www.cudesnasuma.com
PRIRU
Č
NIK ZA UZGOJ LEŠNIKA
•
UVOD
Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od
svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje
je vrlo ekonomično.
Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, što ne
može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva.
Rešeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i
introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u našim uslovima pa su stvoreni
potrebni preduslovi za uspešno gajenje ove voćne vrste. Plodovi leske su vrlo
hranljivi, transportabilni, lako se čuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske.
Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi
što su lešnici vrlo tražena sirovina.
Godišnja prosečna svetska proizvodnja lešnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju
ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko
manje Španija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog
izvoza.
Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Proizvodnja lešnika u Srbiji je
izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voćem. U
našoj zemlji će lešnik još dugo biti deficitarno voće.
Prof.dr Milovan Korać
dr Slobodan Cerović
•
O LEŠNIKU
PADAVINE
Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu, tako i relativne vlage u
vazduhu. Vrlo je zna
č
ajno da su padavine pravilno raspore
đ
ene po mesecima. Nedostatak
vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju, nedovoljno se formira jezgro,
kvalitet plodova se smanjuje – krupno
ć
a nije karakteristi
č
na, a i jezgra su lošijeg kvaliteta.
Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga, odnosno oko 70 mm mese
č
no. U fazi
intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun.
Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Osetljivije su sorte na lakom,
peskovitom zemljištu, kao i na plitkim zemljištima. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija
sa hidrotermi
č
kim koeficijentom od oko 1,25.
OSTALI KLIMATSKI
Č
INIOCI
Lešnik je heliofit – to zna
č
i da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Osvetljenost se
reguliše i brojem stabala po hektaru. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u
njegovom gajenju oko Sredozemnog mora.
U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju.
Tu
č
a – grad tako
đ
e može štetno da deluje.
Lešnik kao drvo može da uspeva svuda, ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo
precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome što su zemlje
najve
ć
i proizvo
đ
a
č
i svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih
temperatura. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika isti
č
u se: Turska, Španija,
Italija, Kalifornija. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. To zna
č
i da su
klimatski
č
inioci vrlo zna
č
ajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje.
U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju, što se do sredine
sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo.Ovo je slu
č
aj u podru
č
jima gde nema
dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. Neophodno je da se omogu
ć
e 2-3
zalivanja u toku vegetacije, a to daje visok prinos, posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u
Ukrajini, Kaliforniji i nekim delovima Bugarske.. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je
prinos 10-15 kg/stablo.
Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Pogrešno je uvreženo shvatanje da
lešnik podnosi i uspeva u senci. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvr
đ
uje
zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali.
Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod, obilno i
redovno ra
đ
anje, kvalitet plodova, osloba
đ
anje iz omota
č
a, otpornost prema bolestima,
šteto
č
inama, suši i sl., homogamija, autofertilnost ili interfertilnost. Faza cvetanja je zna
č
ajno
obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). I plodovi se više cene ako su ujedna
č
eniji
po obliku i ispunjeni jezgrom.
Za industriju
č
okolade, kremova i dr. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni,
okrugli ili ovalnog oblika, tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Jezgro bi trebalo da je
pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja.
Plodovi za potrošnju kao stono vo
ć
e bi trebalo da su što krupniji, atraktivnog izgleda i
oblika.
Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najzna
č
ajnija svojstva: rodnost, bujnost,
oblik ploda, randman jezgra, odvajanje omota
č
a (kupule), veli
č
ina ploda i otpornost na
negativne temperature.
Ocena krupno
ć
e plodova prema nameni je nejednaka, što se vidi iz donje tabele.
Poentiranje plodova nejednake krupno
ć
e prema nameni
Pre
č
nik ploda (mm)
Za
industriju
Za konzum
Preko 18
1
5
Od 16,5 do 18
3
4
Od 15,5 do 16,4
5
3
Od 13,1 do 15,4
4
2
Sitniji od 13,0
2
1
Odli
č
an kvalitet ozna
č
ava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne zadovoljava (1).
•
ZEMLJIŠTE
ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU
Dobri prinosi mogu da se o
č
ekuju na zemljištima srednje plodnosti, lakim, peskovito-
glinastim, humusno-karbonatnim i umereno vlažnim. Na siromašnim, kamenitim i suvim
zemljištima ne postižu se dobri rezultati, nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih
organa.
Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan, jer dobro uspeva na
zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8.
Lešnik ne podnosi mo
č
varna zemljišta. U nas su
č
injeni pokušaji sa gajenjem lešnika
koji nisu uspeli. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizi
č
kim osobinama.
U divljem stanju lešnik se nalazi na kre
č
nom i silikatnom zemljištu.
Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogu
ć
uje ravnomerno razvijenje korenove
mreže kako lateralno, tako isto i po dubini. A to
ć
e omogu
ć
iti zemljišta sa dovoljno hranljivih
materija, vode i vazduha u toku cele godine.
Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika
izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovo
đ
enje u odgovaraju
ć
e uslove.
Prema H. Eganu (1958) zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži:
15-20% gline
20-30% sitnog peska
15-20% koloida
30-50% krupnog peska
Rebov predlaže 5-20% gline i 50% peska – isti
č
e se i zna
č
aj humusa
č
ak 10%, kao i
25% kre
č
a, ali se ne pravi razlika po sortama. U Italiji sastav zemljišta izgleda:
Krupan pesak 35,3 – 51,2%
Sitan pesak 22,7 – 29,5%
Koloidi 14,1 – 23,4%
Glina 7,4 – 10,5%
Kre
č
manje od 1,3%
Humus 2,5 – 3,9%
pH 6,92 – 7,4
Azot (N) 0,12 – 0,22%
Fosfor (P
2
O
5
) 38 – 223 mg/kg
Kalijum (K
2
O) 286 – 798 mg/kg
PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Masa korena lešnika nalazi se na dubini izme
đ
u 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost
korenove mreže zna
č
ajan uticaj imaju fizi
č
ke osobine zemljišta. Na plodnom zemljištu lešnik
ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima ve
ć
u površinu, a osnovna masa korena
se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%). Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno
prostiranje je u odnosu obima krune, samo manji deo korena prelazi taj obim. Odmah uz deblo
u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj
žila.
Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm, što zavisi
od njegovih fizi
č
kih osobina.
Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasi
č
an na
č
in uz primenu teških traktora
i plugova rigolera. U novije vreme se preporu
č
uje priprema zemljišta podrivanjem podriva
č
ima.
Najbolje su se pokazali podriva
č
i vibratori, odnosno podriva
č
i sa vibriraju
ć
im radnim telom.
Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti, jer se zemljište ne prevr
ć
e, a rastresa se na
celoj željenoj dubini. Na ovaj na
č
in se pove
ć
ava zapremina zemljišta, to doprinosi poboljšanju
vodnog i vazdušnog režima zemljišta, kao i opšte poroznosti.
U nekim slu
č
ajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jami
ć
a. Za tu svrhu se
mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priklju
č
ene na traktor.
Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase.
