1
Sadržaj
1. Pritisak
2. Atmosferski pritisak
3. Gej-Lisakov zakon
4. Paskalov zakon
5. Bojl-Mariotov zakon
6. Šarlov zakon
2
1. Pritisak
Pritisak
(tlak) je količnik sile koja deluje normalno na površinu i površine na koju
sila deluje normalno, što se predstavlja formulom
U međunarodnom sistemu mernih jedinica (SI) pritisak se meri paskalom (Pa), koji
je definisan kao sila od 1 njutna (N) po 1 m², što se predstavlja formulom
U Srbiji, Zakon o mernim jedinicama i merilima, pored paskala dopušta upotrebu
u javnom saobraćaju i jedinice bar (1 bar = 100.000 Pa). Upotreba ranijih jedinica
kao što su atmosfera (1,013 · 10
5
Pa) čija je oznaka atm, visina vodenog i živinog
stuba (mmH
2
O i mmHg) i dr. nije dopuštena Zakonom.
U tečnostima u miru vlada hidrostatički pritisak koji zavisi od dubine i jednak je
težini vertikalnog stuba tečnosti, jediničnog poprečnog preseka, iznad posmatrane
tačke. Deluje u svim smerovima podjednako.
Hidrodinamički pritisak se javlja u tečnostima u kretanju i zavisi od brzine tečnosti
i njene gustine.
Hidraulički pritisak se stvara dejstvom spoljne sile na tečnost i prenosi se na ceo
sistem podjednako. Pritisak gasa uzrokovan je kretanjem njegovih molekula i
zavisi od njegove gustine (specifične zapremine) i temperature je parcijalni
pritisak gasova.
Atmosferski pritisak potiče od težine vazduha i određen je težinom vertikalnog
stuba vazduha nad jediničnom površinom. Pritisak pare tečnosti: za svaku datu
temperaturu tečnosti u zatvorenom sudu formira se iznad nje zasićenja para pod
pritiskom koji raste sa temperaturom. Pritisak svetlosti nastaje na osvetljenim
telima. Sunčeva svetlost izaziva pritisak od 2 do 5 μРа u zavisnosti od reflesivnosti
površine. Pritisak zvuka na neko telo nastaje pod dejstvom zvučnih talasa.
