиши врх је Љуктен . Највиши део је састављен од
кристалатих шкриљаца, а са стране, знатним делом и од серпентина.На
Гочу је извориште многих потока и речица које отичу према Западној
Морави на северу и Расини на југу.
4
