UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD:
Pritvor
Predmet: Krivično procesno pravo- opšti deo
Profesor: Student:
Prof. dr. Jelena Matijašević Obradović Todorović Ivana
br.indeksa: 2108/16
SADRŽAJ
1. Uvod………………………………………………………………………………………3
2. Pojam pritvora……………...……………………………………………………………...4
3. Razlozi za određivanje pritvora…………………………………………...………………5
Osnovana sumnja kao osnovni uslov za određivanje pritvora………………...…..6
Opasnost od bekstva………………………………………………………………7
Ometanje postupka…………………………………………………………..…….7
Opasnost od daljeg vršenja krivičnog dela………………………………………..8
Opasnost od uznemirenja javnosti, potreba očuvanja javnog reda i mira………....8
4. Nadležnost za određivanje pritvora i trajanje pritvora……………………….……………9
Pritvor u istrazi……………………………………………………………...……10
Pritvor nakon potvrđivanje optužnice……………………………………………10
5. Ukidanje pritvora…………………………………………………………………...……11
6. Postupanje sa pritvorenicima……………………………………………………...……..12
7. Pritvor u međunarodnom pravu………………………………………………………….15
8. Zaključak……………..…………………………………………………………………..16
9. Literatura…………………………………………………………………………………17
2
Pojam pritvora
Pritvor predstavlja lišenje slobode lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo
krvično delo, koje određuje sud, na tačno predviđeno vreme, kada se ispune zakonom propisani
uslovi, a radi postizanja određenih procesnih i vanprocesnih ciljeva. Ustav Republike Srbije
garantuje ličnu slobodu i sigurnost svima . Lišenje slobode dopušteno je samo u skladu sa
zakonom, a Ustav izričito propisuje da svako takvo lice bude odmah obavešteno, na jeziku koji
razume, o razlozima hapšenja ili pritvora ili o optužbi protiv njega, kao i da ima pravo da
obavesti lice po svom izboru o njegovom hapšenju ili pritvaranju. Takođe, zahteva da se odmah
po prijemu u kazneni zavod, mora omogućiti pritvoreniku da obavesti svoju porodicu ili bilo
koga po svom izboru .
Od ostalih mera prinude, pritvor se izdvaja po sadržaju koji ga čini najtežom merom i po
ciljevima koji se ovom merom postižu. Po svom sadržaju, ova mjera podrazumijeva veći stepen
ograničenja slobode optuženog koji se manifestuje u lišavanju slobode za određeno vrijeme, dok
se druge mere prinude ogledaju u ograničavanju slobode kretanja ili komuniciranja ili bavljenja
određenim poslovnim aktivnostima. Budući da se ovom merom najviše zadire u slobodu i prava
čoveka i građana, osnovnae karakteristije koje ga obeležavju se zakonitost, hitni karakter pritvora
i oficijelnost. Zakonitost ovog oblika lišenja slobode se ogleda u tome što se pritvor može
odrediti kao mera samo pod uslovima koji su predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku, i ako
se ista svrha ne može ostvariti nekom blažom merom. Hitnost se ogeda u tome das svi organi u
postupku prilikom postupanja u vezi sa pritvorom moraju postupati sa naročitom hitnošću. Ustav
Republike srbije propisuje sledeće: “Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično
delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi
vođenja krivičnog postupka.Ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako
odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48
časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o
pritvoru. Pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12
časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48
časova.
Treća karakteristika ptilikom određivanja pritvora, oficijalnost, se ogleda u tome što će
se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi zboh kojih he bio određen. U
slučaju da osnov po kojem je određen pritvorprestane, ali se istovremeno javi drugi osnov za
određivanje pritvora, ukunuće se po službenoj dužnosti dotadašnji, a odrediti pritvor po novom
Zakon o izvršenjeu krivičnih sakcija, čl.61
Ustav RS, član 31
4
osnovu.
Upravo težina ove mere je čini izuzetnom, i to s aspekta nadležnosti za određivanje
pritvora, uslova za određivanje pritvora, dužine trajanja,brzine postupanja svih organa koji
učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć (posebna hitnost), kao i
obaveznog sudskog nadzora nad trajanjem ove mere, kontrole zakonitosti i opravdanosti
pritvora, te izdržavanja ove jere. Pritvor se može odrediti ili produžiti samo pod uslovima
propisanim u ovom zakonu i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom mjerom.
Pored ustavnih i zakonskih okvira za određivanje pritvora, odredbe o pritvoru su sadržane
i u članu 9 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i u članu 5 Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Kako opšteprihvaćana pravila
međunarodnog prava i ratifikovani međunarodni ugovori predstavljaju deo unutrašnjeg prava,
opravila o određivanju pritvora našeg zakonodavstva su usklađena sa ovim dokumentima.
Razlozi za određivanje pritvora
Opšti (materijalnopravni) osnov za određivanje pritvora je postojanje osnovane sumnje
da je učinjeno krivično delo. Postojanje osnovane sumnje da je lice koje je pritvoreno učinilo
krivično delo, jeste uslov
sine qua non
za zakonitost produženja pritvora, ali posle proteka
izvesnog vremena, on više nije dovoljan. Pritvor je moguć ako protiv lica postoji (pored
osnovane sumnje da je učinilo krivično delo) i neki od posebnih osnova za određivanje pritvora.
Postojanje ovih osnova u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sud koji određuje pritvor.
Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično
delo ako:
1) se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava
da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;
pritvor koji je određen samo zbog toga što se ne može utvrditi istovetnost lica traje dok se ova
istovetnost ne utvrdi, a pritvor koji je određen samo zbog toga što optuženi očigledno izbegava
da dođe na glavni pretres može trajati do objavljivanja presude. Pritvor će se ukinuti čim se
obezbede dokazi zbog kojih je pritvor određen.
2) postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili
tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na
svedoke, saučesnike ili prikrivače;
Prog. Dr. Milan Škulić – „Osnovne novine u krivičnom procesnom pravu Srbije“
Prof.dr. Jelena Matijašević- Obradović – „Krivično procesno pravo-opšti deo“, Privredna akademija, Novi Sad
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
