ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Семинарски рад из Апликативног софтвера
ПРИСТУП ИНТЕРНЕТУ
Студент:
Предметни наставник:
Бојан Радосављевић, ЕЛИТЕ 35/17
др. Дивна Поповић
Београд, децембар 2017.
Бојан Радосављевић
Приступ интернету
6
2. ПРИСТУП ИНТЕРНЕТУ
Приступ Интернету је могуће остварити на више начина. Сваки од тих начина
када се анализирају брзина преноса, поузданост, расположивост и цена, има своје
предности и слабости.
Начин приступа Интернету не утиче на међусобну комуникацију повезаних
рачунара. За корисника рачунара који приступа другим рачунарима је небитно којој
рачунарској платформи приступа. (Платформа је различита врста рачунара која
користи одређени тип процесора и оперативног система). Зато се Интернет назина
међуплатформском мрежом
(Cross Platform Network
). Ова карактеристика
Интернета, да се на исти начин може приступати различитим рачунарским
платформама и моделима се зове интероперабилност. Ово је један од кључних
фактора успеха и популарности интернета.
Да би се корисник прикључио на Интернет, неопходно је да поседује:
рачунар, модем и приступ телефонској линији. Што се тиче софтверске подршке, сви
модерни оперативни системи имају подршку за приступ и комуникацију путем
Интернета. Затим, за приступ Интернету потребно је имати везу до неког рачунара
који има успостављену везу ка Интернет мрежи. Ову услугу обезбеђује велики број
фирми у свету, које се називају даваоци Интернет услуга или Интернет провајдери
(
Internet Service Provider - ISP
).
Приступ Интернету је могуће остварити на више начина. Сваки од тих начина
када се анализирају брзина преноса, поузданост, расположивост, те цена има своје
предности и слабости. Овде ће само таксативно бити наведене могућности:
Преко класичне телефонске линије (
dial-up
). Максимална брзина
преноса је 56 кb/s и при томе је телефонска линија заузета
Преко ISDN заузимањем једног или оба канала од по 64 kb/s, тј. 128
kb/s. Телефонирање је могуће при чему се, у моменту телефонирања, Интернет
саобраћај дешава само преко једног канала.
DSL технологија - Код нас је за сада присутна ADSL што је скраћеница
за асиметрична дигитална претплатничка линија (
Asummetrical Digital Subscriber
Line
). Брзина слања података са сервера према претплатнику (
Download
) и слање
података од претплатника ка серверу (
Upload
), није иста тј. брзина преноса података
са сервера ка претплатнику је неколико пута већа. Пошто је пренос података ван
говорног опсега, телефонска линија је слободна за обављање разговора тј.
телефонирање. Брзине (децембар 2005.) које су на располагању у Србији су од
256/64 kb/s па све до 2 Мb/s. Постоје и новије генерације ADSL али је неопходно да
претплатник буде ближе телефонској централи, јер је брзина у функцији од
слабљења. Све више се користе посебни бакарни каблови за ову намену.
Кабловски Интернет је услуга коју дају оператори кабловске
телевизије. У Србији брзине а и цене су сличне као ADSL. Телефонска линија је
слободна јер се за пренос сигнала не користи телефонска парица већ посебан
коаксијални/оптички кабл који је за пренос ТВ сигнала.
Бежичном технологијом Вај-Фај (
Wi-Fi, Wireless Fidelity
). Базично, ова
технологија релативно малог домета oko 1500 м, је развијена за аеродроме, кафиће,
марине... за пословне људе са лаптоп рачунарима.
Бојан Радосављевић
Приступ интернету
7
Бежичном технологијом Вај - Макс (
Wi-Max, World Wide Interoperability
оf Microwave Acces
) се постижу домети и до 50 км, но у градовима то није више од 5
км или до 15 км у руралном подручју.
Мобилним телефоном - Рачунар се повезује са мобилним телефоном
који учествује у преносу података. У Србији је ова услуга још увек спорија у односу на
остале претходно поменуте начине преноса а и скупља је.
Сателитски пренос - Врста преноса преко сателита има више: Преко ТВ
сателита, Геостационарних сателита и Сателита који нису геостационарни. Поред
високе цене ове релативно новије технологије имају и својих додатних мана (нпр.
кашњење сигнала код геостационарних сателита)
