2
Uvod
Tranzicija predstavlja proces prelaska socijalističkog u kapitalističko društveno ekonomsko
uredjenje. Razlika izmedju socijalizma i kapitalizma leži u posedovanju imovine. Socijalizam je
sistem u kome je svojina prvenstveno bila u državnom ili društvenom vlasništvu, dok je u novije
vreme većinom u vlasništvu privatnih lica.
Samo ako se u tranzicionim ekonomijama mogu napraviti velike i trajne promene u vlasništvu
nad imovinom, daleko od države, prema pojedinačnim vlasnicima, može se izvršiti tranzicija iz
socijalizma u kapitalizam. Iskustva sa državnom svojinom su bila vrlo negativna. Državna
preduzeća su loše vodjena, sa viskom stopom zaposlenih, lošom organizacijom, zastarelom
tehnologijom, previsokim cenama, i uvek podvrgnuta političkim ciljevima i zavisna od
državne pomoći. Ovakva preduzeća su jasan dokaz neefikasnosti državne svojine. Postoje više
razloga zbog kojih je privatno preduzeće efikasnije od državnog ili društvenog - privatna
preduzeća više su izložena disciplini komercijalnog finansijskog tržišta nego državna ili
društvena, privatna svojina znači da su interesi kapitala, bolje predstavljeni nego u drugim
oblicima vlasništva, privatna firma je sposobnija da ponudi dobra primanja kako bi privukla i
sačuvala dobre menadžere, I manje je podložna političkom uplitanju nego državna ili društvena.
Koncept privatizacije je nastao i bio prihvaćen upravo zbog, vec pomenutog, neuspeha preduzeća
koja su u vlasništvu države. Zemljama u tranziciji bili su neophodni ambiciozni programi
privatizacije kako bi se okoncala veoma neefikasna dominacija drzavnih monopolista u privredi.
U užem smislu, privatizacija je process koji predstavlja prenošenje prava nad vlasništvom
sredstava za proizvodnju. Moglo se ocekivati da ce privatno vlasnistvo uneti vise racionalnosti i
efikasnosti u takva preduzeca - da ce se njihovi finansijski i radni rezultati poboljsati i da ce
drzava poceti da od njih ubira porez umesto da im dodeljuje subvencije.
Privatizacioni proces započet je u Velikoj Britaniji krajem sedamdesetih godina prošlog veka, od
strane britanske premijerke, Margaret Tačer. Proces je postao globalan i zahvatio je i razvijene,
kao i zemlje u razvoju, a ne samo bivše zemlje sa socijalističkim društveno ekonomskim
uredjenjem.
Efekti privatizacije su otvaranje novih radnih mesta, privredni rast, realizacija socijalnog
programa, porast životnog standarda, podsticanje lokalnog razvoja, denacionalizacija, redovna
isplata penzija, finansiranje programa za razvoj privrede i
životne sredine, itd.
Osnovni ciljevi privatizacije su jasno definisanje vlasništva, povećanje alokativne efikasnosti,
pravednost, privlačenje stranih investicija radi uravnoteženja budzeta i pokrivanja socijalnih
rashoda. Formiranje privatnog vlasništva predstavlja osnovni preduslov tržišne ekonomije.
Postoji puno faktora koji otezavaju put ovom procesu.
