Висока школа струковних студија за васпитаче
ПРИРУЧНИК ГОВОРНИХ ИГАРА
Предмет:
Методика развоја говора I
Ментор: Студент:
Мр Анђелка Лазић Павловић Дуња 48/08
Мр Катарина Бугарчић
Шабац, 2010
Невербалне игре и активности
Код предшколске деце, чији говор је у фази развоја и у највећој
мери имлицитне природе (везан за ситуацију и разумљив људима из
најближег окружења), невербални говор је уткан у доброј мери у све
комуникацијске ситуације. Задатак је одраслих да препознају, тумаче и
адекватно реагују на поруке упућене невербалним путем. На тај начин
може да се успостави пожељна комуникација. С друге стране,
примењујући у раду различите типове невербалних игара и активности
(гестовне игре, игре пантомиме, игре покретима и деловима тела),
одрасли развијају слична својства и код деце, ближе упознају децу и,
што је веома важно, раде на развоју способности различитог
изражавања деце. Поред овога, примењујући невербална средства се
чине предметом играња, што је веома повољно за развој стваралачких
особина деце.
Игре препознавања и уочавања
различитих сигнала на себи и
код других: код детета, друге деце, код васпитачице, родитеља, баке,
деде, код одраслих у околини, на улици. Како показујемо кад смо
љути? Како кад смо весели? Како кад смо замишљени? Како се
поздрављамо? Које начине поздрављања смо уочили? Како тражимо
тишину?
У оквиру су и ТУМАЧЕЊА невербалних сигнала. Шта значе ти
сигнали?
Игре опонашања на невербалном плану:
- приказивање различитих занимања људи и погађање о коме је
реч;
- приказивање различитих радњи;
- причање прича пантомимом и превођење на језички план;
- слање сигнала: једно дете изведе покрет, остала деца прихватају
( слање може да се успорава или убрзава);
- наизменично слање и примање сигнала у паровима;
- засмејавање других невербалним порукама;
- превођење познатих прича на невербални план;
- глума разговора: Игра се организује тако да једно дете отвата
уста, али не изговара речи. Друго дете треба да дешифрује шта његов
пар говори;
2
Игре и активности за развијање комуникативне
функције
Различита употреба говора може да се практикује ако је дете, као
носилац свог говорног развоја, стављено у ситуацију да говори, да
размењује са другима своја искуства, да варира говор у односу на
различите ситуације и саговорнике, ако га саговорник уважава и тиме
подстиче на разноврсну говорну продукцију. То, даље, подразумева
комбимацију различитих форми рада: лично изјашњавање, размена у
паровима, формирање мањих и већих група, различит говорни узор.
Функције говора треба развијату различитим системима игара.
Дата подела је условна, јер се ниједна функција не јавља у чистом виду,
па ће и наведене игре имати „боју“ других функција.
Игре слушања у комуникацији
Циљ: развијање слушања као битне компоненте
комуникацијског процеса- усмеравање пажње на смисао поруке да би
дете разумело шта други кажу.
Да би се учило слушање, децу треба стављати у ситуације у
којима, да би били активни учесници, морају, пре свега, бити активни
слушаоци. Најповољнија ситуација је када се организује рад у мањим
групама и у игри учествује васпитачица, која у почетку треба да
помаже деци.
Игра дошапни
Деца су у кругу. Васпитач првом детету до себе дошапне једну
реч. То дете ту исту реч прослеђује другу до себе, такође шапатом.
Тако до краја. Последње дете каже гласно шта је чуло. Шта се догодило
са речи док је прешла цео круг? Зашто?
Игра се понавља, јер ће деца бити мотивисана да се активније
укључе.
Варијанта:
Исти поступак, али са реченицом, са две речи, са две реченице (за
старији узраст).
Преношење поруке- извршавање налога
Организација игре је иста, само се у овом случају шапатом
преноси налог. Последње дете у кругу извршава налог.
4
Разговор: Како гласи прави налог? Шта је чуло последње дете'?
шта се десило са реченицом?
Слушање пара
Васпитач подели децу на парове. Први пар, односно једно дете у
пару пита друго дете, на пример, шта највише воли да ради, или да се
игра, или ... друго дете прича, а задатак онога који поставља питања је
да врло пажљиво слуша без прекидања. После овога, саопштава
осталима шта је чуо.
Упутство
Васпитач даје упутства једној групи деце која добро слушају шта
треба да ураде. Извршавају налог по упутству. Друга група такође
добро слуша и процењује да ли је налог извршен у складу са оним што
је васпитачица дала.
Цртање слика
Игра се организује тако што једно дете описује слику (слика,
цртеж треба да буду једноставни), а остала деца је цртају, а да је пре
тога нису видела.
Након цртања, разговара се колико су деца пажљиво слушала и
колико је описивање слике било добро.
Настави даље
Деца седе у кругу. Једно дете почиње причу, каже неколико
реченица. Друго дете наставља, али, да би наставило, треба да
преприча оно што је претходно дете (односно, деца) рекло. У почетку
треба да им помаже васпитачица, док деца не схвате правила игре.
На млађим узрастима треба радити са мањом групом деце, тако
ће и садржај препричавања бити краћи, а тиме прилагођен
могућностима деце.
Чин писања писама може да буде врло пожељна ситуација за
остваривање различитих циљева на комуникацијском плану.
Прилика је да деца експлицирају поруку и да је формулишу у
складу са комуникацијском ситуацијом. Васпитач може да предложи да
се напише писмо одсутном детету о новостима које су се десиле у
групи и установи, да се распитају када ће дете доћи ... деца могу, у
мањим групама да се договарају шта ће писати, шта ће питати,
обавестити. Свака група прича свој садржај, а затим се договарају шта
је најважније да се напише у писму. Васпитачица (или, ако деца знају
5
Игре и активности за развијање обавештајне
функције
Обавештавамо:
- састављање, у заједничким активностима са децом,
обавештења различитог карактера: обавештавамо децу из
других група или предшколских установа да се у нашој групи
даје представа у којој су деца главни глумци, обавештавамо
запослене у нашој установи да смо правили изложбу наших
радова. Предлажемо им да нас посете, дајемо на знање свима
олини да организујемо весели карневал (маскенбал);
обавештавамо све родитеље да је нашем другу рођендан тада
и тада, обавештавамо јавност да славимо Дан дечјих права;
- сачињавамо обаваштења хумористичног карактера;
- обавештавање телефоном;
- слање обавештења телеграмом (телефаксом);
- улазимо у различите улоге и дајемо обавештење о поласку и
доласку возова; обавештавамо возаче о стању на путевима;
- обавештавамо о радном времену предшколске установе;
- обавештавамо у форми „малих огласа“: купујемо-продајемо и
слично.
Извештавамо:
- извештавамо о расположењу у нашој васпитној групи;
- извештаваомо о томе како смо провели дан; ко је био
највеселији, зашто, ко је добио брата, сестру, ко је помагао
друговима;
- деца улазе у улоге извештача са различитих места: пренос
фудбалске утакмице, извештавање са пијаце, извештавање са
различитих путовања и слично. Као саставни део ових
активности могу се организовати, на пример: сталне радио-
емисије под називом „Радио клинци и клинцезе“ које
извештавају сваког дана у одређено време. Врло корисне би
биле такозване „контакт-емисије“ у којима учествују друга
деца као слушаоци који постављају питања и траже одговоре
на одређена питања. Ова форма је погодна и за практиковање
друге врсте говора: предлагање, обавештавање о времену,
саопштавања вести из групе и слично.
7
