FAKULTET ZA MENADžMENT
SREMSKI KARLOVCI
PRISTUP KOMUNICIRANjU U RAZNIM ZEMLjAMA
SEMINARSKI RAD
MENTOR STUDENT
Prof. dr Vesna Ćilerdžić
UVOD
Razvojem infomacionih tehnologija komunikacija je postala tehnički veoma
jednostavna. Svaki stanovnik planete, koji ima internet, može da razgovara sa bilo kim
na svetu skoro besplatno. Nekada je bilo skupo telefonirati nekome na drugom
kontinentu, a danas ljudi mogu, koristeći razne aplikacije, gledati sagovornika na
monitoru, razgovarati i razmenjivati neograničene podatke. Kada se uzme u obzir da je
engleski jezik prihvaćen kao zajednički, čini se da komunikacija nikad nije bila lakša. U
poslovnom svetu situacija je slična. Tehnologija je pomogla da se mnogi problemi
pojednostave. Ugovori se šalju elektronski, sastanci se drže koristeći Scype, jednim
klikom se može poslati ponuda nekog proizvoda na milione adresa. Spisak pogodnosti
je veoma dug, ali da li se korišćenjem engleskog jezika i savremene tehnologije brišu
razlike među ljudima različite kulture? Proces komunikacije je dovoljno komplikovan
čak i kada se radi o ljudima iz istog kulturnog okruženja, a kad se radi o međunarodnoj
komunikaciji postaje još složeniji zbog razlika u životnim stilovima, očekivanjima,
jeziku (verbalnom i neverbalnom), procedurama, veri, običajima. Kod komuniciranja je
važno izbeći pogrešnu pretpostavku da pripadnici druge nacije razmišljaju i prosuđuju
isto kao mi. Kultura često pretstavlja prepreku uspešnoj komunikaciji sa pripadnicima
druge nacije. Globalizacija je učinila da u različitim delovima sveta preduzeća posluju
na sličan način, ali su ljudi u tim kompanijama zadržali svoje običaje i navike. Često se
dešava da u istoj firmi rade ljudi poreklom iz različitih delova sveta, da se proizvodi ili
usluge plasiraju širom planete. Da bi posao bio uspešno obavljen prvo treba da
razumemo sopstveni stil komuniciranja i koliko se on razlikuje od normi u drugim
zemljama ali i kulturu ljudi u zemlji sa kojom poslujemo.
„ U poslovanju ne dobijate uvek ono što zaslužujete, dobijete ono što pregovarate“
Čester Karas ( Chester L. Karrass)
1.2 VELIKA BRITANIJA
Pravila odevanja u Velikoj Britaniji su nešto opuštenija, ali ipak dovoljno
konzervativna. Crna, plava ili siva odela su najbolje rešenje. Košulje ne bi trebalo da
imaju džepove. Poslovne žene nisu toliko ograničene kao muškarci, ali ipak se
preporučuje konzervativan imidž.
Rukovanje je standardni pozdrav (za muškarce i žene ) u poslovnoj prilici. Privatnost je
veoma važna i treba izbegavati lična pitanja ili dugo gledanje u jednu osobu. kontakt
očima je redak tokom razgovora. Lični prostor je veoma bitan, pa treba održavati
distancu prilikom razgovora. Davanje poklona nije deo poslovne kulture u Britaniji.
Poštovanje vremena je važno i dolazak nekoliko minuta ranije je prihvatljivo. Odluke
donose sporije i nije mudro požurivati Britance. Poslovni ručkovi su uobičajeni, ali ako
se saradnici druže van radnog vremena, neće razgovarati o poslu. Ne odobrava se glasan
govor i remećenje reda. Da bi se pokazalo da nešto treba čuvati kao tajnu, dovoljno je
dodirnuti nos pri govoru. Ako neko ima titulu „sera“ , treba mu se obratiti sa „Ser“ i
njegovim ličnim imenom. Znak koji ozačava pobedu( V znak) ne treba pokazivati, jer je
uvredljivo (pogotovo ako se dlan okrene ka sebi). Treba voditi računa o razlikama u
američkom i britanskom engleskom.U osnovi, Britanci su više zainteresovani za
dugoročni poslovni odnos, nego za jednokratni posao. Zainteresovani su za profit, ali su
strpljivi dok ga ne dobiju.
2
1.3 FRANCUSKA
Francuzi veoma vode računa o svom izgledu. Iako u poslovnoj prilici nose
konzervativnu odeću, ona mora biti dobro skrojena. Muškarci ne vole skidanje sakoa, a
žene izbegavaju korišćenje puno nakita.
Tačnost se u Francuskoj tretira opušteno. U francuskom društvu postoji izražena razlika
među klasama. Do superiornog položaja se stiže formalnim obrazovanjem i tako ostaje
bez obzira na vrstu posla koji se obavlja. Uvek se rukuju pri susretu i rastanku. Stisak
ruke ne treba da bude jak, a praktikuje se kratak pogled u oči. Francuzi vole privatnost i
obavezno se kuca i čeka odobravanje pre ulaska u kancelariju. Uvek je neophodno
najaviti dolazak. Poslovni razgovori se mogu voditi uz ručak. Davanje poklona je izbor
stranca, a dobrim poklonom se smatraju knjige, jer se tako pokazuje interesovanje za
intelektualne stvari. Veoma cene retoričke veštine i često jedni druge prekidaju u
razgovoru. Ne vole glasno pričanje i smeh. Kontakt očima treba da bude čest i
intezivan. Nikako ne treba držati ruke u džepovima ili žvakati žvaku prilikom
razgovora. Njihovi ciljevi su dugoročni i pokušaće da uspostave stabilne odnose. Ne
vole da pričaju strane jezike i onaj ko želi da posluje sa Francuzima treba da govori
Francuski.
Primer:
Nakon što je pozvan na privatnu večeru u Parizu, preduzetnik iz Italije je odlučio
da uzvrati podjednako lepim gestom - buketom hrizantema i vinom vrhunske
klase iz njegove zemlje. Međutim, naišao je na rezervisan, čak i loš prijem domaćina i
sličan poziv više nije usledio. Razlog tome je činjenica da se hrizanteme u Francuskoj
primarno koriste kao cveće za sahrane. On je takođe shvatio da nipošto nije trebalo
2
Gordana Dobrijević, Univerzitet Singidunum, Poslovno komuniciranje i pregovaranje, Beograd,2011,
p.171
da donese vino jer je njegov „znak pažnje“ poručivao da sumnja u domaćinovu sposobnost
da sam izabere odgovarajuće vino.
Izvor: Milica Stanković, Odnosi s javošću i strani investitori, AvantGuarde Print, Beograd, p.62
1.4 ITALIJA
U poslovnim svetu dobar odabir odeće je znak uspeha. Moda i modni dizajn su zaštitni
znaci Italije. Poslovni ljudi bi trebalo da nose modernu i kvalitetnu odeću. Kvalitetne
cipele i kožni predmeti će ostaviti utisak na Italijane.
Rukovanje pri susretu je uobičajeno za oba pola, a može podrazumevati i hvatanje ruke
sa druge strane. Italijani očekuju od stranaca da ne kasne na sastanak iako oni sami
često kasne. Izraz „Vreme je novac“ njima ne znači mnogo. Ne treba očekivati brze
odluke ili završetak posla, jer je u Italiji birokratija velika i spora. U italijanskim
kompanijama veoma su izraženi nivoi hijerarhije. Često na skupovima više ljudi govori
u isto vreme, pa se to može dogoditi i na poslovnom sastanku. Italijani često imaju dve
vizitkarte, jednu za posao, a drugu sa ličnim podacima. Popularne su kartice potpuno
bele sa crnim slovima. Najstariji se veoma poštuju i ako se u prostoriji nalazi starija
osoba treba joj pružiti posebnu pažnju. Ako se nekome daje poklon mora biti prikladno
upakovan. Cveće se uvek daje u parnom broju (preporučuje se šest ili dvanaest
komada), a izbegava se
davanje bilo čega u količini od sedamnaest, jer se taj broj
smatra lošom srećom. Ako se daruju vina, trebalo bi da budu vrhunska, jer su Italijani
odlični poznavaoci. Treba izbegavati razgovor o religiji , Drugom svetskom ratu i
politici. Uvredljivo je pitati nekoga koga ste tek upoznali o njegovom obrazovanju i
profesiji. Poželjno je razgovarati o
italijanskoj kulturi, hrani, umetnosti i
filmovima.
Česti su razgovori o porodici. Uopšteno govoreći, Italijani nikad nemaju potpuno
određeno mišljenje. Veruju u individualne inicijative, a ne u timski rad. Vrlo su ljubazni
i znaju kako da laskaju. Ne kriju emocije i dobro čitaju tuđa osećanja.
Primer:
Poslovna praksa ukazuje na to da su poznate kompanije imale problem
svuda sem na azijskim tržištima. Uprkos velikim investicijama i angažovanju
profesionalaca, greške bivaju česte. U Italiji je kampanja za „Schweppes Tonic
Water“ najpre zbog greške u prevodu bila naslovljena imenom koje nimalo ne
mami na gašenje žeđi: „Schweppes acqua tonica“, što na italijanskom znači
„Schweppes toaletna voda“. Nakon lansiranja kampanje, usledila je reakcija javnosti
i neadekvatni prevod je korigovan.
Izvor: Milica Stanković, Odnosi s javošću i strani investitori, AvantGuarde Print, Beograd, p.65
1.5 RUSIJA
Poslovni ljudi u Rusiji nose dobro skrojena odela tamnih boja. Muškarci ne skidaju
sakoe na sastanku. Nepristojnim se smatra držanje ruku u džepovima. Žene se oblače
konzervativni i prednost daju suknjama, a ne pantalonama.
Od stranaca se očekuje da na vreme stignu na sastanak. Može se desiti da Rusi zakasne
namerno, jer to smatraju testom strpljenja. Ne treba očekivati izvinjenje za kašnjenje,
kao ni pomeranje sastanka. Za razliku od tačnosti, strpljenje je vrlina. U pregovorima
Rusi često misle da je kompromis znak slabosti i odbijaju ga čak i kad vide da nisu u
pravu. Pokloni su prihvatljivi i dobra ideja da se započne saradnja. Prilikom rukovanja
potrebno je skinuti rukavice ili će se smatrati da ste nepristojni. Poželjne su dvojezične
